Пређи на садржај

Филипо Буонароти

С Википедије, слободне енциклопедије
Филипо Буонароти
Лични подаци
Датум рођења(1761-11-11)11. новембар 1761.
Место рођењаПиза, Велико војводство Тоскана
Датум смрти17. септембар 1837.(1837-09-17) (75 год.)
Место смртиПариз, Француска
Потпис

Филипо Ђузепе Марија Лодовико Буонароти (итал. Philippe Buonarroti; Пиза, 11. новембар 1761 — Париз, 16. септембар 1837) је био италијански утопијски социјалиста, писац, масон и учесник Француске револуције. Деловао је на Корзици, у Женеви и Бриселу.

Биографија

[уреди | уреди извор]
Филипо Буонароти

Рођен је у Пизи, у Великом војводству Тоскани, у племићкој породици. Студирао је права на Универзитету у Пизи. Ступио је у масонску ложу 1786. године[1]. Након избијања Француске револуције, прешао је на Корзику где је, на италијанском језику, издавао новине које су подржавале Француску револуцију. Тамо је ступио у јакобински клуб и постао је пријатељ Бонапартама. Буонароти је напустио острво јуна 1791. године и вратио се у родну Тоскану где је ухапшен и затворен. Године 1793. преселио се у Париз и постао члан Друштва Пантеона. Максимилијан Робеспјер га је постао да организује патриоте у егзилу, у Италији. Буонароти је радио из Нице. Након што је осудио Паскала Паолија, Буонароти је награђен француским држављанством од стране Конвента (мај 1793. година). Буонароти се вратио у Париз 1795. године, након Термидорске реакције. Тамо је упознат Граха Бабефа. Поново је ухапшен од стране Директоријума 1797. године због учешћа у Бабефовој завери једнаких[2]. Наполеон Бонапарта га је ослободио 1799. године, када је постао први конзул. Буонароти се склонио у Женеву где живи током постојања Првог француског царства и Наполеонових ратова. Одатле је прешао у Брисел, након Бурбонске рестаурације. У Париз се вратио након Јулске револуције 1830. године. Умро је у Паризу 1837. године.

  • La Riforma dell'Alcorano (1786)
  • Histoire des sociétés secrètes de l'armée (1815)
  • Conspiration des égaux (1828)
  • Histoire de la Conspiration pour l'Égalité dite de Babeuf (1828)
  • Riflessi sul governo federativo applicato all'Italia (1831)
  • Del governo d'un popolo in rivolta per conseguire la libertà (1833)
  • Observations sur Maximilien Robespierre (1836)

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Einsenstein 1959
  2. ^ Arthur Lehning (1974). „Bakunin’s Conceptions of Revolutionary Organisations and Their Role: A Study of His ‘Secret Societies’”. Ур.: C. Abramsky. Essays in Honour of E.H. Carr. London: The Macmillan Press. стр. 58. 

Литература

[уреди | уреди извор]