Економска демократија
| Део серије о |
| Економски системима |
|---|
|
Главни типови
|
Економска демократија (понекад називана демократском економијом[1][2]) је социоекономска филозофија која предлаже пребацивање власништва[3][4][5] и моћи доношења одлука са корпоративних акционара и корпоративних менаџера (као што је управни одбор) на већу групу јавних заинтересованих страна која укључује раднике, потрошаче, добављаче, заједнице и ширу јавност. Ниједна јединствена дефиниција или приступ не обухвата економску демократију, али већина заговорника тврди да модерни односи својине екстернализују трошкове, подређују опште благостање приватном профиту и ускраћују политичком систему демократски глас у одлукама о економској политици.[6] Поред ових моралних питања, економска демократија износи и практичне тврдње, као што је да може да надокнади капитализму својствен јаз у ефективној потражњи.[7]
Заговорници економске демократије генерално тврде да савремени капитализам периодично доводи до економских криза, које карактерише недостатак ефективне тражње; јер друштво није у стању да заради довољно прихода да купи сопствену производњу. Корпоративни монопол над заједничким ресурсима обично ствара вештачку оскудицу, што узрокује социо-економске неравнотеже које ограничавају раднике у приступу економским могућностима и смањују куповну моћ потрошача.[8] Економска демократија је предложена као компонента ширих социоекономских идеологија, као самостална теорија и као разноврсна агенда реформи. На пример, као средство за обезбеђивање пуних економских права, отвара пут ка пуним политичким правима, дефинисаним као укључивање и оних првих.[6] Предложене су и тржишне и нетржишне теорије економске демократије. Као агенда реформи, пратеће теорије и примери из стварног света могу укључивати децентрализацију, демократске задруге, јавно банкарство, фер трговину и регионализацију производње хране и валуте.
Према многим аналитичарима, недостатак ефективне тражње је најосновнији економски проблем. То јест, савремено друштво не зарађује довољно прихода да би купило своју производњу. На пример, економски географ Дејвид Харви тврди: „Радници који троше своје плате један је од извора ефективне тражње, али је укупан трошак за плате увек мањи од укупног капитала у оптицају (иначе не би било профита), тако да куповина робе за плату која одржава свакодневни живот (чак и уз приградски начин живота) никада није довољна за профитабилну продају укупног производа“.[7]
У џорџистичком схватању било ког економског система, „богатство“ обухвата све материјалне ствари произведене радом ради задовољавања људских жеља и које имају разменску вредност. Земља, рад и капитал се генерално сматрају суштинским факторима у стварању богатства. Земљиште обухвата све природне могућности и силе. Рад обухвата сав људски напор. Капитал обухвата део богатства који је посвећен производњи још већег богатства. Иако приход било које особе може укључивати приходе из било које комбинације ова три извора - земљиште, рад и капитал се генерално сматрају међусобно искључивим факторима у економским моделима производње и расподеле богатства. Према Хенрију Џорџу: „Људи настоје да задовоље своје жеље уз најмањи напор“.[8] Људска бића интерагују са природом како би производила добра и услуге које су другим људским бићима потребне или које желе. Закони и обичаји који регулишу односе међу овим ентитетима чине економску структуру датог друштва.
Понуда и потражња се генерално прихватају као тржишне функције за утврђивање цена. Организације обично настоје да 1) минимизирају трошкове производње; 2) повећају продају; како би 3) максимизирале профит. Али, према речима Дејвида Швајкарта, ако су „они који производе робу и услуге друштва плаћени мање него што је њихов продуктивни допринос“, онда као потрошачи не могу да купе сву произведену робу, а поверење инвеститора има тенденцију да опадне, што доводи до пада производње и запослености. Таква економска нестабилност произилази из централне контрадикције: плате су и трошак производње и суштински извор ефективне тражње (потребе или жеље подржане куповном моћи),[9] што резултира недостатком ефективне тражње заједно са растућим интересовањем за економску демократију.
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „Democracy Economy”. Democracy Collaborative. Архивирано из оригинала 28. 5. 2023. г. Приступљено 28. 5. 2023.
- ^ „The Democratic Economy”. New Economics Foundation. Приступљено 28. 5. 2023.
- ^ „What is Economic Democracy?”. bcdi. Архивирано из оригинала 31. 05. 2023. г. Приступљено 31. 5. 2023.
- ^ Schweickart, David (март 2016). „Economic Democracy: An Ethically Desirable Socialism That Is Economically Viable”. The Next System. Архивирано из оригинала 27. 05. 2023. г. Приступљено 31. 5. 2023.
- ^ Malleson, Tom (2014). „Economic democracy in the 21st Century”. Open Democracy. Приступљено 28. 5. 2023.
- ^ а б Smith 2005.
- ^ а б Harvey 2010, стр. 107.
- ^ а б George 1912.
- ^ Schweickart 2002, стр. 36, 40–43, 95.
Литература
[уреди | уреди извор]- Feldman, Jonathan (2001). „Towards the Post-University: Centers of Higher Learning and Creative Spaces as Economic Development and Social Change Agents”. Economic and Industrial Democracy. 22 (1): 99—142. S2CID 153379716. doi:10.1177/0143831X01221005.
- Fotopoulos, Takis (октобар 2008). „The myths about the economic crisis, the reformist left and economic democracy”. The International Journal of Inclusive Democracy. 4 (4).
- Mattei, Clara E. (2022). „Chapter 3: The Struggle for Economic Democracy”. The Capital Order: How Economists Invented Austerity and Paved the Way to Fascism. University of Chicago Press. стр. 74—99. ISBN 978-0226818399.
- E McGaughey, 'Economic democracy: a brief history, and the laws that make it' (2023) SSRN
- E McGaughey, 'Economic Democracy in the 21st Century: The Vote in Labour, Capital and Public Services' (2020) Journal of Comparative Law
- E McGaughey, 'Will Robots Automate Your Job Away? Full Employment, Basic Income, and Economic Democracy' (2018) SSRN, part 2(3)
- DeNies, Ramona (29. 1. 2003). „Co-ops: giving real power back to consumers”. The Portland Alliance. Приступљено 29. 1. 2012.
- Alperovitz, Gar (2011). America Beyond Capitalism: Reclaiming Our Wealth, Our Liberty, and Our Democracy. Democracy Collaborative Press. ISBN 978-0-471-66730-8.
- Barnes, Peter (2006). Capitalism 3.0: A Guide to Reclaiming the Commons. San Francisco: Berrett-Koehler. ISBN 978-1-57675-361-3. Архивирано из оригинала 23. 3. 2013. г. Приступљено 6. 7. 2007.
- Dahl, Robert A (1985). A Preface to Economic Democracy. University of California Press.
- Ellerman, David P. (1990). The Democratic Worker-Owned Firm: A New Model for the East and West. London: Unwin Hyman Limited (HarperCollins Academic). ISBN 0-04-445743-X.
- Engler, Allan (2010). Economic Democracy: The Working-Class Alternative to Capitalism. Black Point, Nova Scotia: Fernwood Publishing. ISBN 978-1-55266-346-2.
- Cole, G. D. H. (1917). Self-Government in Industry. G. Bell.
- Cole, G. D. H. (1920). Guild Socialism Restated.
- Cook, Richard C. (2008). We Hold These Truths: The Hope of Monetary Reform
. Aurora, CO: Tendril Press. ISBN 978-0-9802190-1-2. - Fotopoulos, Takis (1997). Towards an Inclusive Democracy: The Crisis of the Growth Economy and the Need for a New Liberatory Project. London; New York: Cassell. ISBN 978-0-304-33628-9.
- George, Henry (1912) [1879]. Progress and Poverty: An Inquiry into the Cause of Industrial Depressions and of Increase of Want with Increase of Wealth: The Remedy. Garden City, NY: Doubleday, Page & Co. OCLC 338381.
- Harvey, David (2010). The Enigma of Capital and the Crises of Capitalism. Oxford [England]; New York: Oxford University Press. ISBN 978-0-19-975871-5.
- King, Dr. Martin Luther (1968). Where Do We Go From Here: Chaos Or Community?. New York: Beacon Press. ISBN 0-8070-0571-1.
- Mises, Ludwig V (1953). Socialism: An Economic and Sociological Analysis. Yale University Press. OCLC 365129.
- Mises, Ludwig V (2006) [1931]. „The Nature and Role of the Market: The Role and Rule of Consumers” (PDF). The Causes of the Economic Crisis: and other Essays Before and After the Great Depression. Auburn, Ala: Ludwig von Mises Institute. ISBN 978-1-933550-03-9.
- Schweickart, David (2002). After Capitalism. Rowman & Littlefield. ISBN 0-7425-1299-1.
- Smith, J. W. (2005). Economic Democracy: The Political Struggle for the 21st century. Radford, VA: Institute for Economic Democracy Press. ISBN 1-933567-01-5.
- Smith, J.W. (2007). Money: A Mirror Image of the Economy. the Institute for Economic Democracy Press. ISBN 978-1-933567-12-9.
- De Magalhães, L. M., & Ferrero, L. (2010). Political parties and the tax level in the American states: two regression discontinuity designs (No. 10/614). Department of Economics, University of Bristol, UK.
- Douglas, C. H. (1920). Economic Democracy. Bloomfield Books. ISBN 0-904656-06-3.
- MacLeod, Greg (1999). From Mondragon To America: Experiments In Community Economic Development. Cape Breton University Press. ISBN 0920336531.
- Malleson, Tom (2014). After Occupy: Economic Democracy for the 21st Century. Oup USA. ISBN 978-0199330102.
- Patemen, Carole (1970). Participation and Democratic Theory. Cambridge University Press. ISBN 0-521-29004-X.
- Restakis, John (2010). Humanizing the Economy: Co-operatives in the Age of Capital. New Society Publishers. ISBN 978-0865716513.
- Smith, J. W. (2006). Economic Democracy A Grand Strategy for World Peace and Prosperity. Institute for Economic Democracy. ISBN 1-933567-02-3.
- Winters, Tom (2018). The Cooperative State: The Case for Employee Ownership on a National Scale. Independently Published. ISBN 978-1726628839.
- Wolff, Richard D. (2012). Democracy at Work: A Cure for Capitalism. Haymarket Books. ISBN 978-1608462476.
