Малдиви

За другa значења, погледајте страницу Малдиви (ријалити шоу).

Малдивска Република ދިވެހިރާއްޖޭގެޖުމުހޫރިއްޔ
Застава Грб
Химна: Национални поздрав (мал. ޤައުމީ ސަލާމް)
Локација Малдива у Индијском океану
Главни град	Мале
Службени језик	малдивски
Владавина
— Председник	Ибрахим Мухамед Солих
— Потпредседник	Фајзал Насим
— Председник Народног меџлиса	Мохамед Нашид
— Председник Уставног суда	Ахмед Абдула Диди
Историја
Независност	Од Уједињеног Краљевства 26. јула 1965.
Географија
Површина	‍
— укупно	298 km2 (204)
— вода (%)	0
Становништво	‍
— 2022.	515.312 (167)
— густина	1.728 становника ст./km2
Привреда
Валута	Малдивска руфија
— стоти део валуте	‍100 ларија‍
Остале информације
Временска зона	UTC +5
Интернет домен	‍.mv‍
Позивни број	+960

Малдиви (малд. ދިވެހިރާއްޖެ), званично Малдивска Република, острвска је држава која се налази у Индијском океану. Географски припада јужној Азији. Малдиви су групе атола распрострањених јужно од индијских Лакадива, између острва Миникој (на крајњем северу) и архипелага Чагос (на југу) и око 700 km југозападно од Шри Ланке у Лакадивском мору Индијског океана. Двадесет шест малдивских атола покрива територију на којој се налази 1126 острваца, од којих је две стотине острва насељено. Са просечном надморском висином од 1,5 m (4 ft 11 in), Мaлдиви су најнижа земља на свету. Чак је и њихова највиша природна тачка најнижа на свету, са 2,4 m (7 ft 10 in). Услед консеквентног ризика који представља пораст нивоа мора, влада ове земље се залаже да њихова земља постане угљенично-неутрална до 2019.

Малдиви су најмања држава у Азији. Укључујући море, територија се простире на отприлике 90,000 km² (34,749 sq mi), са копненом површином од 298 km² (115 sq mi). Малдиви су једна од географски најразасутијих суверених држава на свету и најмања земља са муслиманском већином по површини. Са популацијом од 515.132 становника према попису из 2022. године, то је 2. најмање насељена земља у Азији и девета најмања земља на свету по површини. Мале је главни и најнасељенији град, традиционално назван „Краљево острво“, где су древне краљевске династије владале са централне локације. Малдивски архипелаг се налази на гребену Чагос–Лакадив, огромном подморском планинском ланцу у Индијском океану; ово такође формира копнени екорегион са архипелагом Чагос и Лакшадвипом.

Малдиви су насељени више од 2.500 година. Документовани контакт са спољним светом почео је око 947. године када су арапски путници почели да посећују острва. У 12. веку, делом због значаја Арапа и Персијанаца као трговаца у Индијском океану, ислам је стигао до Малдивског архипелага. Малдиви су убрзо консолидовани као султанат, развијајући снажне комерцијалне и културне везе са Азијом и Африком. Од средине 16. века, регион је дошао под све већи утицај европских колонијалних сила, са Малдивима који су постали британски протекторат 1887. Независност од Уједињеног Краљевства је стечена 1965, а председничка република је успостављена 1968. са изабраним народним већем. Деценије које су уследиле виделе су политичку нестабилност, напоре у демократским реформама, и еколошке изазове изазване климатским променама и порастом нивоа мора. Малдиви су постали један од оснивача Јужноазијске асоцијације за регионалну сарадњу (SAARC).

Малдиви су члан Уједињених нација, Заједнице нација, Организације исламске сарадње и Покрета несврстаних. Светска банка класификује Малдиве као економију са вишим средњим приходима. Малдиви су партнер у дијалогу Шангајске организације за сарадњу. Рибарство је историјски било доминантна економска активност, и остаје далеко највећи сектор, а прати га брзо растућа туристичка индустрија. Малдиви имају „високу” стопу на Индексу људског развоја, са приходом по глави становника знатно вишим од других земаља SAARC-а. Малдиви су били члан Комонвелта нација од јула 1982. до повлачења из организације у октобру 2016. у знак протеста због оптужби других нација о кршењу људских права и неуспешној демократији. Малдиви су се поново придружили Комонвелту 1. фебруара 2020. након што су показали доказе о функционисању демократских процеса и подршке народа.

Географија

Малдиви се састоје од 1.192 корална острва груписана у двоструки ланац од 26 атола, који се протежу у дужини од 871 километра од севера до југа и 130 километара од истока до запада, на простору од приближно 90.000 km², од чега само 298 km² чини суво копно, што ову земљу чини једном од најраштрканијих на свету. Атоли су састављени од живих коралних гребена и пешчаних спрудова, смештених на врху подводног гребена дугог 960 km који се нагло уздиже из дубина Индијског океана и пружа се у правцу север—југ.

Атол Малхосмадулу снимљен из свемира. На овој слици се могу видети Северни Малхосмадулу и Јужни Малхосмадулу.

Тамни облаци који доносе обилну кишу, уобичајени током кишне сезоне

Само близу јужног краја ове природне коралне баријере два отворена пролаза омогућавају безбедну пловидбу бродова с једне стране Индијског океана на другу кроз територијалне воде Малдива. У административне сврхе, малдивска влада је организовала ове атоле у 21 административну јединицу. Највеће острво на Малдивима је Ган, које припада Атолу Ламу или Хадхумати Малдивима. На Атолу Аду, најзападнија острва су повезана путевима преко гребена (заједнички названим Линк Роуд), а укупна дужина тог пута износи 14 km.

Малдиви су најнижа земља на свету, са максималном и просечном природном висином тла од само 2,4 m и 1,5 m изнад нивоа мора, респективно. Међутим, у областима где постоји изграђена инфраструктура, ова висина је повећана на неколико метара. Више од 80 одсто копна ове земље састоји се од коралних острва која се уздижу мање од једног метра изнад нивоа мора. Као резултат тога, Малдиви су у опасности да буду потопљени због пораста нивоа мора. Међувладин панел о климатским променама упозорио је да би, према тренутним стопама, пораст нивоа мора био довољно висок да Малдиве учини ненасељивим до 2100. године.

Клима

Малдиви имају тропску монсунску климу (Am) према Кепеновој класификацији климата, на коју утиче велика копнена маса јужне Азије на северу. Пошто Малдиви имају најнижу надморску висину од свих земаља на свету, температура је константно висока и често влажна. Присуство ове копнене масе узрокује различито загревање копна и воде. Ови фактори покрећу налет ваздуха богатог влагом из Индијског океана преко јужне Азије, што доводи до југозападног монсуна. Временским приликама на Малдивима доминирају два годишња доба: сушна сезона повезана са зимским североисточним монсуном и кишна сезона повезана са југозападним монсуном који доноси јаке ветрове и олује.

Прелазак са сувог североисточног монсуна на влажни југозападни монсун дешава се током априла и маја. Током овог периода, југозападни ветрови доприносе формирању југозападног монсуна, који до Малдива стиже почетком јуна и траје до краја новембра. Међутим, временски обрасци на Малдивима не поклапају се увек са монсунским обрасцима јужне Азије. Просечна годишња количина падавина износи 254 cm на северу и 381 cm на југу.

Утицај монсуна је већи на северу Малдива него на југу, који је под већим утицајем екваторијалних струја.

Просечна највиша температура износи 31,5 степени Целзијуса, а просечна најнижа 26,4 степена Целзијуса.

Клима Мале (1981–2010)
Показатељ \ Месец	.Јан.	.Феб.	.Мар.	.Апр.	.Мај.	.Јун.	.Јул.	.Авг.	.Сеп.	.Окт.	.Нов.	.Дец.	.Год.
Максимум, °C (°F)	30,3 (86,5)	30,7 (87,3)	31,4 (88,5)	31,6 (88,9)	31,2 (88,2)	30,6 (87,1)	30,5 (86,9)	30,4 (86,7)	30,2 (86,4)	30,2 (86,4)	30,1 (86,2)	30,1 (86,2)	30,61 (87,11)
Просек, °C (°F)	28,0 (82,4)	28,3 (82,9)	28,9 (84)	29,2 (84,6)	28,8 (83,8)	28,3 (82,9)	28,2 (82,8)	28,0 (82,4)	27,8 (82)	27,8 (82)	27,7 (81,9)	27,8 (82)	28,2 (82,8)
Минимум, °C (°F)	25,7 (78,3)	25,9 (78,6)	26,4 (79,5)	26,8 (80,2)	26,3 (79,3)	26,0 (78,8)	25,8 (78,4)	25,5 (77,9)	25,3 (77,5)	25,4 (77,7)	25,2 (77,4)	25,4 (77,7)	25,8 (78,4)
Количина кише, mm (in)	114,2 (4,496)	38,1 (1,5)	73,9 (2,909)	122,5 (4,823)	218,9 (8,618)	167,3 (6,587)	149,9 (5,902)	175,5 (6,909)	199,0 (7,835)	194,2 (7,646)	231,1 (9,098)	216,8 (8,535)	1.901,4 (74,858)
Дани са падавинама (≥ 1.0 mm)	6	3	5	9	15	13	12	13	15	15	13	12	131
Релативна влажност, %	78,0	77,0	76,9	78,1	80,8	80,7	79,1	80,5	81,0	81,7	82,2	80,9	79,7
Сунчани сати — месечни просек	248,4	257,8	279,6	246,8	223,2	202,3	226,6	211,5	200,4	234,8	226,1	220,7	2.778,2
Извор #1: Светска метереолошка организација
Извор #2: NOAA (релативна влажност и сунчаност 1961–1990)

Пораст нивоа мора

Године 1988. власти Малдива су тврдиле да ће пораст нивоа мора „потпуно прекрити ову нацију у Индијском океану од 1.196 малих острва у наредних 30 година.”

Извештај Међувладиног панела о климатским променама (IPCC) из 2007. године предвидео је да ће горња граница пораста нивоа мора бити 59 cm (23 in) до 2100. године, што значи да би већина од 200 насељених острва ове републике морала бити напуштена. Према истраживачима са Универзитета у Саутемптону, Малдиви су трећа најугроженија острвска нација због поплава изазваних климатским променама, гледано као проценат становништва.

Године 2008. Нашид је најавио планове за разматрање куповине новог земљишта у Индији, Шри Ланки и Аустралији због забринутости око глобалног загревања и могућности да велики део острва буде поплављен услед пораста нивоа мора. Куповина земљишта би се финансирала из фонда који се генерише од туризма. Председник је објаснио своје намере: „Не желимо да напустимо Малдиве, али такође не желимо да будемо климатске избеглице које деценијама живе у шаторима”.

На Међународним преговорима о клими 2009. године, Нашид је изјавио:

За нас, одрицање од фосилних горива није само исправна ствар, већ је то и у нашем економском интересу... Земље пионири ће се ослободити непредвидиве цене странога уља; капитализоваће на новој зеленој економији будућности и побољшаће свој морални статус, што ће им дати већи политички утицај на светској сцени.

Бивши председник Мохамед Нашид изјавио је 2012. године: „Ако емисије угљеника наставе да расту брзином којом расту данас, моја земља ће бити под водом за седам година.” Он је позивао на већу акцију у ублажавању климатских промена током гостовања у америчким телевизијским емисијама The Daily Show и Late Show with David Letterman, а 2009. године је организовао „прву светску седницу кабинета под водом” како би подигао свест о претњама које доносе климатске промене. Забринутост због пораста нивоа мора изразио је и Нашидов претходник, Маумун Абдул Гајум.

Током 2020. године, трогодишња студија Универзитета у Плимуту, која је проучавала Малдиве и Маршалска Острва, открила је да плима и осека померају седименте стварајући вишу надморску висину. Наведени морфолошки одговор, према сугестији истраживача, могао би помоћи ниским острвима да се прилагоде порасту нивоа мора и остану насељива. Истраживање је такође указало на то да морски бедеми (насипи) угрожавају способност острва да се природно прилагоде растућем нивоу мора, те да је „потапање острва” неизбежан исход за она острва која имају приобалне структуре попут вештачких бедема. Хидеки Канамару, службеник за природне ресурсе у оквиру Организације за храну и пољопривреду (FAO) за Азију и Пацифик, изјавио је да ова студија пружа „нову перспективу” о томе како би се острвске нације могле суочити са изазовом пораста нивоа мора, додајући да чак и ако острва могу природно да се прилагоде вишим морима подизањем сопствених гребена, људи и даље морају уложити двоструко веће напоре у борби против глобалног загревања и заштите острвског становништва.

Животна средина

Еколошки проблеми, поред пораста нивоа мора, укључују лоше одлагање отпада и крађу песка. Иако су Малдиви очувани у релативно нетакнутом стању и на острвима се може наћи врло мало смећа, већина локација за одлагање отпада често је испод стандарда. Највећи део отпада из Малеа и оближњих одмаралишта на Малдивима одлаже се на Тилафуши, индустријском острву изграђеном на исушеној лагуни почетком 1990-их како би се решили проблеми управљања отпадом који су мучили главни град и околна острва.

Министарство за климатске промене, животну средину и енергију и Агенција за заштиту животне средине (EPA) Малдива управљају са 31 заштићеним подручјем.

Морски екосистем

Меки корал на Малдивима

Пругаста слаткоусна (Plectorhinchus vittatus) код острва Миру, атол Северни Мале

Воде које окружују Малдиве садрже веома разнолик морски живот, укључујући различите корале, преко 2.000 врста риба, као и ретке врсте од биолошког и комерцијалног значаја, при чему лов на туну представља дугогодишњи традиционални ресурс. Слатководне рибе као што је млечна риба (Chanos chanos) и разне мање врсте успевају у језерцима, мочварама и другим ограниченим слатководним стаништима. Током 1970-их година, једна агенција Уједињених нација помогла је увођење тилапије.

Малдиви имају различита станишта укључујући дубоко море, плитку обалу и гребенске екосистеме, обалне мангрове, мочварна подручја и суво копно. Коралне гребене формира 187 врста корала. Ова област Индијског океана сама по себи дом је за 1.100 врста риба, 5 врста морских корњача, 21 врсту китова и делфина, 400 врста мекушаца и 83 врсте бодљокожаца. Област је такође насељена неколиким врстама ракова: 120 врста копепода и 15 врста амфипода, као и више од 145 врста краба и 48 врста шкампа.

Међу многим заступљеним морским породицама налазе се надуване рибе, фузилијери, паламеде, рибе лавови, слаткоусне, гребенске ајкуле, киле, јегуље, снапери, рибе барјачићи, рибе шишмиши, наполеон риба, орлови ражени, шкорпиони, нефропиди, голобранци, рибе анђели, лептир рибе, рибе веверице, рибе војници, стаклене рибе, рибе хирурзи, рибе једнорози, косторошац и баракуде.

Ови корални гребени су дом разним морским екосистемима који укључују врсте као што су планктонски организми и кит-ајкуле. Пет врста сунђера показало је антитуморска и антиканцерогена својства.

Током 1998. године, загревање температуре мора за чак 5 °C услед једног догађаја феномена Ел Нињо изазвало је избељивање корала и уништило две трећине коралних гребена ове нације.

Да би подстакли поновни раст гребена, научници су поставили електрифициране купе на дубинама од 6 до 18 метара испод површине како би обезбедили подлогу за везивање ларви корала. Научници су 2004. године уочили регенерацију корала; корали су почели да избацују ружичасто-наранџаста јајашца и сперму. Раст ових електрифицираних корала био је пет пута бржи од нетретираних. Научник Азиз Хаким је изјавио:

Пре 1998. године никада нисмо мислили да ће овај гребен угинути. Увек смо узимали здраво за готово да ће ове животиње бити тамо, да ће овај гребен бити тамо заувек. Ел Нињо нам је послужио као позив на буђење да те ствари неће бити ту заувек. И не само то, они делују и као природна баријера против тропских олуја, поплава и цунамија. Морске алге расту на скелетима угинулих корала.

— 

Корални гребени Малдива су 2016. године поново претрпели озбиљан инцидент избељивања. До 95% корала око неких острва је угинуло, а чак и после шест месеци, 100% пресађених младих корала је пропало. Температуре површинске воде достигле су историјски максимум у мају 2016. године, износећи 31 степен Целзијуса.

Недавне научне студије сугеришу да се фаунистички састав може у великој мери разликовати између суседних атола, посебно у погледу бентоске фауне. Разлике у интензитету риболова (укључујући криволов) могле би бити узрок томе.

Дивљи свет

Дивљи свет Малдива обухвата флору и фауну острва, гребена и околног океана. Недавне научне студије сугеришу да се фауна у великој мери разликује између атола пратећи градијент север—југ, али су такође уочене значајне разлике између суседних атола (посебно у погледу морских животиња), што може бити повезано са разликама у интензитету риболова — укључујући и криволов.

Копнена станишта Малдива суочавају се са озбиљном претњом јер интензиван развој брзо зазире у ограничене земљишне ресурсе. Некада ретко посећивана, а раније ненасељена острва сада се налазе на ивици потпуне еколошке трансформације, практично без нетакнутих пространстава. Током последњих деценија убрзаног развоја, бројна природна окружења кључна за аутохтоне врсте претрпела су озбиљно угрожавање или су потпуно уништена.

Станишта коралних гребена претрпела су оштећења услед притиска за стварањем новог земљишта, што је довело до изградње вештачких острва. Поједини гребени су затрпани шутом без много обзира на промене у струјама на гребенском шелфу и на то како би тај нови образац утицао на раст корала и пратеће облике живота на рубовима гребена. Мангрове успевају у бракичним или муљевитим пределима Малдива. Архипелаг је домаћин четрнаест врста које припадају десет родова, међу којима је и папрат Acrostichum aureum, која је аутохтона на овим острвима.

Butorides striata на Малдивима

Због мале површине острва, копнени гмизавци су ретки на Малдивима. Међу ограниченим бројем копнених становника из реда гмизаваца налазе се једна врста гекона, затим оријентални баштенски гуштер, као и белопегави сцинк, индијска вучја змија и браминска слепа змија.

Међутим, у околним морима успева знатно разноврснији спектар гмизаваца. Малдивске плаже служе као гнездилишта за зелену морску корњачу (Chelonia mydas), праву карату и џиновску кожнасту корњачу. Поред тога, забележено је да морски крокодили повремено стижу до острва, настањујући се у мочварним пределима.

Положај овог архипелага у Индијском океану условљава да је његова авифауна углавном ограничена на пелагичне птице. Већина врста су евроазијске птице селице, док је само неколико њих типично повезано са Индијским потконтинентом. Неке, попут птица фрегата, присутне су само сезонски. Поједине птице насељавају мочваре и острвско грмље, као што су сива чапља и барска кока. Бела чигра се повремено среће на јужним острвима због њихових богатих станишта.

Историја

Старија историја и насељавање

У 6. и 5. веку пре нове ере, краљевства су већ постојала на простору данашњих Малдива. Земља има утврђену историју дужу од 2.500 година, према историјским доказима и легендама.

Хроника Махавамса (око 300. године пре н. е.) бележи податке о становништву са Шри Ланке које је емигрирало на Малдиве. Под претпоставком да шкољке каури (које су служиле као монета) потичу са Малдива, историчари верују да је на острвима могло бити становника још током периода Цивилизације долине Инда (3300—1300. године пре н. е.). Неколико пронађених артефаката указује на присуство хиндуизма у земљи пре исламског периода.

Према књизи Kitāb fi āthār Mīdhu al-qādimah („О древним рушевинама Мидуа”), коју је у 17. веку на арапском језику написао Алама Ахмед Шихабудин (Алама Шихаб ел Дин) из Мидуа на атоллу Аду, први насељеници Малдива били су народ познат као Дејви. За њих се наводи да су дошли из Калибангана у Индији. Време њиховог доласка је непознато, али се смешта пре владавине цара Ашоке (269—232. године пре н. е.). Шихабудинова прича се изузетно добро поклапа са забележеном историјом јужне Азије и са подацима са либанских бакарних плоча познатих као Ломафану.

Старија историја Малдива преноси се преко бакарних плоча, древних записа уклесаних на коралним артефактима, традиције, језика и различитих етничких група Малдива. „Маапананса”, бакарне плоче на којима је била записана историја првих монарха Малдива из Соларне династије, изгубљене су у раном периоду.

Запис из 4. века који је забележио Амијан Марцелин (362. године н. е.) говори о даровима које је римском цару Јулијану послало изасланство нације Диви. Назив Диви је веома сличан називу Дејви, који су били први насељеници Малдива.

Први Малдивци нису оставили археолошке споменике. Њихове грађевине су вероватно биле изграђене од дрвета, палминог лишћа и других трошних материјала, који би брзо пропали под утицајем соли и ветра у тропској клими. Штавише, поглавице нису живеле у раскошним каменим палатама, нити је њихова религија захтевала изградњу великих храмова или комплекса.

Упоредне студије малдивске усмене, лингвистичке и културне традиције потврђују да су први досељеници били људи са јужних обала суседног Индијског потконтинента, укључујући и народ Гиравару, који се помиње у древним легендама и локалном фолклору о оснивању престонице и успостављању краљевске власти у Малеу.

Снажан основни слој дравидске и северноиндијске културе опстао је у малдивском друштву, са јасним супстратом језика елу у савременом говору, што се такође огледа у називима места, терминима сродства, поезији, плесу и верским веровањима. Северноиндијски друштвени систем донели су првобитни Синхалези са Шри Ланке. Поморска култура области Малабар и краљевства Пандија довела је до насељавања острва од стране тамилских и малабарских морепловаца.

Будистички период

Исду Ломафану је најстарија књига на бакарним плочама која је до данас откривена на Малдивима. Књига је написана 1194. године. (590. по хиџри) на евела варијанти дивехи писма, током владавине Сири Фенадитха Маха Радуна.

Иако се у већини историјских књига помиње само укратко, будистички период који је трајао 1.400 година има фундаментални значај за историју Малдива. Управо током овог периода развила се и процветала култура Малдива која је опстала до данас. Малдивски језик (дивехи), рана малдивска писма, архитектура, владајуће институције, обичаји и манири Малдиваца потекли су из времена када су Малдиви били будистичко краљевство.

Будизам се на Малдиве вероватно проширио у 3. веку пре нове ере, у време територијалног ширења цара Ашоке, и остао је доминантна религија становника Малдива све до 12. века. Археолошки докази из древног будистичког манастира на острву Кашиду датирани су у период између 205. и 560. године нове ере, на основу радиокарбонског датирања наслага шкољки ископаних из темеља ступа и других објеката у манастиру. Древни малдивски краљеви су подржавали будизам, а први малдивски записи и уметничка достигнућа у виду високо развијене скулптуре и архитектуре потичу управо из тог доба. Скоро сви археолошки остаци на Малдивима припадају будистичким ступама и манастирима, а сви до сада пронађени артефакти приказују карактеристичну будистичку иконографију.

Исламски период

Значај Арапа као трговаца у Индијском океану до 12. века може делимично објаснити зашто је последњи будистички краљ Малдива, Довеми, прешао на ислам 1153. (или 1193) године. Узевши муслиманску титулу султан Мухамед ел Адил, он је покренуо низ од шест исламских династија које су трајале све до 1932. године, када је султанат постао изборни. Званична титула султана до 1965. године гласила је: „Султан копна и мора, господар дванаест хиљада острва и султан Малдива”, уз коју је ишла титула „височанство”.

Марокански путник по имену Абу ел Баракат Јусуф ел Барбари традиционално се наводи као заслужан за ово преобраћење. Према причи која је испричана Ибн Батути, изграђена је џамија са натписом: „Султан Ахмад Шанураза примио је ислам од стране Абу ел Бараката Јусуфа ел Барбарија”. Народно предање о ширењу ислама од стране ел Барбарија укључује локално веровање у океанско божанство по имену Ранамари. Према легенди, Ранамари је захтевао да му локално становништво сваког месеца жртвује по једну девицу. Ова традиција се практиковала дуго, све док ел Барбари није посетио Малдиве, успео да преобрати локалног владара и убедио га, заједно са његовим поданицима, да напусте обожавање Ранамарија. Према мишљењу савременог норвешког археолога Егила Микелсена, вероватно је да је мит о Ранамарију био под снажним утицајем будистичких тантричких ритуала и веровања која су се у то време практиковала на острвима.

Неки научници су сугерисали могућност да је Ибн Батута погрешно протумачио малдивске текстове и да је био пристрасан према северноафричком, магребском наративу о овом шеику, уместо према извештајима о персијском пореклу који су такође били познати у то време. Други сматрају да је можда био из персијског града Табриза. Ова интерпретација, коју подржавају поузданије локалне историјске хронике, Радавалхи и Тарих, гласи да је Абу ел Баракат Јусуф ел Барбари заправо био Абдул Баракат Јусуф Шамс уд Дин ат Табризи, у народу познат и као Табризугефану. У арапском писму речи ел Барбари и ел Табризи веома су сличне, пошто је у то време арапско писмо имало неколико сугласника који су изгледали идентично и могли су се разликовати само на основу општег контекста (ово је касније промењено додавањем тачака изнад или испод слова ради појашњења изговора; на пример, слово „Б” у модерном арапском има тачку испод, док слово „Т” изгледа идентично осим што има две тачке изнад). „ٮوسڡ الٮٮرٮرى‎” се тако могло читати као „Јусуф ат Табризи” или „Yusuf al-Barbari”.

Поштована гробница овог учењака данас се налази на имању Меду Зијараит, преко пута Петкове џамије, односно Хукуру мискија, у Малеу. Првобитно саграђена 1153. године, а обновљена 1658. године, ово је једна од најстаријих очуваних џамија на Малдивима. Пратећи исламски концепт да је пре ислама постојало доба џахилије (незнања), у историјским књигама које користе Малдивци увођење ислама крајем 12. века сматра се прекретницом у историји земље. Без обзира на то, културни утицај будизма је опстао, што је стварност коју је Ибн Батута директно искусио током свог деветомесечног боравка тамо између 1341. и 1345. године, када је служио као врховни судија и оженио се чланицом краљевске породице Омара I. Он се убрзо уплео у локалну политику и напустио острво када су његове строге пресуде у либерално настројеном острвском краљевству почеле да изазивају незадовољство владара. Посебно га је гневило то што су локалне жене ходале без одеће изнад струка — што је било културно обележје ове регије у то време и сматрано кршењем блискоисточних исламских правила о чедности — док се мештани нису обазирали на његове притужбе.

У поређењу са другим областима јужне Азије, прелазак Малдива на ислам догодио се релативно касно. Малдиви су остали будистичко краљевство још 500 година након почетка ширења ислама регијом. Арапски је постао главни језик администрације (уместо персијског и урдуа), а уведена је маликијска правна школа, што указује на директан контакт са средиштем арапског света.

Блискоисточни поморци тек су почели да преузимају трговачке путеве у Индијском океану у 10. веку и сматрали су Малдиве важном кариком на тим рутама као прво копно на које наилазе трговци из Басре који плове ка Југоисточној Азији. Трговина је углавном обухватала шкољке каури — које су се широко користиле као облик валуте широм Азије и делова источноафричке обале — и кокосово влакно. Бенгалски султанат, где су се шкољке каури користиле као законско средство плаћања, био је један од главних трговинских партнера Малдива. Трговина овим шкољкама између Бенгала и Малдива била је највећа трговинска мрежа валута од шкољки у историји.

Други основни производ Малдива било је кокосово влакно (коир), влакно од сушене кокосове љуске отпорно на слану воду. Њиме су се зашивала и опремала традиционална пловила (дау) која су саобраћала Индијским океаном. Малдивско кокосово влакно извозило се у Синд, Кину, Јемен и Персијски залив.

Период протектората

Португалско присуство на Малдивима успостављено је 1558. године, по наређењу Константина од Брагансе, вицекраља Португалске Индије.

Године 1558. Португалци су успоставили мали гарнизон са надзорником трговачке постаје на Малдивима, којима су управљали из своје главне колоније у Гои. Њихови покушаји да силом наметну хришћанство под претњом смрћу изазвали су локалну побуну коју су предводили Мухамед Такуруфану ел Аузам, његова два брата и Дувафару Дандахеле, који су петнаест година касније протерали Португалце са Малдива. Овај догађај се данас обележава као Национални дан. Славе га 1. дана месеца раби ел-авала, трећег месеца у хиџретском (исламском) календару.

Португалска илустрација из 16. века из Казанатенског кодекса, која приказује раднике

Мапа из 18. века чији је аутор Пјер Мортије из Холандије, која детаљно приказује малдивска острва

Средином 17. века, Холанђани, који су заменили Португалце као доминантна сила на Цејлону, успоставили су хегемонију над малдивским пословима без директног мешања у локална питања, којима се управљало према вековним исламским обичајима.

Британци су протерали Холанђане са Цејлона 1796. године и уврстили Малдиве међу британске протекторате. Статус Малдива као британског протектората званично је забележен споразумом из 1887. године, којим је султан Мухамед Муинудин II прихватио британски утицај на спољне односе и одбрану Малдива, задржавајући унутрашњу самоуправу, која је наставила да се регулише путем муслиманских традиционалних институција у замену за годишњи данак. Статус острва био је сличан другим британским протекторатима у региону Индијског океана, укључујући Занзибар и Државе Примирја.

Португалски цртеж тврђаве и архипелага на Малдивима из 17. века. Из књиге о тврђавама Антонија Бокара (1632)

Током британског периода, султанове надлежности преузео је главни министар, на велико незадовољство британског генералног гувернера који је наставио да сарађује са немоћним султаном. Као последица тога, Британија је подстицала развој конституционалне монархије, па је први Устав проглашен 1932. године. Међутим, нова решења нису ишла у корист ни султану ни главном министру, већ младој генерацији реформиста који су се школовали у Британији. То је довело до подстицања гневног народа на демонстрације против Устава, који је јавно поцепан.

Малдиви су остали под британским протекторатом Круне све до 1953. године, када је султанат укинут и проглашена Прва република под краткотрајним председништвом Мохамеда Амина Дидија. Док је служио као премијер током 1940-их, Диди је национализовао индустрију извоза рибе. Као председник, остао је упамћен као реформатор образовног система и заговорник права жена. Конзервативци у Малеу су срушили његову владу, а током нереда изазваних несташицом хране, Дидија је претукла маса, након чега је преминуо на оближњем острву.

Летелица Short Sunderland Британског краљевског ратног ваздухопловства (RAF) укотвљена у лагуни на атоллу Аду током Другог светског рата

Почевши од 1950-их година, на политичку историју Малдива у великој мери је утицало британско војно присуство на острвима. Године 1954. обновљен је султанат чиме је настављена стара форма владавине. Две године касније, Уједињено Краљевство је добило дозволу да поново успостави свој ратни војни аеродром Ган (RAF Gan) на најјужнијем атоллу Аду, запошљавајући на стотине мештана. Међутим, нови премијер Ибрахим Насир затражио је 1957. године ревизију овог споразума. Насира је 1959. године изазвао локални сецесионистички покрет на три најјужнија атола, који је имао економску корист од британског присуства на острву Ган. Ова група је прекинула везе са малдивском владом и формирала независну државу — Уједињена Република Сувадива са Абдулахом Афифом као председником и Хитадуом као главним градом. Годину дана касније, Република Сувадива је укинута након што је Насир послао топовњаче из Малеа са владином полицијом, а Абдулах Афиф је отишао у егзил. У међувремену, Малдиви су 1960. године дозволили Уједињеном Краљевству да настави да користи објекте на Гану и Хитадуу током наредних тридесет година, уз исплату 750.000 фунти у периоду од 1960. до 1965. године за економски развој Малдива. База је затворена 1976. године у склопу ширег британског повлачења стално стационираних снага источно од Суеца.

Независност и република

Када је Британија постајала све мање способна да настави своју колонијалну власт над Азијом и почела да губи колоније од стране аутохтоног становништва које је желело слободу, 26. јула 1965. године потписан је споразум. У име султана споразум је потписао премијер Ибрахим Насир, а у име британске владе сер Мајкл Вокер, именовани британски амбасадор на Малдивским острвима, чиме је и званично окончана британска власт над одбраном и спољним пословима Малдива. Острва су тако стекла независност, а церемонија је одржана у резиденцији британског високог комесара у Коломбу. Након тога, султанат је наставио да постоји још три године под сером Мухамедом Фаридом Дидијем, који се по стицању независности прогласио краљем.

Застава султана Малдива

Премијер Ибрахим Насир потписује споразум о независности са Британцима 26. јула 1965. године.

У парламенту је 15. новембра 1967. године спроведено гласање како би се одлучило да ли Малдиви треба да наставе постојање као уставна монархија или да постану република. Од 44 члана парламента, 40 је гласало у корист републике. Дана 15. марта 1968. године одржан је национални референдум о овом питању, на којем је 93,34% учесника гласало за успостављање републике. Република је проглашена 11. новембра 1968. године, чиме је окончана монархија пре дуга 853 године, а замењена је републиком под председништвом Ибрахима Насира.

Туризам је почео да се развија на овом архипелагу почетком 1970-их година. Прво туристичко одмаралиште на Малдивима било је Курумба Малдиви (Kurumba Maldives), које је примило прве госте 3. октобра 1972. године. Први прецизан попис становништва спроведен је у децембру 1977. године и показао је да на Малдивима живи 142.832 људи.

Политички сукоби током 1970-их између Насирове фракције и других политичких личности довели су до хапшења и протеривања изабраног премијера Ахмеда Закија на удаљени атол 1975. године. Економски пад је уследио након затварања британског војног аеродрома на Гану и колапса тржишта сушене рибе, која је била важан извозни производ. Са слабљењем подршке његовој администрацији, Насир је 1978. године побегао у Сингапур, одневши милионе долара из државне благајне.

Маумун Абдул Гајум је започео своју тридесетогодишњу улогу председника 1978. године, победивши на шест узастопних избора без опозиције. Његов избор је виђен као почетак периода политичке стабилности и економског развоја, узимајући у обзир Гајумов приоритет да развије сиромашнија острва. Туризам је процветао, а повећани спољни контакти подстакли су развој. Међутим, Гајумова владавина била је контроверзна, при чему су поједини критичари тврдили да је Гајум био аутократа који је гушио незадовољство ограничавањем слобода и практиковањем политичког фаворизовања.

Низ покушаја државних удара (1980, 1983. и 1988. године) од стране Насирових присталица и пословних кругова покушао је безуспешно да сруши владу. Док су прва два покушаја доживела мали успех, покушај пуча 1988. године укључивао је плаћеничку војску од око 80 припадника ПЛОТЕ-а који су заузели аеродром и приморали Гајума да бежи из куће у кућу све до интервенције 1.600 индијских војника који су ваздушним путем пребачени у Мале и поново успоставили ред.

Државни удар у новембру 1988. године предводили су Ибрахим Лутфи, бизнисмен, и Сика Ахмед Исмаил Маник, отац бивше прве даме Малдива Фазне Ахмед. Нападаче су поразиле тадашње Националне безбедносне снаге. У ноћи 3. новембра 1988. године, Ратно ваздухопловство Индије пребацило је ваздушним путем падобранску батаљонску групу из Агре и прелетело са њима преко 2.000 километара до Малдива. До тренутка када су индијске оружане снаге стигле до Малдива, плаћеничке снаге су већ биле напустиле Мале на отетом броду MV Progress Light. Индијски падобранци су слетели на острво Хулхуле и обезбедили аеродром, те повратили владину власт у Малеу у року од неколико сати. Кратка акција под називом „Операција Кактус” укључивала је и Индијску морнарицу која је помогла у хватању теретног брода MV Progress Light и спасила таоце и посаду.

21. век

Малдиве је 26. децембра 2004. године опустошио цунами који је уследио након земљотреса у Индијском океану. Забележено је да је само девет острва успело да избегне поплаве, док се педесет седам острва суочило са озбиљним оштећењима критичне инфраструктуре, четрнаест острва је морало бити потпуно евакуисано, а шест острва је уништено. Још двадесет једно туристичко острво било је приморано да се затвори због штете узроковане цунамијем. Укупна штета је процењена на више од 400 милиона америчких долара, што је чинило око 62% тадашњег БДП-а земље. Према извештајима, у овом цунамију је погинуло 102 Малдиваца и 6 странаца. Разорни ефекат таласа на ниска острва ублажила је чињеница да није постојао континентални шелф нити већа копнена маса на којој би таласи могли да добију на висини. Забележено је да су највиши таласи достизали висину од око 4,3 метра.

17. самит СААРЦ-а у Аду Ситију, Малдиви

Током каснијег дела Гајумове владавине, на Малдивима су се појавили независни политички покрети који су изазвали тада владајућу Народну партију Малдива (MPP) и захтевали демократске реформе. Дисидентски новинар и активиста Мухамед Нашид основао је Демократску партију Малдива (MDP) 2003. године и извршио притисак на Гајума да дозволи постепене политичке реформе. Године 2008. одобрен је нови устав и одржани су први директни председнички избори, на којима је Нашид победио у другом кругу. Његова администрација се суочила са многим изазовима, укључујући огроман дуг који је оставила претходна влада, економски пад након цунамија 2004. године, прекомерну потрошњу узроковану прекомерним штампањем локалне валуте (руфије), незапосленост, корупцију и пораст употребе дрога. Порез на робу уведен је по први пут у земљи, док су увозне царине смањене за многе робе и услуге. Уведено је опште здравствено осигурање (Аасанда), а социјална помоћ је обезбеђена за лица старија од 65 година, самохране родитеље и особе са посебним потребама.

Друштвени и политички немири су порасли крајем 2011. године, након кампања опозиције под слоганом заштите ислама. Нашид је контроверзно поднео оставку на функцију након што се велики број полицајаца и војника побунио у фебруару 2012. године. Нашидов потпредседник, Мухамед Вахид Хасан, положио је заклетву као председник. Нашид је касније ухапшен, осуђен за тероризам и осуђен на 13 година затвора. Суђење је широко виђено као мањкаво и политички мотивисано. Радна група УН за произвољно притварање позвала је на хитно пуштање Нашида на слободу.

Резултати председничких избора 2013. године били су веома оспоравани. Бивши председник Нашид освојио је највише гласова у првом кругу, али их је Врховни суд поништио упркос позитивној оцени међународних посматрача избора. У поновљеном гласању Абдула Јамин, полубрат бившег председника Гајума, преузео је председничку функцију. Јамин је преживео покушај атентата крајем 2015. године. Потпредседник Мухамед Џамил Ахмед смењен је са функције након изгласавања неповерења у Народном маџлису, под оптужбом да је ковао заверу са опозиционим политичким партијама и планирао немире. Потпредседник Ахмед Адиб је касније ухапшен заједно са 17 присталица због „нарушавања јавног реда”, а влада је покренула ширу акцију против његових саучесника. Ванредно стање је касније проглашено уочи планираног антивладиног митинга, а Народни маџлис (парламент) убрзао је уклањање Адиба са функције.

На изборима 2018. године Ибрахим Мохамед Солих је освојио највише гласова и у новембру 2018. године положио заклетву као нови председник Малдива. Адиб је пуштен на слободу одлуком суда у Малеу у јулу 2019. године након што је укинута његова пресуда по оптужбама за тероризам и корупцију, али му је уведена забрана путовања након што се државни тужилац жалио на одлуку у случају корупције и прања новца. Адиб је побегао тегљачем како би тражио азил у Индији. Индијска обалска стража је испратила тегљач до међународне поморске граничне линије (IMBL), где је потом „пребачен” на брод Обалске страже Малдива, чији су га службеници привели у притвор. Бивши председник Абдула Јамин осуђен је у новембру 2019. године на пет година затвора због прања новца. Виши суд је потврдио затворску казну у јануару 2021. године. Међутим, Врховни суд је поништио Јаминову пресуду у новембру 2021. године.

На изборима 2023. године, кандидат Народног националног конгреса (PNC) Мохамед Муизу победио је у другом кругу председничких избора, победивши актуелног председника Ибрахима Солиха са 54% гласова. Мохамед Муизу је 17. новембра 2023. године положио заклетву као осми председник Републике Малдиви. Муизу се у јавности широко сматра прокинески оријентисаним политичарем, што је утицало на захлађење односа са Индијом. Током 2024. године, бивши председник Абдула Јамин Абдул Гајум ослобођен је издржавања једанаестогодишње затворске казне, а Виши суд је наложио поновно суђење.

Становништво

Највећа и једина етничка група у земљи су Малдивци (Dhivehin), аутохтони за историјски регион Малдивских острва који данас обухвата Републику Малдиве и острво Миникој у оквиру Савезне територије Лакшадвип у Индији. Они деле исту културу и говоре малдивским језиком. У основи су индоаријски народ, са траговима блискоисточних, јужноазијских, аустронезијских и афричких гена у популацији.

Становништво Малдива кроз историју

Година	Број становника
1911.	72.237
1966.	100.883
2000.	270.101
2014.	344.023
2022.	515.132

У прошлости је постојала и мала тамилска популација позната као народ Гиравару. Ова група је данас готово потпуно асимилована у шире малдивско друштво, а првобитно је насељавала острво Гиравару, које је евакуисано 1968. године због тешке ерозије тла. Мала синхалешка популација на Малдивима чинила је око 0,7% укупног становништва 2000. године.

Очекивани животни век на Малдивима

Становништво се удвостручило до 1978. године, а стопа раста становништва достигла је врхунац од 3,4% у 1985. години. Према попису из 2006. године, број становника је достигао 298.968, иако је попис из 2000. године показао да је стопа раста становништва опала на 1,9%. Очекивани животни век при рођењу износио је 46 година у 1978. годину, да би касније порастао на 72 године. Смртност одојчади је опала са 12,7% у 1977. години на 1,2% данас, док је писменост одраслих достигла 99%. Комбинована стопа уписа у школе износи преко 90%. Процењивало се да је број становника у 2010. години достигао 317.280.

Попис становништва, домаћинстава и привреде из 2022. године забележио је укупну популацију на Малдивима од 515.132 становника, од чега су 382.639 били малдивски држављани, а 132.493 страни држављани са боравком, при чему популација рођена у иностранству чини 26% укупног становништва. Шест највећих националности међу мигрантима били су Бангладешани (56,4 одсто), Индијци (24,9 одсто), Шриланчани (8,6 одсто), Непалци (3,9 одсто), Индонежани (1,7 одсто) и Филипинци (1,3 одсто).

Све већи удео малдивског становништва концентрисан је у Малеу. Током 2022. године, приближно 41% становништва живело је у главном граду, у поређењу са свега 27% у 2000. години.

Највећи градови

Извор: Према броју регистрованог становништва од 31. децембра 2018.
	№	Град	Административна подела	Популација
Мале Абду	1.	Мале	Мале	252.768	Фувамулах
	2.	Абду	Атол Аду	34.503
	3.	Фувамулах	Атол Гнавијани	13.037
	4.	Кулхудуфуши	Атол Ха Далу	10.210
	5.	Тинаду	Атол Гафу Далу	7.487
	6.	Наифару	Атол Лавијани	5.542
	7.	Хинавару	Атол Лавијани	4.901
	8.	Дувафару	Атол Ра	4.760
	9.	Диду	Атол Ха Алифу	4.246
	10.	Ган	Атол Ламу	3.860

Административна подела

Малдиви имају двадесет шест природних атола и неколико острвских група на изолованим гребенима. Сви они су подељени на двадесет једану административну јединицу - атоле и град Мале. Начелнике ових административних јединица именује председник државе. Све јединице су груписане у 7 региона, а град Мале је посебни престолни регион.

Називи и распоред региона и атола Малдивских острва:

• Крајњи северни: Ха Алиф, Ха Далу и Шавијани;
• Северни: Нуну, Раа, Баа и Лавијани;
• Престолни: Мале;
• Централно-северни: Кафу, Алиф Алиф, Алиф Дал и Ваву;
• Централни: Мему, Фафу и Далу;
• Централно-јужни: Гафу Алиф и Гафу Далу;
• Јужни: Гнавијани и Сину;
• Крајње јужни: Таа и Ламу.

Религија

Након дугог будистичког периода у историји Малдива, муслимански трговци су донели ислам. Малдивци су прешли на ислам до средине 12. века. Острва имају дугу историју суфијских редова, што се може видети у историји земље кроз изградњу гробница. Оне су се користиле све до 1980-их година за тражење помоћи од сахрањених светитеља. Могу се видети поред неких старих џамија и сматрају се делом малдивске културне баштине.Данас је ислам званична религија целокупног становништва, јер је приврженост њему услов за добијање држављанства.

Према арапском путописцу Ибн Батути, особа одговорна за ово преобраћење био је посетилац, сунитски муслиман по имену Абу ел Баракат Јусуф ел Барбари, који је допловио са простора данашњег Марока. У народу се помиње и као Табризугефану. Његова поштована гробница данас се налази на имању Меду Зијараит, преко пута Петкове џамије, односно Хукуру мискија, у Малеу. Првобитно саграђена 1153. године, а обновљена 1658. године, ово је једна од најстаријих очуваних џамија у земљи.

Феликс Вилфред, католички теолог, наводи да број хришћана на Малдивима износи око 1.400, односно 0,4% укупног становништва земље.

Од усвајања Устава из 2008. године, ислам је успостављен као државна религија земље, а малдивски држављани су по закону дужни да практикују сунитски ислам. Међутим, независне студије из 2020. године показале су да приближно 0,29% становништва чине хришћани (оквирно подељени између католика и протестаната).

Образовање

Национални универзитет Малдива представља једну од водећих институција високог образовања у земљи. Министарство здравља је 1973. године основало Центар за обуку помоћних здравствених служби (претечу Факултета здравствених наука). Центар за стручно оспособљавање основан је 1974. године, пружајући обуку за машинска и електротехничка занимања. Институт за образовање наставника формиран је 1984. године, а Школа за хотелске и угоститељске услуге успостављена је 1987. како би обезбедила обучен кадар за туристичку индустрију. Институт за менаџмент и администрацију основан је 1991. године ради обуке кадрова у јавном и приватном сектору. Колеџ високог образовања Малдива основан је 1998. године. Институт за шеријат и право основан је у јануару 1999. године. Колеџ је 2000. године покренуо свој први дипломски програм, Студије уметности (Bachelor of Arts). Председник Малдива је 17. јануара 2011. године потписао Закон о Националном универзитету Малдива, а универзитет је званично понео ово име 15. фебруара 2011. године. Председничким декретом из 2015. године, Исламски колеџ је трансформисан у Исламски универзитет Малдива (IUM).

Владин апарат Малдива данас нуди три различите врсте стипендија за студенте који су завршили више средње образовање са резултатима изнад одређеног прага, при чему ниво додељене стипендије зависи од успеха који су ученици постигли на испитима у 12. години школовања.

Здравство

Иницијатива за мерење људских права (HRMI) извештава да Малдиви испуњавају 5,1 од очекиваних 10 бодова у погледу остваривања права на здравствену заштиту, узимајући у обзир тренутни ниво националног дохотка. Када су у питању конкретно здравствена права деце, Малдиви остварују 98,0% очекиваног нивоа на основу својих прихода. У погледу здравствених права одраслог становништва, земља остварује 99,7% очекиваног испуњења с обзиром на ниво дохотка. Међутим, у контексту репродуктивних здравствених права, Малдиви се налазе у категорији „веома лоших”, будући да испуњавају свега 18,2% очекиваних резултата на основу расположивих ресурса.

Очекивани животни век при рођењу на Малдивима износио је 77 година у 2011. години. Смртност одојчади је опала са 34 на 1.000 живорођених у 1990. години на 15 у 2004. години. Приметан је све већи јаз између квалитета здравствене заштите у главном граду и на другим острвима. Такође постоји изражен проблем са неухрањеношћу, будући да је увозна храна изузетно скупа.

Према подацима које је прикупила новинска агенција Bloomberg News, Малдиви су 24. маја 2021. године забележили најбрже растуће жариште пандемије ковида 19 на свету, са највећим бројем заражених по милиону становника у претходних 7 и 14 дана. Лекари су тада упозоравали да би превелика потражња за лечењем оболелих од ковида могла да угрози способност здравственог система да одговори на друге хитне медицинске случајеве на архипелагу. Главни узрок овог изненадног таласа била је појава делта варијанте вируса.

Политика

Председничка палата у Малеу, главном граду Малдива

Малдиви су председничка уставна република, са великим утицајем председника као шефа државе и шефа владе. Председник се налази на челу извршне власти и именује Кабинет министара, који одобрава Народни маџлис (Парламент). Он такође командује Оружаним снагама Малдива. Актуелни председник, који на овој функцији служи од 17. новембра 2023. године, јесте Мохамед Муизу. Председник Малдива и посланици у једнодомном Маџлису бирају се на мандат од пет година. Укупан број посланичких места одређује се на основу броја становника на атолима. На парламентарним изборима 2024. године, Народни национални конгрес (PNC) освојио је двотрећинску већину у укупно 93 изборне јединице.

Републикански устав је ступио на снагу 1968. године, а изменљен је 1970, 1972. и 1975. године. Дана 27. новембра 1997. године замењен је новим Уставом који је одобрио тадашњи председник Маумун. Овај устав је ступио на снагу 1. јануара 1998. године. Актуелни Устав Малдива председник Маумун је ратификовао 7. августа 2008. године и он је одмах ступио на снагу, заменивши и поништивши Устав из 1998. године. Овај нови устав укључује судство којим управља независна комисија, као и независне комисије за надзор избора и борбу против корупције. Он такође смањује извршна овлашћења која су раније била поверена председнику и јача улогу парламента. Сви правни акти дефинишу да је председник шеф државе, шеф владе и врховни командант Оружаних снага Малдива.

Током 2018. године, тензије тада владајуће Прогресивне партије Малдива (PPM) са опозиционим странкама и потоњи обрачуни са неистомишљеницима описани су од стране шефа Савета за људска права УН као „напад на демократију”.

Председник Ибрахим Мохамед Солих честита Мухамеду Нашиду на избору за председника Народног маџлиса у мају 2019. године.

На парламентарним изборима у априлу 2019. године, Демократска партија Малдива (MDP) тадашњег председника Ибрахима Мохамеда Солиха однела је убедљиву победу, освојивши 65 од 87 места у парламенту. То је био први пут у историји Малдива да је једна партија самостално успела да освоји тако велики број мандата у законодавном телу.

Орден Нишанизудин је највише цивилно одликовање на Малдивима које се може доделити некој особи. Уручује га лично председник државе, обично на свечаној церемонији.

У априлу 2024. године, прокинески оријентисан Народни национални конгрес (PNC) председника Мохамеда Муизуа освојио је 66 места на парламентарним изборима, док су његови савезници узели девет, обезбедивши шефу државе подршку 75 посланика у дому од 93 члана. Ово представља апсолутну већину, која је довољна и за евентуалне измене самог Устава.

Спољни односи

Од 1996. године, Малдиви имају статус званичног посматрача напретка у Комисији за Индијски океан. Године 2002. Малдиви су почели да изражавају интерес за чланство у комисији, али закључно са 2008. годином још увек нису поднели званичан захтев. Интересовање Малдива је повезано са њиховим идентитетом мале острвске државе, посебно у погледу економског развоја и очувања животне средине, као и са жељом за ближим односима са Француском, која је главни актер у овом региону.

Малдиви су један од оснивача Јужноазијске асоцијације за регионалну сарадњу (SAARC). Република се придружила Комонвелту 1982. године, око 17 година након стицања независности од Уједињеног Краљевства. У октобру 2016. године, Малдиви су објавили своје повлачење из Комонвелта у знак протеста због оптужби за кршење људских права и слабљење демократије. Малдиви негују блиске везе са чланицама Комонвелта попут Сејшела и Маурицијуса. Малдиви и Комори су такође чланови Организације исламске сарадње. Након његовог избора за председника 2018. године, администрација Ибрахима Мохамеда Солиха настојала је да поново приступи Комонвелту након што је поднела доказе о демократским реформама, што је на крају довело до поновног пријема 1. фебруара 2020. године.

Као резултат санкција које је Запад увео руским олигарсима као одговор на инвазију Русије на Украјину, многи од њих су потражили уточиште за своје суперјахте на Малдивима због непостојања уговора о екстрадицији са Сједињеним Америчким Државама и другим земљама.

Након седнице кабинета у јуну 2024. године, влада Малдива је одлучила да забрани улазак власницима израелских пасоша као одговор на тадашњи рат у Гази. Ова одлука је званично спроведена у дело 15. априла 2025. године, када је председник Мохамед Муизу ратификовао Трећи амандман на Закон о имиграцији Малдива, чиме је израелским држављанима потпуно забрањен улазак на територију ове републике.

Војска

Малдивски војници током председничког обраћања у фебруару 2024. године

Националне одбрамбене снаге Малдива (MNDF) представљају здружену безбедносну организацију одговорну за одбрану суверенитета и безбедности Малдива. Њихов примарни задатак је управљање свим унутрашњим и спољашњим безбедносним потребама земље, што укључује заштиту ексклузивне економске зоне (ЕЕЗ) и одржавање мира и стабилности. Саставне јединице унутар снага бележе Обалску стражу, Морнаричку пешадију (Маринце), Специјалне јединице, Службу логистике, Војно-обавештајну службу, Војну полицију, Инжењеријску службу, Специјалну заштитну групу, Санитетску службу, Генералштабну административну службу, Ваздухопловне јединице и Ватрогасно-спасилачку службу. Малдиви имају уговор са Индијом који омогућава заједничку сарадњу на пољу радарског покривања.

Као нација потпуно окружена водом, већина њених безбедносних изазова везана је за море. Скоро 99% територије земље покрива море, док је преосталих 1% копна раштркано на простору од 800 km × 120 km, при чему највеће острво нема површину већу од 8 km². Због тога су дужности додељене војсци, а које се тичу надзора над малдивским водама и пружања заштите од страних уљеза који врше криволов у оквиру ексклузивне економске зоне и територијалних вода, изузетно захтевни задаци и са логистичког и са економског становишта. Обалска стража игра кључну улогу у извршавању ових функција. Како би се осигурала правовремена безбедност, њени патролни чамци су стационирани у различитим регионалним штабовима одбрамбених снага. Обалска стража је такође задужена да одговара на позиве за помоћ на мору и да у најкраћем року спроводи операције потраге и спасавања. Малдиви су 2019. године потписали Уговор о забрани нуклеарног оружја.

Право

Према Уставу Малдива, „судије су независне и подређене само Уставу и закону. Када одлучују о питањима о којима Устав или закон ћуте, судије морају узети у обзир исламски шеријат”.

Ислам је званична религија Малдива и јавно практиковање било које друге религије је забрањено. Устав из 2008. године прописује да се република „заснива на принципима ислама” и да „ниједан закон који је у супротности са било којим принципом ислама не може бити примењен”. Немуслиманима је забрањено да постану држављани.

Захтев за припадност одређеној религији и забрана јавног богослужења по другим религијама у супротности су са чланом 18 Универзалне декларације о људским правима и чланом 18 Међународног пакта о грађанским и политичким правима, чији су Малдиви постали потписник, што је адресирано резервом Малдива при приступању Пакту, у којој се наводи да ће се „примена принципа утврђених у члану 18 Пакта спроводити без штете по Устав Републике Малдиви”.

Нови кривични законик ступио је на снагу 16. јула 2015. године, заменивши закон из 1968. године, као први модерни, свеобухватни кривични законик који у себи садржи главне поставке и принципе исламског права.

Истополни односи су нелегални на Малдивима, иако туристичка одмаралишта углавном функционишу као изузетак од овог закона.

Људска права

Људска права на Малдивима представљају спорно питање. У свом извештају Слобода у свету из 2011. године, организација Freedom House прогласила је Малдиве „делимично слободном” земљом, наводећи да је реформски процес, који је напредовао током 2009. и 2010. године, доживео застој. Биро за демократију, људска права и рад Сједињених Америчких Држава у свом извештају о стању људских права из 2012. године истиче да су највећи проблеми у земљи корупција, недостатак слободе вероисповести, злостављање и неравноправан третман жена.

Привреда

Историјски гледано, Малдиви су обезбеђивали огромне количине шкољки каури, које су представљале међународну валуту у раним епохама. Од 2. века нове ере, Арапи су ова острва звали „Острва новца”. Врста пужа Monetaria moneta вековима је коришћена као валута у Африци, а огромне количине малдивских каури шкољки унеле су у Африку западне нације током периода трансатлантске трговине робљем. Каури шкољка данас представља симбол валутне фондације Малдива.

Почетком 1970-их и 1980-их година, Малдиви су били једна од 20 најсиромашнијих земаља на свету, са тадашњом популацијом од око 100.000 становника. Привреда се у то време у великој мери ослањала на рибарство и трговину локалним производима, као што су кокосово влакно (коир), амбра (мавахару) и морски кокос (тавакаши) са суседним државама и земљама Источне Азије.

Влада Малдива је током 1980-их година покренула веома успешан програм економских реформи, који је започео укидањем увозних квота и отварањем већих могућности за приватни сектор. У то време, сектор туризма је био у својој почетној фази, али ће касније одиграти кључну улогу у развоју нације. Пољопривреда и производња и даље имају секундарну улогу у привреди, што је условљено ограниченом доступношћу обрадивог земљишта и недостатком домаће радне снаге.

Туризам

Плажа острва Филитео са високим палмама и плавим лагунама

Малдиви су остали углавном непознати туристима све до почетка 1970-их година. Само 200 острва је насељено, на којима живи 382.751 становник. Остала острва се користе искључиво у економске сврхе, међу којима су туризам и пољопривреда најдоминантнији. Туризам чини 28% БДП-а и доноси више од 60% девизних прихода Малдива. Преко 90% пореских прихода владе долази од увозних царина и пореза повезаних са туризмом.

Развој туризма подстакао је свеопшти раст привреде земље. Створио је директне и индиректне могућности запошљавања и генерисања прихода у другим повезаним гранама. Прва туристичка одмаралишта отворена су 1972. године — Бандос (Bandos Island Resort) и Курумба (Kurumba Village, данашњи назив Kurumba Maldives), што је потпуно трансформисало малдивску економију.

Туристичко острво Ланда Гиравару (Атол Ба)

Према подацима Министарства туризма, појава туризма 1972. године трансформисала је привреду, која је брзо прешла са зависности од рибарства на туризам. За само три и по деценије, ова индустрија је постала главни извор прихода. Туризам је такође највећи извор девиза у земљи и појединачно највећи доприносилац БДП-у. Закључно са 2008. годином, 89 одмаралишта на Малдивима нудило је преко 17.000 кревета и угостило више од 600.000 туриста годишње. Током 2019. године, острва је посетило преко 1,7 милиона туриста.

Број одмаралишта се повећао са 2 на 92 у периоду између 1972. и 2007. године. Закључно са 2007. годином, Малдиве је посетило укупно преко 8.380.000 туриста.

У земљи постоји шест заштићених малдивских џамија од коралног камена које се налазе на помоћној листи УНЕСКО-а.

Посетиоци

Натпис испред Међународног аеродрома Велана

Посетиоци Малдива не морају да подносе захтев за визу пре доласка, без обзира на земљу порекла, под условом да поседују пасош који важи најмање месец дана, комплетан план путовања (што укључује потврђене карте за повратни лет, унапред плаћену и потврђену резервацију у регистрованом туристичком објекту, доказ о довољним финансијским средствима за издржавање током боравка на Малдивима и испуњене услове за улазак у своју следећу дестинацију — као што су виза и важење пасоша), формулар Декларације о путнику (који морају попунити и поднети сви странци који долазе на Малдиве у року од 96 сати пре лета) и Сертификат о вакцинацији против жуте грознице, уколико је примењиво. Међутим, држављанима са израелским пасошима улазак је трајно забрањен.

Већина посетилаца долази преко Међународни аеродром Велана, који се налази на острву Хулхуле, одмах поред главног града Малеа. Аеродром је повезан редовним летовима са Индијом, Шри Ланком, Дохом, Дубаијем, Абу Дабијем, Сингапуром, Даком, Истанбулом и главним аеродромима у Југоисточној Азији, као што је Међународни аеродром у Куала Лумпуру (Малезија), као и чартер летовима из Европе попут аеродрома Шарл де Гол у Француској. Међународни аеродром Ган, на јужном атоллу Аду, такође опслужује међународне летове ка аеродрому Малпенса у Милану неколико пута недељно. Авио-компанија British Airways нуди директне летове за Малдиве са аеродрома Хитроу.

Рибарство

Механизовани традиционални малдивски чамац дау (дони) без једара, који се користи за превоз између острва

Током многих векова, малдивска привреда је била потпуно зависна од рибарства и других морских производа. Риболов је и даље главно занимање становништва, а влада придаје велики приоритет сектору рибарства.

Механизација традиционалног рибарског чамца под називом дони 1974. године представљала је главну прекретницу у развоју рибарства. Фабрика за конзервирање рибе изграђена је на острву Феливару 1977. године, као заједничко улагање са једном јапанском фирмом. Саветодавни одбор за рибарство основан је 1979. године са мандатом да саветује владу о смерницама за општу стратегију развоја овог сектора. Програми за развој кадрова започели су почетком 1980-их година, а образовање о рибарству уврштено је у школски наставни план и програм. Уређаји за концентрисање рибе и навигациона помагала постављени су на различитим стратешким тачкама. Штавише, отварање ексклузивне економске зоне (ЕЕЗ) Малдива за риболов додатно је подстакло раст овог сектора.

Закључно са 2010. годином, рибарство је доприносило са преко 15% укупног БДП-а земље и запошљавало око 30% радне снаге. Рибарство је такође било други највећи извор девизних прихода, одмах иза туризма.

Саобраћај

Међународни аеродром Велана представља главну капију за улазак на Малдиве; налази се одмах поред главног града Малеа и са њим је повезан преко Синамале моста. Међународни путнички саобраћај обавља државна компанија Island Aviation Services (позната под брендом Малдивијан), која користи хидроавионе DHC-6 Twin Otter и повезује скоро све домаће малдивске аеродроме помоћу неколико авиона Бомбардир Деш 8, као и једног Ербас А320 фамилија који обавља међународне летове ка Индији, Бангладешу, Шри Ланки, Малезији, Тајланду и Кини.

На Малдивима постоје три главна начина за путовање између острва: домаћим летовима, хидроавионима или чамцима. Током низа година радиле су две компаније са хидроавионима: TMA (Trans Maldivian Airways) и Maldivian Air Taxi, али су се оне спојиле 2013. године под заједничким именом TMA. Флота хидроавиона је у потпуности састављена од летелица DHC-6 Twin Otter. У земљи послује и друга авио-компанија, Вила ер, која користи авионе произвођача ATR за летове ка домаћим аеродромима, првенствено ка Вила-Мамигилију, Даравандуу и неколико других. Авио-компанија Manta Air започела је свој први редовни саобраћај хидроавионима 2019. године, а њена флота хидроавиона такође се састоји од модела DHC-6 Twin Otter. Поред ове услуге, компанија Manta Air користи авионе ATR 72–600 за обављање домаћих летова ка аеродромима Далу, Дараванду и Куду са главног Међународног аеродрома Велана. У зависности од удаљености одредишног острва од аеродрома, одмаралишта за своје госте организују трансфере глисерима или летове хидроавионима директно до пристаништа на самом хотелском острву. Сваког дана се обавља више десетина летова са Међународног аеродрома Велана ка 18 домаћих и међународних аеродрома у земљи. Редовне линије трајеката такође саобраћају из Малеа ка многим атолима. Традиционални малдивски чамац назива се дони и представља једно од најстаријих познатих морских пловила на Малдивима. Глисери и хидроавиони су по правилу скупљи, док је путовање дони чамцима, иако знатно спорије, релативно јефтиније и веома практично.

Култура

На културу Малдива утицале су културе народа различитих етничких група који су се током времена насељавали на овим острвима.

Фестивал Махефун у Фувамулаху

Од 12. века нове ере присутни су и утицаји са Арабијског полуострва на језик и културу Малдива, пре свега због преласка на ислам и специфичног географског положаја архипелага који је служио као раскрсница путева у централном делу Индијског океана. То је директна последица дуге историје трговинских односа између Далеког и Блиског истока.

Овакви културни утицаји одражавају се и на чињеницу да Малдиви већ дуги низ деценија имају највишу националну стопу развода бракова на свету. Постављена је хипотеза да је то резултат комбинације либералних исламских правила о разводу и релативно лабавих брачних веза, које су карактеристичне за неседилачке и полуседилачке народе без историје потпуно развијених аграрних својинских и сродничких односа.

Медији

Новинска агенција ПСМ њуз служи као главни јавни медиј у земљи, а налази се у власништву владе Малдива. Овај медијски сервис је основан 3. маја 2017. године, током обележавања Светског дана слободе медија. Малдиви су заузели стото место на Светском индексу слободе медија за 2023. годину, док су 2024. године били позиционирани на 106. месту. Прве дневне новине у земљи, Хаверу дејли, биле су први и најдуговечнији штампани медиј у историји Малдива; регистроване су 28. децембра 1978. године, а престале су са радом 2016. године.

Члан 28 Устава Малдива гарантује слободу штампе и предвиђа следеће:

Нико не може бити приморан да открије извор било које информације коју заговара, шири или објављује.

Међутим, ова заштита је компромитована Законом о доказима, који је ступио на снагу у јануару 2023. године и који даје судовима овлашћење да приморају новинаре да открију своје поверљиве изворе. Медијски савет Малдива (MMC) и Удружење новинара Малдива (MJA) служе као кључна регулаторна тела у решавању и сузбијању ових претњи. Као познати приватни новински медији у земљи истичу се портали Sun Online, Михару заједно са својим издањем на енглеском језику под називом The Edition и Avas.

Спорт

Малдиви против Бангладеша на Првенству јужне Азије (SAFF) 2021. године. У дуелу су бангладешки дефанзивац Топу Барман и малдивски нападач Али Ашфак.

Спорт је дубоко укорењен у културу Малдива, са различитим активностима које се заснивају на традиционалним забавама и модерним спортским дисциплинама. С обзиром на географију раштрканих острва окружених Индијским океаном, спортови на води природно заузимају истакнуто место. Сурфовање је, посебно, стекло међународно признање. Локације као што су атоли Северни и Јужни Мале, Тулусду и Химафуши нуде идеалне услове за сурфовање. Поред тога, роњење и роњење на дах (снуба) изузетно су популарни међу мештанима и туристима.

Фудбал на Малдивима један је од најраширенијих спортова и прати се са великом страшћу широм земље. Фудбалска репрезентација Малдива такмичи се на регионалним и међународним турнирима. Земља има своју домаћу фудбалску лигу, Премијер лигу, у којој се клубови са различитих атола боре за титулу првака. Утакмице често привлаче велики број гледалаца. Футсал је такође веома популаран, нарочито међу млађим генерацијама, са бројним затвореним теренима који пружају простор за рекреативне мечеве и такмичарске лиге.

Боду беру, ритмичко ударање бубњева уз плесни наступ, често прати догађаје за традиционалне спортове као што су „бајбала”, игра која подсећа на одбојку али се игра са тканом лоптом направљеном од сушеног лишћа кокосове палме, и „фенеи баши”, који представља специфичан облик рвања.

Литература

• Robinson, J. J. (2015). The Maldives: Islamic Republic, Tropical Autocracy (на језику: енглески). Hurst. ISBN 978-1849045896. 
• Levinson, David (1947). Ethnic groups worldwide: a ready reference handbook. Oryx Publishers. ISBN 978-1-57356-019-1. 
• Divehiraajjege Jōgrafīge Vanavaru. 1999. . Muhammadu Ibrahim Lutfee. G.Sōsanī. Malé
• Bell, H. C. P. (1883). The Maldive Islands, An account of the Physical Features, History, Inhabitants, Productions and Trade. Colombo. ISBN 978-81-206-1222-8. 
• H.C.P. Bell,, The Maldive Islands; Monograph on the History, Archaeology and Epigraphy . Reprint Colombo 1940. Council for Linguistic and Historical Research. Malé 1989.
• H.C.P. Bell (1922). „Excerpta Maldiviana”. Reprint Colombo. /35 edn. Asian Educational Services. New Delhi 1999.
• Divehi Tārīkhah Au Alikameh. Divehi Bahāi Tārikhah Khidmaiykurā Qaumī Markazu. 1990. . Reprint 1958 edn. Malé, Maldives
• Christopher, William (1836–38). Transactions of the Bombay Geographical Society, Vol. I. Bombay.
• Lieut. I.A. Young & W. Christopher, Memoirs on the Inhabitants of the Maldive Islands.
• Geiger, Wilhelm., Maldivian Linguistic Studies . Reprint 1919 edn. Asian Educational Services. Delhi 1999.
• Hockly, T.W. (1835). „The Two Thousand Isles”. Reprint.  edn. Asian Educational Services. Delhi 2003.
• Takahashi, Hideyuki (1999). Maldivian National Security –And the Threats of Mercenaries. стр. 433—444. . The Round Table (London), No. 351, July
• Malten, Thomas: Malediven und Lakkadiven. Materialien zur Bibliographie der Atolle im Indischen Ozean. Beiträge zur Südasien-Forschung Südasien-Institut Universität Heidelberg, Nr. 87. Franz Steiner Verlag. Wiesbaden, 1983.
• Vilgon, Lars: Maldive and Minicoy Islands Bibliography with the Laccadive Islands. Published by the author. Stockholm, 1994.
• Maloney, Clarence (2013). People of the Maldive Islands. Orient Black Swan. 
• Xavier Romero-Frias, (1999), The Maldive Islanders : a study of the popular culture of an ancient ocean kingdom , NEI,
• Xavier Romero-Frias, (2012), Folk Tales of the Maldives , Nordic Institute of Asian Studies,
• Sauerborn, Djan (2013). The Perils of Rising Fundamentalism in the Maldives. . International Relations and Security Network (ISN), Zürich, September
• Sauerborn, Djan (2015). Failing to Transition: Democratization under Stress in the Maldives (PDF). Архивирано из оригинала 10. 10. 2017. г. Приступљено 16. 04. 2019. CS1 одржавање: Неподобан URL (веза). South Asia Democratic Forum (SADF), February
• „National Emblems of the Maldives”. Maldives Mission to the United Nations. Архивирано из оригинала 6. 6. 2011. г. Приступљено 29. 10. 2010. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
• „Regional Profiles: Maldives”. The Association of Religion Data Archives. World Religion Database. Архивирано из оригинала 6. 5. 2024. г. Приступљено 18. 5. 2024. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
• „President appoints Chief Justice and Supreme Court Justice”. The President's Office. 8. 12. 2019. Архивирано из оригинала 14. 1. 2021. г. Приступљено 8. 12. 2019. CS1 одржавање: Формат датума (веза)

Спољашње везе

• Official tourist information
• President's Office
• „Maldives”. The World Factbook (2026 изд.). Central Intelligence Agency. 
• „Maldives”. Архивирано из оригинала 29. 8. 2012. г.. CS1 одржавање: Формат датума (веза) from UCB Libraries GovPubs
• Малдиви на веб-сајту Curlie (језик: енглески)
• Maldives from the BBC News
• Малдиви (Викиатлас)
• Key Development Forecasts for the Maldives from International Futures
• „Constitution of the Republic of Maldives” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 12. 07. 2018. г. Приступљено 20. 06. 2019.