3. јануар
3. јануар је трећи дан у години по грегоријанском календару. До краја године преостају 362 дана, односно 363 дана у преступној години.
| јануар | ||||||
| П | У | С | Ч | П | С | Н |
| 1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | |
| 7 | 8 | 9 | 10 | 11 | 12 | 13 |
| 14 | 15 | 16 | 17 | 18 | 19 | 20 |
| 21 | 22 | 23 | 24 | 25 | 26 | 27 |
| 28 | 29 | 30 | 31 | |||
Догађаји
[уреди | уреди извор]- 1521 — Папа Лав X изопштио је Мартина Лутера из Католичке цркве булом Decet Romanum Pontificem.[1]
- 1777 — Амерички рат за независност: Америчка војска под командом Џорџа Вашингтона поразила је британске снаге под командом потпуковника Чарлса Мавхуда у бици код Принстона, у Њу Џерзију.[2]
- 1795 — Представници Русије и Аустрије потписали су у Санкт Петербургу споразум о трећој подјели Пољско-литванске уније. Пруска се накнадно сагласила са условима подјеле.[3]
- 1815 — Аустрија, Велика Британија и Француска склопиле су тајни одбрамбени савез током Бечког конгреса, усмјерен против могућих потеза Пруске и Русије у споровима око Саксоније и Пољске.
- 1868 — У Јапану је проглашена обнова царске власти, чиме је започела Мејџи обнова. Овај процес означио је крај политичке превласти шогуната Токугава и почетак дубоких политичких, друштвених и привредних реформи.[4]
- 1870 — У Њујорку су почели радови на темељима Бруклинског моста.[5]
- 1871 — Француско-пруски рат: У бици код Бапома француска Сјеверна армија под командом генерала Луја Федерба остварила је тактичку побједу над пруским снагама.
- 1885 — Француско-кинески рат: Почела је битка код Ни Бопа између француских и кинеских снага у сјеверном Вијетнаму.
- 1895 — Почело је редовно пословање Београдске берзе, чија је оснивачка скупштина одржана у новембру претходне године. Прво трговање обављено је у кафани „Босна” на обали Саве.[6]
- 1919 — У Лондону су емир Фејсал и ционистички вођа Хаим Вајцман потписали Фејсал-Вајцманов споразум о сарадњи арапског и ционистичког покрета. Фејсалова сагласност била је условљена остваривањем арапске независности.[7]
- 1924 — Британски археолог Хауард Картер и његови сарадници први пут су видјели камени саркофаг фараона Тутанкамона након отварања заштитних светилишта у његовој гробници у Долини краљева.[8]
- 1925 — Италијански премијер Бенито Мусолини одржао је говор у парламенту у којем је преузео политичку, моралну и историјску одговорност за дјеловање фашистичког покрета. Говор је означио прекретницу у успостављању отворене фашистичке диктатуре у Италији.[9]
- 1926 — Грчки генерал и премијер Теодорос Пангалос јавно је прогласио диктатуру на скупу припадника Републиканске гарде. Наредног дана преузео је законодавну и извршну власт, чиме је учврстио војну диктатуру успостављену након државног удара 1925. године.[10]
- 1938 — У САД је регистрована Национална фондација за дјечју парализу, коју је покренуо Френклин Делано Рузвелт. Постала је позната као March of Dimes.[11]
- 1945 — Други свјетски рат: Америчка Прва армија започела је напад на сјеверном дијелу фронта током битке у Арденима, са циљем потискивања њемачких снага и спајања са америчком Трећом армијом, која је напредовала са југа.[12]
- 1959 — Аљаска је постала 49. савезна држава Сједињених Америчких Држава, након што је предсједник Двајт Ајзенхауер потписао прокламацију о њеном пријему у Унију.[13]
- 1961 —
- Сједињене Америчке Државе прекинуле су дипломатске односе са Кубом, током погоршања односа између администрације предсједника Двајта Ајзенхауера и кубанске владе Фидела Кастра.[14]
- У експерименталном нуклеарном реактору SL-1 у америчкој савезној држави Ајдахо дошло је до наглог пораста снаге и експлозије паре. Погинула су сва три оператера реактора.[15]
- 1962 — Ватикански надбискуп Дино Стафа изјавио је да су кубански премијер Фидел Кастро и поједини званичници његове владе, према његовом тумачењу црквеног права, подлегли аутоматском изопштењу из Католичке цркве због поступања према католичком свештенству. Папа Јован XXIII није донио формалну одлуку о Кастровом изопштењу.[16][17]
- 1977 — Међународни монетарни фонд одобрио је Уједињеном Краљевству двогодишњи кредитни аранжман вриједан 3,36 милијарди специјалних права вучења, приближно 3,9 милијарди америчких долара.[18]
- 1977 — У Калифорнији је регистрована компанија Apple Computer, Inc., коју су основали Стив Џобс и Стив Вознијак.[19]
- 1980 — Предсједник Југославије Јосип Броз Тито примљен је у Клинички центар у Љубљани због проблема са циркулацијом у лијевој нози. Након прегледа привремено је отпуштен, а поново је хоспитализован 12. јануара. Због погоршања здравственог стања, 20. јануара ампутирана му је лијева нога.[20]
- 1985 — Израелске власти и Јеврејска агенција одржале су конференцију за новинаре на којој су објављени подаци о тајној операцији пребацивања етиопских Јевреја из Судана у Израел, познатој као Операција Мојсије. Откривање операције допринијело је њеној обустави неколико дана касније.[21]
- 1990 — Бивши панамски војни вођа Мануел Норијега предао се америчким снагама након што је провео више дана у дипломатском представништву Свете столице у Панами.
- 1992 — Рат у Хрватској: У 18 часова ступио је на снагу прекид ватре предвиђен споразумом који су представници зараћених страна потписали претходног дана у Сарајеву, уз посредовање изасланика Уједињених нација Сајруса Венса.[22]
- 1993 — Предсједници САД и Русије, Џорџ Х. В. Буш и Борис Јељцин, потписали су у Москви споразум START II о смањењу стратешког нуклеарног наоружања.[23]
- 1994 — Путнички авион Тупољев Ту-154 компаније Бајкал ерлајнс срушио се недуго након полијетања из Иркутска. Погинуле су 124 особе у авиону и једна особа на земљи.[24]
- 1997 — У више градова Србије настављени су грађански и студентски протести против власти Слободана Милошевића, започети у новембру 1996. године послије оспоравања резултата локалних избора.
- 1999 — Ирачки предсједник Садам Хусеин осудио је зоне забране летења које су Сједињене Америчке Државе и Уједињено Краљевство одржавали изнад сјеверног и јужног Ирака, прогласивши их противним међународном праву и најавивши отпор ирачких снага.[25]
- 1999 — НАСА је лансирала летјелицу Mars Polar Lander ради истраживања јужне поларне области Марса.[26]
- 2000 — На парламентарним изборима у Хрватској побиједила је опозициона коалиција предвођена Социјалдемократском партијом и Хрватском социјално-либералном странком, чиме је окончана дотадашња доминација Хрватске демократске заједнице.[27]
- 2002 — Израелски поморски командоси заплијенили су теретни брод Карине А у Црвеном мору. На броду је пронађено око 50 тона оружја које је, према израелским властима, било намијењено палестинским оружаним организацијама.[28]
- 2004 — Амерички свемирски ровер Спирит успјешно је слетио на Марс, у кратер Гусев. Слијетање се догодило 3. јануара по америчком пацифичком времену, односно 4. јануара по координисаном свјетском времену (UTC).[29]
- 2004 — Авион Flash Airlines срушио се у Црвено море по полијетању из Шарм ел Шеика. Погинуло је 148 људи.[30]
- 2007 — Портпарол америчке војске у Ираку, генерал-мајор Вилијам Колдвел, изјавио је да америчке снаге нису директно учествовале у погубљењу бившег ирачког предсједника Садама Хусеина 30. децембра 2006. године, већ да су обезбиједиле његово пребацивање у надлежност ирачких власти.[31]
- 2009 — Сатоши Накамото створио је први блок у биткоиновом ланцу блокова, познат као генезис блок, чиме је постављена основа за функционисање биткоин мреже.[32]
- 2015 — Припадници исламистичке организације Боко харам започели су нападе на град Бага и околна насеља на сјевероистоку Нигерије. Напади су трајали више дана, а тачан број погинулих није утврђен.[33]
- 2016 — Саудијска Арабија прекинула је дипломатске односе са Ираном након напада демонстраната на њену амбасаду у Техерану.[34]
- 2019 — Кинеска сонда Чанге 4 извела је прво меко слијетање на далеку страну Мјесеца, у кратер Фон Карман.[35]
- 2020 — У америчком ваздушном нападу у близини међународног аеродрома у Багдаду убијен је ирански генерал Касем Сулејмани, командант снага Кудс у саставу Исламске револуционарне гарде. Напад је изведен по наређењу америчког предсједника Доналда Трампа.[36]
- 2024 — У два бомбашка напада у иранском Керману, током комеморације Касему Сулејманију, погинуло је више десетина људи. Одговорност је преузела Исламска држава.[37]
- 2026 — Америчке снаге у Венецуели заробиле су предсједника Николаса Мадура и пребациле га у САД.[38]
Рођења
[уреди | уреди извор]- 1851 — Манојло Ђорђевић Призренац, српски новинар и књижевник (ум. 1896).
- 1868 — Живојин Перић, српски правник, универзитетски професор и политичар (ум. 1953).
- 1892 — Џ. Р. Р. Толкин, енглески писац, пјесник и филолог (ум. 1973).[39]
- 1904 — Ото Бихаљи Мерин, српски и југословенски књижевник, публициста, историчар умјетности и ликовни критичар (ум. 1993).
- 1907 — Реј Миланд, велшки глумац и редитељ (ум. 1986).
- 1912 — Љубомир Вукадиновић, српски спортски новинар (ум. 1973).
- 1920 — Милан Срдоћ, српски глумац (ум. 1988).
- 1923 — Драгутин Гостушки, српски композитор, музиколог, историчар умјетности и естетичар (ум. 1998).
- 1926 — Џорџ Мартин, енглески музички продуцент, аранжер и композитор, познат по сарадњи са групом Битлси (ум. 2016).
- 1929 — Серђо Леоне, италијански филмски редитељ, сценариста и продуцент (ум. 1989).
- 1932 — Дабни Колман, амерички глумац (ум. 2024).[40]
- 1946 — Џон Пол Џоунс, енглески музичар и продуцент, најпознатији као басиста и клавијатуриста групе Лед зепелин.[41]
- 1950 — Весна Вуловић, српска стјуардеса, позната по томе што је преживјела пад авиона без падобрана са висине од 10.160 метара, према званичном извјештају о несрећи (ум. 2016).[42]
- 1956 — Мел Гибсон, америчко-аустралијски глумац, редитељ и филмски продуцент.
- 1957 — Бојан Крижај, словеначки алпски скијаш.
- 1962 — Драгољуб Љубичић Мићко, српски хумориста, глумац и музичар.
- 1968 — Љубиша Опачић, српски музичар и музички продуцент, гитариста групе Бајага и инструктори (ум. 2008).[43]
- 1969 — Михаел Шумахер, њемачки аутомобилиста и седмоструки свјетски шампион Формуле 1.
- 1973 — Вук Рашовић, српски фудбалер и фудбалски тренер.
- 1976 — Ангелос Басинас, грчки фудбалер.
- 1979 — Милош Грлица, српски параолимпијски атлетичар, специјализован за бацање копља.[44]
- 1984 — Хајко Шафарцик, њемачки кошаркаш.
- 1985 —
- Аса Акира, америчка порнографска глумица.[45]
- Линас Клејза, литвански кошаркаш.
- Марко Томас, хрватски кошаркаш.
- 1986 —
- Никола Пековић, црногорски кошаркаш.
- Нејц Печник, словеначки фудбалер.
- 2001 —
- Дени Авдија, израелски кошаркаш.[46]
- Лазар Васић, српски кошаркаш.
- 2003 — Грета Тунберг, шведска активисткиња за заштиту животне средине.
Смрти
[уреди | уреди извор]- 1322 — Филип V Високи, краљ Француске (рођ. 1293).
- 1875 — Пјер Ларус, француски лексикограф и енциклопедиста (рођ. 1817).
- 1923 — Јарослав Хашек, чешки књижевник (рођ. 1883).
- 1931 — Жозеф Жофр, француски маршал и војсковођа (рођ. 1852).
- 1967 — Џек Руби, Американац познат по убиству Лија Харвија Освалда (рођ. 1911).[47]
- 2016 — Душан Голумбовски, српски позоришни, филмски и телевизијски глумац (рођ. 1941).[48]
- 2017 — Иво Брешан, хрватски књижевник и драмски писац (рођ. 1936).[49]
- 2018 — Миленко Чабаркапа, српски шахиста, интернационални мајстор и професор (рођ. 1938).[50]
Празници и дани сјећања
[уреди | уреди извор]- Српска православна црква — према јулијанском календару, 21. децембар:
- Света мученица Јулијана Никомедијска и мученици пострадали с њом;
- Свети Петар Чудотворац, митрополит кијевски и све Русије;
- Свети мученик Темистокле;
- Свети Прокопије Вјатски;
- Света Јулијана Вјаземска.[51]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „Luther the Heretic”. Library of Congress.
- ^ „Battle of Princeton” (на језику: енглески). George Washington's Mount Vernon.
- ^ „III rozbiór Rzeczypospolitej” (на језику: пољски). Muzeum Historii Polski.
- ^ „Meiji Restoration begins”. HISTORY (на језику: енглески).
- ^ „The Bridge From Start to Finish”. The Washington Post.
- ^ „2014 – Anniversary Year: Foundation” (на језику: енглески). Београдска берза.
- ^ „Faisal-Weizmann agreement” (на језику: енглески). United Nations. 1919-01-03.
- ^ „2nd Season (TAA i.2.1.77-115) [Carter]” (на језику: енглески). Griffith Institute, University of Oxford.
- ^ „Murder, investigations, trials” (на језику: енглески). Matteotti Virtual Museum.
- ^ „Војно дело” (PDF). Војно дело. Министарство одбране Републике Србије (1). 2025.
- ^ „Origin of our name”. March of Dimes.
- ^ Charles B. MacDonald. The Last Offensive (на језику: енглески). United States Army Center of Military History.
- ^ „Alaska admitted into Union”. HISTORY (на језику: енглески).
- ^ „Cuba” (на језику: енглески). Office of the Historian, U.S. Department of State.
- ^ „Fun Facts and FAQs About INL for Curious Minds” (на језику: енглески). Idaho National Laboratory.
- ^ „Castro, Aides Lose Rights With Church”. The Taylor Daily Press (на језику: енглески). 1962-01-03.
- ^ „Johannes XXIII. exkommunizierte Fidel nicht” (на језику: немачки). Radio Vatican. 2012-03-29.
- ^ „History of Lending Commitments: United Kingdom” (на језику: енглески). International Monetary Fund.
- ^ „Apple Corporate Info”. Apple.
- ^ „Tako je Tito bil svojo zadnjo bitko”. Slovenske novice (на језику: словеначки).
- ^ „Exodus Interrupted” (на језику: енглески). The Washington Institute for Near East Policy.
- ^ „Implementing Accord” (на језику: енглески). PA-X Peace Agreements Database, University of Edinburgh. 1992-01-02.
- ^ „Strategic Arms Reduction Treaty II (START II)” (на језику: енглески). U.S. Department of State.
- ^ „Crash of a Tupolev TU-154 in Irkoutsk: 125 killed” (на језику: енглески). Bureau of Aircraft Accidents Archives.
- ^ Iraq: Former and Recent Military Confrontations with the United States (Извештај) (на језику: енглески). Congressional Research Service.
- ^ „Mars Polar Lander”. NASA.
- ^ „Croatia: Parliamentary Elections, 2000” (на језику: енглески). Inter-Parliamentary Union.
- ^ „January 2-3, 2002 – Karine A – The Interception of a Lethal Cargo Ship” (на језику: енглески). Israel Intelligence Heritage and Commemoration Center.
- ^ „Mars Exploration Rover Spirit Mission Status” (на језику: енглески). NASA Jet Propulsion Laboratory. 2004-01-04.
- ^ „Flash Airlines accident, 3 January 2004”. BEA.
- ^ „U.S. Military Says It Had No Role In Hussein's Execution”. Radio Free Europe/Radio Liberty (на језику: енглески). 2007-01-03.
- ^ „Genesis Block” (на језику: енглески). Blockstream.
- ^ „Dispatches: What Really Happened in Baga, Nigeria?” (на језику: енглески). Human Rights Watch. 2015-01-14.
- ^ „Saudi Arabia severs ties with Iran”. Euronews.
- ^ „First Look: Chang’e Lunar Landing Site”. NASA.
- ^ „Statement by the Department of Defense” (на језику: енглески). United States Department of Defense. 2020-01-02.
- ^ „Iran mourns victims of Kerman bombings”. Associated Press.
- ^ „The US capture of Nicolás Maduro”. House of Commons Library.
- ^ „Biography” (на језику: енглески). The Tolkien Society.
- ^ „Dabney Coleman” (на језику: енглески). Television Academy.
- ^ „Bio – John Paul Jones”. John Paul Jones Official Website (на језику: енглески).
- ^ „Highest fall survived without parachute” (на језику: енглески). Guinness World Records.
- ^ „Odlazak Instruktora pozitivne geografije” (на језику: српски). Long Play. 2008-09-29.
- ^ „Milos Grlica” (на језику: енглески). International Paralympic Committee.
- ^ „Asa Akira” (на језику: енглески). OCLC WorldCat Entities.
- ^ „Deni Avdija” (на језику: енглески). FIBA.
- ^ „Jack Ruby Dies” (на језику: енглески). The Sixth Floor Museum at Dealey Plaza.
- ^ „Душан Голумбовски”. Музеј позоришне уметности Србије.
- ^ „Preminuo Ivo Brešan” (на језику: хрватски). Društvo hrvatskih književnika. 2017-01-03.
- ^ „Времеплов (3. јануар 2020)”. Радио-телевизија Србије. 2020-01-03.
- ^ „Orthodox Christian Menaion for the Entire Year”. Orthodox.net (на језику: енглески).
