Фјер
Фјер Fieri | |
|---|---|
Фјер | |
| Административни подаци | |
| Држава | Албанија |
| Становништво | |
| — 2023. | 52.926 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 40° 43′ 09″ С; 19° 33′ 13″ И / 40.719067° С; 19.553688° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
| Апс. висина | 12 m |
| Остали подаци | |
| Поштански број | 9301-9305 |
| Позивни број | 034 |
| Регистарска ознака | FR |
| Веб-сајт | bashkiafier |
Фјер или Фир (алб. Fieri) је град у истоименом округу у Албанији. Према попису из 2023. имао је 52.926 становника. Удаљен је 8 км од древног коринтског града Аполоније.
Град Фјер је основала породица Вриони као трговачки град у 18. веку. У близини града се налазе залихе нафте, природног гаса и битумена, за које постоје записи из 1. века. Фјер је данас важан индустријски град, смештен на реци Ђаници [sq], која је притока реке Семан [sq], а град се налази окружен мочварама. Заједно са оближњим градом Патосом, Фјер је средиште нафтне и хемијске индустрије Албаније.
У близини се налази следеће православне богомоље:
- манастир Арденица;
- Манастир пресвете Богородице (Појан) [sq];
- Манастир светог Козме (Кољкондас) [sq];
- Црква светог Ђорђа (Либофша) [sq];
- Црква светог Николе (Курјан) [sq];
- Црква светог Ђорђа (Струм) [sq]; и
- Црква светог Николе (Ванај) [sq].
Срби у Фјеру
[уреди | уреди извор]Фјер је био једна од успутних станица српске војске на путу за Крф након повлачења преко албанских планина током Првог светског рата. Угошћени од стране локалних Грка, овде су боравили непун месец дана, након чега су наставили пешке према Валони.[1]
У округу Фјер живи више хиљада Срба. Већина их је исламске вере, пореклом из Новог Пазара, Сјенице и Тутина, а ту су се населили 1924. године на путу за Истанбул. Практикују и православље као веру својих предака, а својој деци дају и муслиманска и православна имена. Сви овдашњи Срби окупљени су око српског удружења Јединство, које се налази у оближњем селу Рет Либофша [sq] (алб. Rreth-Libofshë), са око 420 српских кућа. Удружење је основао 2012. године Екрем Дуљевић, а данас га води заједно са Пиром Насом. У његовој кући у том селу је основао прву школу српског језика, а 2013. године је свечано и отворена школа на српском језику у селу Хамиљ. [sq][2][3][4][5][6]
Партнерски градови
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Марковић, Милена (21. 8. 2013). „Свака кућа у Фиру примала српског војника”. Новости. Архивирано из оригинала 24. 2. 2025. г..
- ^ Лазовић, Горан (18. 10. 2016). „Приче из Албаније”. Искра. Архивирано из оригинала 11. 2. 2025. г..
- ^ „У срцу Албаније: Муслиманска деца певају о Светом Сави”. Магазин Седмица. 24. 4. 2017. Архивирано из оригинала 19. 9. 2024. г. — преко Спутњик.
- ^ „Милићевић посетио Србе у месту Фир на југу Албаније”. Влада Републике Србије. 10. 3. 2024. Архивирано из оригинала 11. 9. 2026. г..
- ^ Марковић, Милена (20. 8. 2013). „У срцу Фира певају Боже правде”. Новости. Архивирано из оригинала 8. 10. 2025. г..
- ^ „У школске клупе ће ући око 100 дјеце: У Фиеру отворена прва школа на српском језику”. Инфо КС. 25. 11. 2013. Архивирано из оригинала 11. 9. 2026. г..