Пређи на садржај

Софтвер као услуга

С Википедије, слободне енциклопедије

Софтвер као услуга (Software as a Service; SaaS)[1] је модел услуге рачунарства у облаку у којем провајдер испоручује апликативни софтвер клијентима док управља потребним физичким и софтверским ресурсима.[2] SaaS апликацијама се приступа путем веб апликације или локално инсталираног софтвера. За разлику од других модела испоруке софтвера, SaaS одваја „поседовање и власништво над софтвером од његове употребе“.[3] Употреба SaaS-а је почела око 2000. године, а до 2023. године је био главни облик распоређивања софтверских апликација.

SaaS производи обично раде на изнајмљеним инфраструктурним системима као услуга (енгл. Infrastructure as a Service; IaaS) или платформама као услуга (енгл. Platform as a Service; PaaS), укључујући хардвер, а понекад и оперативне системе и посреднички софтвер, како би се прилагодили брзом повећању употребе, а истовремено обезбедили тренутну и континуирану доступност купцима. SaaS купци имају апстракцију неограничених рачунарских ресурса, док економија обима смањује трошкове. SaaS архитектуре су обично вишезакупничке; обично деле ресурсе између клијената ради ефикасности, али понекад нуде изоловано окружење уз додатну накнаду. Уобичајени SaaS модели прихода укључују freemium, претплату и накнаде засноване на коришћењу. За разлику од традиционалног софтвера, ретко је могуће купити трајну лиценцу за одређену верзију софтвера.

Не постоје специфичне праксе развоја софтвера које разликују SaaS од развоја других апликација, иако се често фокус ставља на често тестирање и објављивање.

Рачунарство у облаку

[уреди | уреди извор]
Главни чланак: Рачунарство у облаку

Инфраструктура као услуга (енгл. Infrastructure as a Sevice; IaaS) је најосновнији облик рачунарства у облаку, где инфраструктурни ресурси – као што су физички рачунари – нису у власништву корисника, већ су изнајмљени од добављача клауд услуга.[4] Као резултат тога, инфраструктурни ресурси се могу брзо повећати, уместо да се чека недељама да се рачунари испоручи и подеси. IaaS захтева време и стручност да би се инфраструктура користила у облику оперативних система и апликација.[5] Платформа као услуга (енгл. Platform as a Service; IaaS) укључује оперативни систем и посреднички софтвер, али не и апликације.[5][6] SaaS добављачи обично користе PaaS или IaaS услуге за покретање својих апликација.[5]

Без IaaS-а, било би изузетно тешко направити SaaS производ скалабилним за променљив број корисника, а да се притом обезбеди тренутна и континуирана доступност коју купци очекују.[7] Већина крајњих корисника користи само SaaS производ и не морају да брину о техничкој сложености физичког хардвера и оперативног система.[7] Пошто се ресурсима у облаку може приступити без икакве људске интеракције, SaaS корисницима се пружа апстракција неограничених рачунарских ресурса, док економија обима смањује трошкове.[7] Још једна кључна карактеристика рачунарства у облаку је да се ажурирања софтвера могу имплементирати и учинити доступним свим корисницима готово тренутно.[7] Процењено је да је 2019. године SaaS чинио већину, 43 процента, тржишта рачунарства у облаку, док IaaS и PaaS заједно чине приближно 25 процената.

Историја

[уреди | уреди извор]

Током 1960-их, изумен је мултитаскинг, омогућавајући мејнфрејм рачунарима да истовремено опслужују више корисника.[8] Током следеће деценије, дељење времена је постало главни пословни модел за рачунарство, а кластер рачунарство је омогућило више рачунара да раде заједно.[3] Рачунарство у облаку се појавило крајем 1990-их са компанијама попут Amazon-а (1994), Salesforce-a (1999) и Concura (1993) које су нудиле интернет апликације на бази плаћања по коришћењу. Све су се фокусирале на један производ како би освојиле велики тржишни удео.[3] Почевши од Gmail-a 2004. године, услуге е-поште биле су међу првим SaaS производима који су масовно пласирани потрошачима.[9] Тржиште за SaaS је брзо расло током раног двадесет првог века.[3][5] У почетку посматран као технолошка иновација, SaaS је почео да се доживљава више као пословни модел.[3] До 2023. године, SaaS је постао примарни метод којим компаније испоручују апликације.[9]

Популарни SaaS производи за потрошаче укључују све веб странице друштвених медија, сервисе е-поште попут Gmail-а и повезаних Google Docs уређивача,[9] Zoom, Dropbox,[10] и производе за забаву попут Netflix-а и Spotify-а.[9] SaaS производи за предузећа укључују Salesforce-ов софтвер за управљање односима са клијентима (CRM), SAP Cloud Platform и Oracle Cloud Enterprise Resource Planning.[10]

Модели прихода

[уреди | уреди извор]

Неки SaaS провајдери нуде бесплатне услуге потрошачима које се финансирају средствима као што су оглашавање, афилијативни маркетинг или продаја података о потрошачима.[3]Један од најпопуларнијих модела за интернет стартапове и мобилне апликације је freemium, где компанија наплаћује континуирано коришћење или виши ниво услуге.[11] Чак и ако корисник никада не надогради на плаћену верзију, то помаже компанији да освоји већи тржишни удео и потисне купце од конкурента.[3] Међутим, трошкови хостинга компаније расту са бројем корисника, без обзира на то да ли је успешна у привлачењу да користе плаћену верзију.[3] Још један уобичајени модел је где бесплатна верзија пружа само демонстрацију (енгл. crippleware). Онлајн тржишта могу наплаћивати накнаду на трансакције како би покрила трошкове SaaS провајдера.[3] Раније је било чешће да се SaaS производи нуде уз једнократну накнаду, али овај модел опада у популарности.[3]Неколико[3] SaaS производа има отворени изворни код, назван отворени SaaS. Овај модел може пружити предности као што су смањени трошкови имплементације, мања обавеза према добављачу и преносивији софтвер.[12]

Најчешћи SaaS модели прихода укључују претплату и плаћање по коришћењу.[7] За купце, потенцијалне предности укључују смањене почетне трошкове, повећану флексибилност и ниже укупне трошкове у поређењу са традиционалним софтвером са трајним софтверским лиценцама.[10] У неким случајевима, високи једнократни трошкови које су захтевали продавци традиционалног софтвера били су ван домашаја мањих предузећа, али SaaS модели плаћања по коришћењу чине софтвер приступачним.[3] Коришћење се може наплаћивати на основу броја корисника, трансакција, количине коришћеног простора за складиштење или других метрика.[7] Многи купци преферирају плаћање по коришћењу јер верују да су релативно мали корисници софтвера, а продавац има користи од достизања повремених корисника који иначе не би купили софтвер.[7] Међутим, постоје и многи купци који преферирају трајне лиценце из разлога као што су високе цене претплате,[13] и замор од претплате.[14] То такође може изазвати неизвесност прихода за продавца и повећати трошкове наплате.[7]

Модел претплате SaaS-а нуди континуирани и обновљиви ток прихода добављачу, иако је подложан отказивању.[3] Ако се значајан број претплата откаже, одрживост пословања може бити угрожена.[3] Лакоћа отказивања претплате и прелазак на конкурента оставља купцима предност да добију уступке од продавца.[7] Иако стални приходи могу помоћи пословању и привући инвеститоре, потреба за вештинама корисничке службе у убеђивању купца да обнови претплату представља изазов за добављаче који прелазе на претплату са других модела прихода.[7] Правило 40 је често коришћена метрика коју инвеститори користе за процену учинка SaaS компаније, израчуната као збир стопе раста прихода и [[EBITDA маржа|EBITDA марже]] (са циљаним комбинованим резултатом од 40% или више).[15]

Усвајање

[уреди | уреди извор]

SaaS производима се обично приступа путем веб прегледача као јавно доступној веб апликацији.[16][9] То значи да купци могу приступити апликацији било где са било ког уређаја без потребе за инсталирањем или ажурирањем.[9][17] SaaS провајдери често покушавају да минимизирају тешкоће пријављивања за производ.[2] Многи капитализују на структури оријентисаној на услуге како би одговорили на повратне информације купаца и брзо развили свој производ како би задовољили захтеве. Ово може омогућити купцима да верују у континуирано побољшање производа и помоћи SaaS провајдеру да добије купце од успостављене традиционалне софтверске компаније која вероватно може да понуди дубљи скуп функција.[2][9]

Иако је локални софтвер често мање безбедан од SaaS алтернатива,[9] безбедност и приватност су међу главним разлозима које наводе компаније које не усвајају SaaS производе.[6] SaaS компаније морају да заштите своје јавно доступне понуде од злоупотребе, укључујући нападе ускраћивања услуге и хаковање.[16] Често користе технологије као што су контрола приступа, аутентификација и шифровање како би заштитиле поверљивост података.[6] Ипак, не верују све компаније SaaS провајдерима да ће заштитити осетљиве податке.[6] Добављач је одговоран за ажурирања софтвера, укључујући безбедносне закрпе, и за заштиту података купаца.[17] SaaS системи по својој природи имају већу латенцију од софтвера који се покреће локално због времена потребног да се мрежни пакети испоручи до објекта у облаку. Ово може бити препрека за неке намене, као што су временски осетљиви индустријски процеси или складиштење.[17]

Пораст SaaS производа је један од фактора који је навео многе компаније да преусмере ИТ буџете са капиталних на оперативне трошкове.[18] Процес миграције на SaaS и његова подршка такође може бити значајан трошак који се мора узети у обзир.[17][7]

Развој

[уреди | уреди извор]

Изазов за SaaS добављаче је то што потражња није унапред позната. Њихов систем мора имати довољно простора да би могао да обради све кориснике без одбијања било кога, али без плаћања превише ресурса који ће бити непотребни. Ако су ресурси статични, гарантовано је да ће се трошити ван шпица.[7] Понекад се нуде јефтиније цене ван шпица како би се уравнотежило оптерећење и смањио отпад.[7] Очекивање континуиране услуге је толико високо да се прекиди у SaaS софтверу често извештавају у вестима.[7]

Не постоје специфичне праксе развоја софтвера које разликују SaaS од других врста развоја апликација.[9] SaaS производи се често објављују рано и често да би се искористила флексибилност SaaS модела испоруке.[9] Агилни развој софтвера се обично користи за подршку овом распореду објављивања.[19] Многи SaaS програмери користе развој вођен тестирањем или на други начин наглашавају често тестирање софтвера, због потребе да се осигура доступност њихове услуге и брзо распоређивање.[9] Дизајн вођен доменом, у коме пословни циљеви покрећу развој, популаран је јер SaaS производи морају сами себе продати купцу тако што ће бити корисни.[9] SaaS програмери не знају унапред са којих уређаја ће купци покушати да приступе производу - као што су десктоп рачунар, таблет или паметни телефон - и подршка широком спектру уређаја је често важна брига за тим за развој фронт-енда.[9] Прогресивне веб апликације омогућавају да неке функционалности буду доступне чак и ако је уређај ван мреже.[9]

SaaS апликације претежно нуде протоколе интеграције и интерфејсе за програмирање апликација (API) који раде преко мреже широког подручја.[20]

Архитектура

[уреди | уреди извор]

SaaS архитектура се значајно разликује од производа до производа.[2] Ипак, већина SaaS провајдера нуди архитектуру са више закупаца.[16] Са овим моделом, једна верзија апликације, са једном конфигурацијом (хардвер, мрежа, оперативни систем), користи се за све купце („закупце“).[2] То значи да компанија не мора да подржава више верзија и конфигурација.[9]Архитектонски помак од тога да сваки купац покреће сопствену верзију софтвера на сопственом хардверу утиче на многе аспекте дизајна и безбедносних карактеристика апликације.[2] У архитектури са више закупаца, многе ресурсе могу користити различити закупци или их делити више закупаца.[2]

Структура типичне SaaS апликације може се поделити на апликацијску и контролну раван.[2] SaaS производи се разликују по начину на који су ове равни раздвојене, које могу бити уско интегрисане или лабаво повезане у моделу вођеном догађајима или порукама.[2] Контролна раван је задужена за усмеравање система и покрива функционалности као што су укључивање закупца, наплата и метрике, као и систем који SaaS провајдер користи за конфигурисање, управљање и рад услуге.[2] Многи SaaS производи се нуде на различитим нивоима услуге по различитим ценама, што се назива слојевитост. Ово такође може утицати на архитектуру обе равни, иако се обично смешта у контролну раван.[2] За разлику од апликацијске равни, услуге у контролној равни нису дизајниране за вишеструки закуп.[2]

Апликациона раван — која се значајно разликује у зависности од природе производа — имплементира основну функционалност SaaS производа. Кључна питања дизајна укључују одвајање различитих закупаца тако да не могу да виде или мењају податке или ресурсе других закупаца.Осим најједноставнијих SaaS апликација, неки микросервиси и други ресурси се додељују по закупцу, уместо да се деле између свих закупаца. Функционалност рутирања је неопходна за усмеравање захтева закупаца ка одговарајућим сервисима.[2]

Неки SaaS производи не деле никакве ресурсе између закупаца – то се назива силосирање. Иако ово поништава многе предности ефикасности SaaS-а, олакшава миграцију застарелог софтвера на SaaS и понекад се нуди као премиум понуда по вишој цени.[2] Удруживање свих ресурса може омогућити постизање веће ефикасности, али прекид рада утиче на све купце, тако да доступност мора бити приоритет у већој мери. Многи системи користе комбинацију оба приступа, удружујући неке ресурсе и изолујући друге. Друге компаније групишу више закупаца у под-ове и деле ресурсе између њих.[2]

SaaS архитектура обично омогућава корисницима приступ апликацијама путем веб прегледача без инсталирања софтвера на своје локалне уређаје. Овај приступ поједностављује одржавање и ажурирања софтвера, јер добављачи услуга могу централно да управљају апликацијом. Такође омогућава организацијама да лако скалирају услуге према својим потребама.[21]

Правна питања

[уреди | уреди извор]

У Сједињеним Државама, закони о уставним налозима за претрес не штите све облике динамички ускладиштених SaaS података. Резултат је да владе могу да захтевају податке од SaaS добављача без сагласности власника.[22]

Одређене лиценце отвореног кода, као што је GPL-2.0, не дају експлицитно права која дозвољавају дистрибуцију као SaaS производа у Немачкој.[23]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Parker, Jon; Lewis, Mark; Fahey, Evan; Vasquez, Melvin Jafet (август 2007). „How do you pronounce IT”. Архивирано из оригинала 28. 11. 2016. г. Приступљено 01. 04. 2026. 
  2. ^ а б в г д ђ е ж з и ј к л љ м Golding, Tod (2024). Building Multi-Tenant SaaS Architectures. O'Reilly Media. ISBN 978-1-0981-4061-8. 
  3. ^ а б в г д ђ е ж з и ј к л љ Dempsey, David; Kelliher, Felicity (2018). Industry Trends in Cloud Computing: Alternative Business-to-Business Revenue Models. Springer International Publishing. ISBN 978-3-319-87693-1. 
  4. ^ iaas%5b%5bКатегорија:Чланци који садрже текст на језику — енглески%5d%5d „Infrastructure as a Service (IaaS[[Категорија:Чланци који садрже текст на језику — енглески]])” Проверите вредност параметра |url= (помоћ). Cloud Information Center. Приступљено 2026-01-19.  Сукоб URL—викивеза (помоћ) [мртва веза]
  5. ^ а б в г Rosati, Pierangelo; Lynn, Theo (2020). Measuring the Business Value of Infrastructure Migration to the Cloud. Springer International Publishing. ISBN 978-3-030-43198-3. 
  6. ^ а б в г Ibrahim, Ahmed Mamdouh Abdelfatah; Abdullah, Norris Syed; Bahari, Mahadi (2023). Software as a Service Challenges: A Systematic Literature Review. Springer International Publishing. ISBN 978-3-031-18344-7. 
  7. ^ а б в г д ђ е ж з и ј к л љ Dempsey, David; Kelliher, Felicity (2018). Industry Trends in Cloud Computing: Alternative Business-to-Business Revenue Models. Springer International Publishing. ISBN 978-3-319-87693-1. 
  8. ^ „The Birth of Time-Shared Computing—Robert Fano”. Infinite MIT. Приступљено 2026-02-02. 
  9. ^ а б в г д ђ е ж з и ј к л љ м Watt, Andy (2023). Building Modern SaaS Applications with C# And . NET: Build, Deploy, and Maintain Professional SaaS Applications.. Packt. ISBN 978-1-80461-087-9. 
  10. ^ а б в Clohessy, Trevor; Acton, Thomas (2020). The SaaS Payoff: Measuring the Business Value of Provisioning Software-as-a-Service Technologies. Springer International Publishing. ISBN 978-3-030-43198-3. 
  11. ^ Kumar, Vineet (2014-05-01). „Making "Freemium" Work”. Harvard Business Review. ISSN 0017-8012. 
  12. ^ Bhandari, Guru Prasad (2019). "An Overview of Cloud and Edge Computing Architecture and Its Current Issues and Challenges". Advancing Consumer-Centric Fog Computing Architectures. IGI Global. ISBN 978-1-5225-7149-0. 
  13. ^ Rackham, Ivor (2024-12-23). „Unhappy About Adobe’s 50% Kick in the Teeth? Here's What You Can Do”. Fstoppers. 
  14. ^ „Subscription fatigue: The next trend?”. International Finance. 2025-11-18. 
  15. ^ „Rule of 40 Lessons from the Top Performers in Software”. Boston Consulting Group. 20. 5. 2025. 
  16. ^ а б в Garbis, Jason; Chapman, Jerry W (2021). Zero Trust Security: An Enterprise Guide. Apress. ISBN 978-1-4842-6703-5. 
  17. ^ а б в г Kinnunen, Juha (2022). ERP as Software-as-a-Service: Factors Depicting Large Enterprises Cloud Adoption. Springer International Publishing. ISBN 978-3-030-99191-3. 
  18. ^ Tallon, Paul P; Mooney, John G (2020). "Measuring the Business Value of IT". Measuring the Business Value of Cloud Computing. Springer International Publishing. ISBN 978-3-030-43198-3. 
  19. ^ Younas, Muhammad; Jawawi, Dayang N. A (2018). „Agile development in the cloud computing environment: A systematic review”. Information and Software Technology. ISSN 0950-5849. 
  20. ^ Manvi, Sunilkumar; Shyam, Gopal (2021). Cloud Computing: Concepts and Technologies. CRC Press. ISBN 9781000337952. 
  21. ^ SaaS%5b%5bКатегорија:Чланци који садрже текст на језику — енглески%5d%5d „What is software as a service (SaaS[[Категорија:Чланци који садрже текст на језику — енглески]])?” Проверите вредност параметра |url= (помоћ). IBM. 2025-08-05.  Сукоб URL—викивеза (помоћ)
  22. ^ Charles, Arthur (2010-12-14). „Google's ChromeOS means losing control of the data, warns GNU founder Richard Stallman”. The Guardian. Приступљено 2026-03-31. 
  23. ^ Ballhausen, Miriam (2014). „Open SaaS[[Категорија:Чланци који садрже текст на језику — енглески]]: Using Free and Open Source Software as Software-as-a-Service”. International Free and Open Source Software Law Review. 6. ISSN 2666-8106.  Сукоб URL—викивеза (помоћ)
Преузето са „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Софтвер_као_услуга&oldid=31823764”