Пређи на садржај

ЛГБТК сексуално образовање

С Википедије, слободне енциклопедије
ГЛСЕН је организација ученика, родитеља и наставника која покушава да донесе позитивне промене у школама.
Плакат ношен на паради поноса у Портланду, Мејн

ЛГБТК сексуално образовање је програм сексуалног образовања у оквиру школе, универзитета или друштвеног центра који се бави потребама сексуалног здравља ЛГБТК особа.

Постоји одређена дебата о томе да ли ЛГБТК сексуално образовање треба да буде укључено у наставне планове и програме сексуалног образовања. Заговорници ЛГБТК сексуалног образовања тврде да укључивање ЛГБТК питања у програме сексуалног образовања смањује вршњачко насиље усмерено против ЛГБТК особа, побољшава здравље ЛГБТК особа и смањује учесталост проблема који су чести код ЛГБТК ученика, попут депресије и ниског самопоуздања.[1]

Противници тврде да би програми ЛГБТК сексуалног образовања наметали политичка гледишта ученицима, злоупотребљавали новац пореских обвезника и омаловажавали религиозне вредности.

Студија из 2020. године сугерише да инклузивно ЛГБТК сексуално образовање може смањити вршњачко насиље, побољшати ментално здравље и смањити стопу самоубистава код младих ЛГБТК особа.[1] До 2014. године, само 5% ученика основних и средњих школа у Сједињеним Америчким Државама пријавило је да су имали „позитивне дискусије о темама везаним за ЛГБТК” у оквиру часова здравственог васпитања.[2]

Од 2025. године, само 7 савезних држава прописује обавезно укључивање ЛГБТК тема у школама, при чему 6 од тих 7 такође захтева сексуално образовање у својим наставним програмима.[3][4]

Позадина

[уреди | уреди извор]

ЛГБТК сексуално образовање тренутно није обухваћено у многим школама.[5] Истраживања указују да ученици често не сматрају постојеће програме ЛГБТК сексуалног образовања ефикасним,[6] иако сугеришу да државе са инклузивним ЛГБТК сексуалним образовањем бележе ниже стопе вршњачког насиља, боље ментално здравље и смањен ризик од самоубиства међу младима.[1] Наставници и родитељи имају различита гледишта о хомосексуалности, што може директно утицати на то када и како се спроводи ЛГБТК сексуално образовање.[7][8]

Истраживања

[уреди | уреди извор]

Бројне студије су закључиле да се ЛГБТК сексуално образовање често не интегрише у школске курсеве сексуалног образовања и да већина ученика не добија ефикасну наставу о питањима ЛГБТК сексуалног здравља.[5][7][9]

Студија која је обухватила преглед литературе открила је да, иако сексуално образовање има за циљ стварање свестраних ученика са вредностима безбедног секса, недискриминаторним знањем и здравим ставовима према сексу, реалност је другачија.[10] Модерно сексуално образовање често форсира хетеросексуалне наративе и стратегије превенције због којих млади људи постају мање припремљени за своју будућност.[10] Неадекватне информације могу бити штетне за њихову будућност, како наводи Светска здравствена организација (СЗО).[11] Недостатак свеобухватног сексуалног образовања (ССЕ), које покрива све области сексуалности и рода, може имати погубне последице по здравље ученика. Утврђено је и да је ССЕ ефикасно у изградњи здравих односа, спречавању партнерског насиља и насиља над децом, унапређењу знања о емоционалним и друштвеним ситуацијама, као и у одлагању ступања у сексуалне односе.[12]

Поред знања о сексуалности и односима, друштвена освешћеност такође може бити корист која произилази из правилног сексуалног образовања.[11] Према СЗО-у, тврдња да ће се због сексуалног образовања повећати вероватноћа ранијег ступања у сексуалне односе је нетачна.[11] Адекватно сексуално образовање пружа доживотне користи које помажу ученицима да буду припремљени за секс, уместо да их подстиче на њега.[11]

Ученици не уче о сексу само у школи, већ и код куће, кроз везе и у другим неформалним окружењима.[11] Ученици често не добијају ЛГБТК сексуално образовање пре факултета.[13] Адекватно образовање може помоћи ученицима да се снађу у овим окружењима, што је Џесамин Боулинг открила пружајући часове ЛГБТК сексуалног образовања бруцошима у Северној Каролини.[13]

У студији коју су спровели Елис и Хај у Уједињеном Краљевству (2004), анкетирано је 384 ученика; открили су да 24% њих није добило подуку о ЛГБТК сексуалним питањима.[7] Студија Одсека за здравље адолесцената и школа ЦДЦ-а открила је да је 48% школа у САД-у обрађивало ЛГБТК теме.[14] Према истраживању које су објавили Берстон и Харт 2001. године, 45% анкетираних ученика веровало је да нису довољно обрадили ЛГБТ сексуално образовање у школи. Истраживања су такође показала да на часовима сексуалног образовања може постојати имплицитна претпоставка да су сви ученици хетеросексуални.[15]

ЛГБТК ученици у студији о сексуалном образовању коју је спровела Еленор Формби 2011. године изјавили су да се не осећају увек добродошло на часовима сексуалног образовања или у школи уопште.[5] Курсеви сексуалног образовања често идеализују брак (не узимајући у обзир да многе земље забрањују истополне бракове), представљајући тако хетеросексуални поглед на секс и везе као нормалан.[5] Студије сугеришу да програми сексуалног образовања често не покривају праксе безбедног секса за ЛГБТ особе.[5][16]

Неки наставни планови и програми сексуалног образовања покривају ЛГБТК питања.[15] На пример, Унитаријанска универзалистичка асоцијација конгрегација пружа програм сексуалног образовања под називом „Наш цео живот” (Our Whole Lives), који укључује дискусију о сексуалној оријентацији и представља хомосексуалност и хетеросексуалност као једнако валидне. Програм нуди садржаје дизајниране за различите развојне фазе, од нивоа вртића па све до одраслог доба, и следи „Смернице за свеобухватно сексуално образовање” које подржава Савет за информације и едукацију о сексуалности Сједињених Америчких Држава (SIECUS).[17][18] Уједињена Христова црква такође подржава овај програм.[18]

Проблеми са програмима сексуалног образовања

[уреди | уреди извор]

Истраживања су показала да поједини курсеви сексуалног образовања представљају ЛГБТК питања у негативном светлу — приказујући ЛГБТК особе и њихову сексуалност као нешто погрешно, болесно и ненормално.[7] Према Америчкој унији за грађанске слободе, приступи сексуалном образовању засновани искључиво на апстиненцији такође могу отуђити ЛГБТ ученике јер ти програми претпостављају да је брак могућност и жеља свих ученика, чак и у срединама где су истополни бракови илегални.[19] Надаље, промовисање брака као циља за ЛГБТК ученике репродукује хомонормативни стандард, маргинализујући оне који немају приступ браку или нису заинтересовани за њега.[20] Истраживање Елиса и Хаја из 2004. године (које је обухватило 384 ученика) показало је да је 59% младих који су прошли кроз ЛГБТ сексуално образовање сматрало да је оно било неефикасно.[7]

Наставници

[уреди | уреди извор]

У неким студијама наставници су идентификовани као препрека ЛГБТК сексуалном образовању. Наставници увек имају своје мишљење о хомосексуалности, а према тим студијама, уколико наставници имају негативне ставове према ЛГБТК особама, то се може одразити на њихово предавање — узрокујући да се ЛГБТК ученици осећају неприхваћено и несигурно.[7][15] Анкета из 2024. године показала је да школе често садрже штетан речник и окружење за ЛГБТК ученике, што неретко потиче од самих наставника.[21] Према Елису и Хају (2004), када ЛГБТ ученици добију информације о ЛГБТК сексуалности са негативним призвуком, осећају се знатно горе и небезбедније него да је хомосексуалност у потпуности изостављена из наставног програма.[7] Истраживачи су документовали више самопрокламованих наставника „наклоњених ЛГБТК особама” чије учионице заправо негују лекције пуне предрасуда. Такви наставници су такође веома склони игнорисању случајева хомофобичног вршњачког насиља усмереног ка ЛГБТК омладини на својим часовима.[5] Берстон и Харт (2001) су известили да наставници понекад верују да не би требало да заузимају страну по питању хомосексуалности и да се стога не би требали мешати када се у учионици догоди хомофобија.[15] Према Формби (2011), чак и фразирање које суптилно баца негативно светло на хомосексуалност може имати штетан утицај на искуство ЛГБТК ученика у вези са сексуалним образовањем.[5]

Било је и проблема у вези са тим да ли се наставници осећају слободно да предају сексуално образовање које подједнако наглашава и хетеросексуалне и хомосексуалне здравствене информације.[9][15] Студија Дине Мороу (1993) известила је да су неки наставници рекли како се плаше да би могли бити отпуштени ако би расправљали о ЛГБТК питањима.[9] Овај страх је повезан са историјским погрешним повезивањем хомосексуалности са злостављањем деце у Сједињеним Америчким Државама; ова наводно природна веза је више пута оповргнута.[22] Без обзира на то, и стрејт и ЛГБТ наставници и даље доживљавају оптужбе за злостављање када се укључе у дискусије о сексуалности, посебно оне дискусије које су повезане са ЛГБТ темама.[20] Наставници се такође могу осећати спутано јер је школско окружење негостољубиво према хомосексуалности; у студији Берстона и Харта из 2001. године, неки су чак рекли да су имали утисак како им школа не би дозволила да предају ЛГБТК сексуално образовање.[15]

Колеге из разреда такође могу бити нерецептивни према ЛГБТК питањима на тренутним курсевима сексуалног образовања, а ученици често оклевају да причају о хомосексуалности, према Берстону и Харту (2001).[15]

Родитељи

[уреди | уреди извор]

Иако је закључно са 2021. годином чак 85% подршке родитеља у средњим школама у САД-у било за то да сексуална оријентација буде део часова сексуалног образовања, и даље постоје велике расправе о томе које врсте курсева сексуалног образовања би требало, а које не би требало преносити ученицима.[8]

Сексуално образовање засновано само на апстиненцији најчешће укључује информације о чекању на сексуалне односе до ступања у брак, усађујући моралне вредности у вези са сексом — често повезане са религијом — и форсирајући наративе против контрацепције у циљу смањења стопе полно преносивих инфекција и предбрачног секса.[8][23] Међутим, истраживања сугеришу да настава о апстиненцији нема утицаја на стопу наталитета код адолесцената.[23] Истражено је да овај метод подучавања намеће хетеронормативност ЛГБТК ученицима, што доводи до изолације и неправедних информација о сексу.[24]

Програми сексуалног образовања засновани на превенцији често се фокусирају на трудноћу тинејџера и полно преносиве инфекције.[8] Чак 26 савезних држава широм САД-а налаже медицинску тачност у сексуалном образовању, од којих 8 проширује ту едукацију и на ЛГБТК теме.[4]

Од 2025. године, ЛГБТК сексуално образовање има подршку 66% родитеља. Ипак, 91,8% анкетираних ученика у 2019. години није имало приступ сексуалном образовању које се дотиче области у вези са ЛГБТК заједницом.[25] Истраживачи тврде да је оклевање када су у питању правне и родитељске акције последица моралне панике у вези са ЛГБТК темама у школским заједницама.[23] Иако постоји адекватна подршка да се сексуална оријентација укључи у наставни план и програм за сексуално образовање, млади се и даље суочавају са недовољним информацијама о ЛГБТК школовању у свим предметима.[25]

С обзиром на то да је сексуално образовање присутно у оквиру здравственог васпитања у школама, многи родитељи очекују да њихова деца управо тамо уче о сексу.[26] Студије показују да већина породица не води разговоре о сексу код куће, а када то и чине, често је то из хетеронормативне перспективе. Претпоставке о хетеросексуалности могу учинити да се ЛГБТК особе осећају посрамљено или да немају подршку своје породице. Недостатак разговора и знања стеченог у кући за ЛГБТК особе често доводи до тога да информације добијају из спољних извора који садрже нетачне или обмањујуће информације.[26] Иста студија је показала да многи родитељи немају чврсту базу знања о истополним или ЛГБТ темама, нити знају за ресурсе ка којима би могли да упуте своју децу.

Предложени програми ЛГБТК сексуалног образовања

[уреди | уреди извор]

Заговорници ЛГБТК сексуалног образовања предложили су прилагођавања тренутних пракси сексуалног образовања у школама. Једно од уобичајених места за побољшање које су истраживачи идентификовали јесте угао из којег се сексуалном образовању генерално приступа. Берстон и Харт (2001), Елис и Хај (2004), као и други, препоручили су наставницима да сексуално образовање уоквире у терминима односа, а не само репродукције, што може довести до искључивања ЛГБТ ученика.[7][15] Елис и Хај спомињу да би се сексуална оријентација могла прикладније предавати као „аспект културе и идентитета” (Елис и Хај 2004, стр. 11).[7] Други истраживачи попут Мороу (1993) верују да, како би сексуално образовање било ефикасно, оно мора представити ЛГБ оријентације као једнако природне и легитимне као и хетеросексуалност.[9] Заговорници ЛГБТК сексуалног образовања траже да се питањима ЛГБТК сексуалног здравља дâ једнака тежина у наставном плану и програму.[15] Такође наводе да је потребно ученицима учинити доступним више ресурса који се тичу питања ЛГБТК сексуалног здравља.[5] Према сажетку јавне политике 11 Центра за проучавање жена при УКЛА (2012), ЛГБТК ученици можда неће бити спремни да сами затраже смернице.[16]

Истраживачи су препоручили наставницима у програмима сексуалног образовања да избегавају представљање хомосексуалности као нечега што је суштински повезано са полно преносивим инфекцијама и да се уздрже од пракси које су потенцијално штетне за ЛГБТК ученике, попут стриктног ословљавања партнера са „он” или „она” (боље је користити флексибилније „они”).[5][15] Гоуен и Вингес-Јанез (2014) кроз своје фокус групе са ЛГБТК тинејџерима сугеришу да постоји неколико проблема у начину на који се сексуално образовање предаје. Тинејџери су навели ућуткивање, хетероцентричност и патологизацију ЛГБТК особа као уобичајене праксе. На питање како би побољшали сексуално образовање, група је одговорила да би инклузивно сексуално образовање укључивало дискусију о ЛГБТ темама, учење како да се приступи ресурсима, превенцију ППИ, односе и анатомију.[27] Заговорници ЛГБТК права такође кажу да наставници морају напустити свако оклевање да заузму страну у дебати о хомосексуалности.[7]

Постоје и алтернативни програми сексуалног образовања за ЛГБТК особе, попут онлајн курса сексуалног образовања. Према студији која је процењивала ефикасност онлајн интерактивног програма сексуалне едукације за ЛГБТ особе, све подсекције су забележиле статистички значајно побољшање знања.[28] Неке од тема укључивале су праксе безбедног секса, здраве везе, задовољства и полно преносиве инфекције. Ова врста програма такође је створила онлајн заједницу за људе који похађају курс да постављају питања и комуницирају једни са другима. Овај друштвени аспект програма такође је створио осећај нормалности и прихватања. Онлајн програми би могли понудити начин образовања за оне који га не могу добити у школи. Постоје и разни онлајн ЛГБТ сајтови на интернету који нуде едукативне летке или информације.[26]

Романи који укључују ЛГБТК везе могу бити корисно средство у ЛГБТ инклузивном курсу сексуалног образовања или као начин да млади и тинејџери уче о ЛГБТК односима и питањима на другачији начин.[29][30] Романи који укључују ЛГБТ односе могу помоћи у нормализацији квир односа, потенцијално стварајући прихватљивију и инклузивнију атмосферу за ЛГБТ омладину. Такође могу допунити научене информације тако што их појачавају у форми приче. Многи ЛГБТ млади користе романе за младе који укључују ЛГБТ везе као изворе информација, посебно ако не добијају сексуално образовање у школи.[29] Сексуално експлицитни романи за младе могу пружити детаље о сексуалном односу, интимности и сексуалном идентитету са којима се ЛГБТ млади могу поистоветити, омогућавајући им да истраже сопствени сексуални идентитет.[30]

Студија спроведена међу ЛГБТК омладином питала их је шта их њихов тренутни наставни план и програм учи и шта би желели да виде у новом наставном плану. Неки од одговора укључивали су инклузивнији курикулум који описује различите људе са различитим родним идентитетима, сексуалним оријентацијама и етничком припадношћу, „како да” информације које се односе на везе ЛГБТК особа, те специфичне делове везане за ризике, проблеме и понашања ЛГБТ особа.[31] Они су такође споменули коришћење интернет информација и ресурса као начин стварања заједнице за продужено образовање и подршку.[31]

Подршка ЛГБТК сексуалном образовању

[уреди | уреди извор]

Заговорници укључивања ЛГБТК сексуалног образовања у школске наставне планове обично износе неколико аргумената. Према Хафингтон посту, неки подржаваоци тврде да ће неукључивање ЛГБТК питања у програме сексуалног образовања занемарити значајан број ученика који се идентификују као ЛГБТ;[32] Центар за амерички прогрес (ЦАП) наводи да то може довести до тога да се они осећају маргинализовано и искључено из лекције јер се она на њих не односи.[33] Заговорници ЛГБТ сексуалног образовања такође тврде да ће изостављање подуке о ЛГБТ безбедном сексу из наставног програма повећати вероватноћу здравствених проблема код ЛГБТК ученика.[16][33] Подржаваоци истичу да, с обзиром на то да су ЛГБТ особе посебно у ризику од ХИВ/АИДС-а, од посебне је важности пружити им информације о сексуалном здрављу.[34] Према истраживачици Еленор Формби (2011), лезбијке спадају у високоризичну групу за полно преносиве инфекције (ППИ), јер многе не знају да могу бити подложне ППИ или како да се упусте у безбедан секс. Због тога је важно да добију лезбијско сексуално образовање.[5] Заговорници ЛГБТК сексуалног образовања сугеришу да се ЛГБТК ученици, зато што их у школи не уче сексуалном образовању које се њих тиче, осећају неприпремљено за секс, нису у могућности да отворено о томе разговарају и морају сами да уче о томе — што може резултирати негативним здравственим исходима.[5][33] Санчез (2012) тврди да је мало вероватно да ће ЛГБТ ученици самостално потражити ресурсе који би им могли дати добре информације, што додатно повећава потребу за ЛГБТК сексуалним образовањем у школама.[16] ЛГБТК омладина је такође у већем ризику од упуштања у високоризична понашања, бележећи више стопе покушаја самоубиства, употребе супстанци и високоризичног сексуалног понашања. Пошто су многе од ових високоризичних акција међу ЛГБТК омладином у корелацији са депресијом, емоционалним дистресом и искуствима виктимизације од стране не-ЛГБТК особа, сексуално и ХИВ образовање у школама осетљиво на ЛГБТК могло би да смањи ово високоризично понашање нормализацијом ЛГБТК особа и пружањем услуга подршке ЛГБТК омладини.[35]

Посетиоци параде машу заставама дугиних боја на паради поноса у Вашингтону 2012. године

Подржаваоци ЛГБТК сексуалног образовања такође су тврдили да укључивање ЛГБТК тема у наставни план и програм може смањити учесталост вршњачког насиља у школама упознавањем ученика са спектром сексуалних оријентација и смањењем штетних стереотипа.[9][32][33] Центар за амерички прогрес тврди да ЛГБТК сексуално образовање резултира смањењем хомофобичних коментара. Према Хафингтон посту, подржаваоци кажу да би едукација младих о ЛГБТК особама могла да им помогне да имају позитивнији став према својим геј вршњацима.[32] Центар за амерички прогрес (2013) наводи да би ЛГБТ сексуално образовање стога смањило уобичајене проблеме са којима се ЛГБТК ученици суочавају као резултат негативних ставова; они укључују проблеме са менталним здрављем попут депресије, ризика од самоубиства, злоупотребе дрога, проблема са самопоуздањем и лошијих академских резултата услед стреса изазваног дискриминацијом. Они тврде да покривање хомосексуалности у програмима сексуалног образовања помаже ученицима да се осећају сигурније у школи.[33]

Неколико студија је такође показало да су хетеронормативни и негативни ставови према ЛГБТК особама повезани са нижим стопама академског успеха. У школама, хетеронормативна и неинклузивна култура може лоше утицати на мотивацију, здравље и радне навике код ученика који се идентификују као ЛГБТК+. Андреас Гегенфуртнер и Маркус Гебхарт поделили су налазе који сугеришу да су толеранција и прихватање према сексуалним мањинама позитивнији када су људи високо образованији и мање религиозни. Слични налази у њиховој студији показали су позитивну корелацију између академског успеха међу ЛГБТК+ ученицима и инклузивног школског окружења.[6]

Према Џен Гилберт, ванредној професорки образовања на Универзитету Јорк, младе ЛГБТК особе често немају квир родитеље од којих би могли тражити савет у вези са сексуалношћу, нити приступ ЛГБТК одраслима. ЛГБТК сексуално образовање би потенцијално могло попунити ову празнину и пружити ЛГБТК ученицима старије особе добро упућене у њихове специфичне потребе и опремљене афирмативним информацијама, које ученици иначе не могу добити код куће или у школи.[36]

На крају, пропоненти ЛГБТК сексуалног образовања су рекли да би наставни програми који истражују све аспекте сексуалности били корисни и за стрејт ученике, јер тврде да се тиме пружа тачнија слика света и људске сексуалности. Студија о Геј/стрејт алијансама у Јути открила је да су дискусије које су водили вршњаци о спектру сексуалности и родних идентитета користиле и стрејт и ЛГБТ ученицима.[37] То их је изложило стварности односа изван хетеронормативних слика које доминирају у медијима (као и у сексуалном образовању), и чак је позитивно утицало на академски успех свих укључених ученика.[37] Заговорници такође тврде да нуђење ЛГБТ инклузивног сексуалног образовања може бити од велике помоћи свим ученицима у разреду који још увек преиспитују своју сексуалност.[32]

Према Центру за амерички прогрес (2013), већина родитеља подржава укључивање хомосексуалности у наставни план и програм сексуалног образовања; они извештавају да 73% родитеља средњошколаца сматра да би се о ЛГБТ темама требало подучавати. ЦАП тврди да овај високи проценат подршке указује на то да ЛГБТ теме треба инкорпорирати.[33]

Подршка у Сједињеним Америчким Државама

[уреди | уреди извор]

Осам савезних држава има наставни план и програм сексуалног здравља који афирмише ЛГБТК+ особе. Ове државе су Калифорнија, Орегон, Невада, Колорадо, Илиноис, Њу Џерзи, Хаваји и Конектикат.[38]

Планирано родитељство (Planned Parenthood) је организација у САД-у која се залаже за ЛГБТК омладину и приступ ЛГБТК сексуалном образовању. На њиховом сајту доступне су ажуриране информације о законима, образовању и услугама за безбедан секс, као и о преко 500 центара широм САД-а.[39][40]

Калифорнијски закон о здравој омладини

[уреди | уреди извор]

Године 2016, Калифорнијски закон о здравој омладини (California Healthy Youth Act) наложио је да целокупно образовање о сексуалном здрављу у окрузима Калифорније мора бити инклузивно према ЛГБТК ученицима. То захтева од школа да дискутују о примерима истополних веза и подучавају о различитим родним идентитетима. Школски окрузи морају да штите ЛГБТК ученике од узнемиравања и спрече дискриминацију према њима. Родитељима није дозвољено да се специфично „одјаве” (opt-out) из садржаја повезаног са ЛГБТК темама, јер би се то сматрало дискриминацијом.[41]

Подршка ван Сједињених Америчких Држава

[уреди | уреди извор]

Холандија

[уреди | уреди извор]

Ученици од своје четврте године у Холандији упознају се са темама из сексуалног образовања прикладним њиховом узрасту.[42] Како ученици одрастају, информације постају зрелије, уз дубљу свест о деловима тела, репродукцији и областима безбедног секса.[42] ЛГБТК сексуално образовање почиње са осам година, када се обрађују теме које се тичу рода и стереотипа.[42]

Порто, Португал

[уреди | уреди извор]

У септембру 2025. године, у Порту, у Португалу, имплементирана је Декларација из Порта о сексуалном здрављу, правима и правди. Циљ ове декларације је да појача постојеће услуге и законе, како на националном тако и на глобалном нивоу, како би се залагало за сексуално здравље као људско право.[43]

Шкотска

[уреди | уреди извор]

Законска примена ЛГБТК+ образовања у Шкотској, као једној од првих земаља у Европи, почела је пре 2015. године.[44] Све јавне школе су у обавези да уче више о ЛГБТК областима у свим предметима, укључујући и сексуално образовање.[44][45] Епидемија ХИВ/АИДС-а током 1980-их, ЛГБТК бракови и родитељство, као и стереотипи, области су које су покривене јавним образовањем.[45]

Противљење ЛГБТК сексуалном образовању

[уреди | уреди извор]

Противници ЛГБТК сексуалног образовања тврде да је погрешно подучавати ученике о питању хомосексуалности јер је оно превише контроверзно. Они кажу да би родитељи требало да имају контролу над оним чему су њихова деца изложена и чему их уче, а дозвољавање јавним школама да покривају ЛГБТ сексуално образовање нарушило би ово право, намећући ученицима одређени политички поглед. Штавише, многи противници инклузивних програма сексуалног образовања тврде да су родитељи присиљени да изгубе контролу над тим шта њихова деца уче у школи. Ово веровање је посебно често у домаћинствима која су верски опредељена, или се политички поистовећују са ставовима против ЛГБТ права.[6] Родитељи и старатељи унутар ових породица обично тврде да су лезбијске, геј, бисексуалне или трансродне активности неморалне, ненормалне и неприродне.[6]

Према Крисчен посту (The Christian Post), неки родитељи не желе да њихова деца уче о хомосексуалности.[46] Критичари често наводе злоупотребу новца пореских обвезника, тврдећи да грађани не би требало да плаћају да би деца учила о другим стиловима живота са којима се њихови родитељи не слажу.[47]

Према Формби (2011), противници су такође тврдили да је ЛГБТК сексуално образовање штетно за ученике јер их излаже, како кажу, опасним информацијама.[5] Тврде да ученици не би требало да уче о ЛГБТ темама док не буду старији.[46] Неки противници ЛГБТК сексуалног образовања аргументовали су да ће укључивање ЛГБТК питања у програме сексуалног образовања охрабрити више младих да и сами практикују хомосексуалност.[9][48] ЛГБТ сексуално образовање је такође оптужено за непоштовање верских уверења одређених породица.[48] Крисчен пост је тврдио да уколико школе одлуче да подучавају о ЛГБТК особама, а занемарују религиозне теме, наставни план не би био праведно избалансиран.[46]

Постојала је и забринутост да ЛГБТК сексуално образовање не би било ефикасно јер је хомофобичним ученицима тешко да прихвате хомосексуалност, што би их могло спречити да буду пријемчиви за наставу.[15]

Противљење у Сједињеним Америчким Државама

[уреди | уреди извор]

Трампова администрација је 2025. године покушала да забрани финансирање сексуалног образовања које је одобрио Конгрес, и издала је наредбу о уклањању едукације о родној разноликости у школама у Сједињеним Америчким Државама.[49][50] Међутим, ову акцију је зауставио судија у Орегону који је поднео тужбу тврдећи да повлачење финансирања није поткрепљено научним доказима.[49]

Постоје закони који забрањују „промовисање сексуалности”, познати као закони „Не промовиши хомо” (No Promo Homo).[51] Четири савезне државе (Луизијана, Мисисипи, Оклахома и Тексас) прописују изразито негативне поруке у вези са свим ЛГБТ идентитетима, када се пружа сексуално образовање.[52] Осам држава (поменуте четири, те Алабама, Аризона, Јужна Каролина и Јута) забрањују дискусију о било којој теми која се сматра повезаном са ЛГБТ.[52] Према налазима Гутмахер института (Guttmacher Institute) из 2017. године, „Уколико се у Аризони предаје о ХИВ-у, то не сме 'промовисати хомосексуални начин живота' или приказивати хомосексуалност у позитивном светлу. Обавезна едукација о ХИВ-у у Оклахоми учи да се, међу осталим понашањима, 'хомосексуална активност' сматра 'одговорном за контакт са вирусом АИДС-а'.”[52] Јута, Алабама и Аризона су некада имале законе „Не промовиши хомо”, али су они у међувремену укинути.[51]

Закони и правне битке

[уреди | уреди извор]

Члан 28

[уреди | уреди извор]
Главни чланак: Члан 28

Члан 28 је био контроверзни закон у Уједињеном Краљевству који је забрањивао школама да представљају хомосексуалност као валидну сексуалну оријентацију или основу за везу (иако закон никада није примењен на суду).[47][53] Ступио је на снагу 1988. године, а укинут је широм Уједињеног Краљевства до 2003. године.[54] Критичари Члана 28 кажу да је овај закон спречавао наставнике да интервенишу у случајевима хомофобичног вршњачког насиља и у великој мери уназадио развој геј права у Великој Британији.[53] Према Морану (2001), заговорници закона су тврдили да он штити ученике од штетног утицаја геј пропаганде.[47] Недавно су ЛГБТ активисти изразили забринутост да се политике сличне Члану 28 поново појављују у британским школама.[55] Велс је покушао да оспори импликације овог члана увођењем новог образовног програма „Образовање о односима и сексуалности” (RSE) до 2022. године. Циљеви овог новог наставног плана су проширење традиционалног сексуалног образовања и укључивање информација у вези са односима и већим разумевањем сексуалности. Такође ће укључивати ЛГБТКИ теме попут родног идентитета и покренути питања пристанка и сексуалног насиља. Нови наставни план ће бити обавезан у основним и средњим школама, при чему ће се у свакој стављати различит фокус, али неће бити обавезан за верске школе.[56]

Хрватски уџбеник

[уреди | уреди извор]

Године 2009, Европски комитет за социјална права пронашао је неколико изјава у хрватском обавезном уџбенику за биологију, укључујући: „Многи појединци су склони сексуалним односима са особама истог пола.... Верује се да су родитељи криви јер ометају правилан сексуални развој своје деце неправилностима у породичним односима. Данас је постало очигледно да су хомосексуални односи главни кривац за повећано ширење полно преносивих болести (нпр. АИДС)”, и „Болест [АИДС] се проширила међу промискуитетним групама људи који често мењају своје сексуалне партнере. Такви људи су хомосексуалци због сексуалних контаката са бројним партнерима, наркомани...и проститутке.” Европски комитет за социјална права оценио је ове изјаве као дискриминаторне и као кршење обавеза Хрватске према Европској социјалној повељи.[57]

Међу мањинским групама

[уреди | уреди извор]

Налази ЦДЦ-а

[уреди | уреди извор]

Студија ЦДЦ-а из 2018. године показала је да се латиноамеричка и црначка омладина, као и млађи мушкарци који имају секс са мушкарцима, често суочавају са стигмом, дискриминацијом и језичким баријерама које ометају њихову способност приступа едукацији о ППИ, превенцији и лечењу. Као резултат тога, они су рањиви на високе стопе ХИВ-а и друге здравствене диспаритете. Године 2017, Афроамериканци су чинили 43% свих нових дијагноза ХИВ-а. Поред њих, Хиспаноамериканци/Латиноамериканци су такође снажно погођени. Они су чинили 26% свих нових дијагноза ХИВ-а. У 2017. години, геј и бисексуални мушкарци су чинили 66% свих дијагноза ХИВ-а у Сједињеним Америчким Државама и шест зависних територија.[58]

Структурне баријере

[уреди | уреди извор]

Једна студија случаја показала је да су хомофобија, расизам, заједно са финансијским потешкоћама и (недостатком) социјалне подршке, били повезани са већом изложеношћу ХИВ-у међу хомосексуалним мушкарцима других раса.[59] У Сједињеним Америчким Државама, латино мушкарци који имају секс са мушкарцима (МСМ) несразмерно су погођени ХИВ-ом. Друга студија је кроз мултиваријабилну анализу показала да су кључни фактори били повећање старости, низак приход и квир идентитет. Поред тога, особе које живе са ХИВ-ом, МСМ и трансродне жене сматрају се онима са „највећом потребом” због стигме која их спречава да приступе висококвалитетној здравственој заштити, превенцији и сексуалном образовању.[60] Према Метјуу Е. Ливију (Mattew E. Levy) са Универзитета Џорџ Вашингтон, многи системски фактори довели су до несразмерне стопе ХИВ-а међу црним и латино мушкарцима који имају секс са мушкарцима, укључујући неадекватну здравствену заштиту, друштвену стигму и дискриминацију, затварање и сиромаштво. Мушкарци из мањинских група који имају секс са мушкарцима доживљавају неадекватан приступ културно компетентним услугама, стигму и дискриминацију које ометају приступ услугама, недостатак услуга у казнено-поправним установама, као и ограничене услуге у областима у којима живе.[60][61]

Види још

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б в Proulx, Chelsea N.; Coulter, Robert W.S.; Egan, James E.; Matthews, Derrick D.; Mair, Christina (мај 2019). „Associations of Lesbian, Gay, Bisexual, Transgender, and Questioning–Inclusive Sex Education With Mental Health Outcomes and School-Based Victimization in U.S. High School Students”. Journal of Adolescent Health. 64 (5): 608—614. ISSN 1054-139X. PMC 6478545 Слободан приступ. PMID 30691941. doi:10.1016/j.jadohealth.2018.11.012. 
  2. ^ Pettway, Alice (29. 4. 2016). Teaching Tolerance - Diversity, Equity and Justice”. Learning for Justice. бр. 53. Приступљено 29. 4. 2017. 
  3. ^ „LGBTQ Youth: LGBTQ Curricular Laws” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 12. 11. 2021. г.. 
  4. ^ а б Guttmacher Institute”. www.guttmacher.org (на језику: енглески). 14. 3. 2016. Приступљено 20. 11. 2025. 
  5. ^ а б в г д ђ е ж з и ј к Formby, Eleanor (август 2011). „Sex and relationships education, sexual health, and lesbian, gay and bisexual sexual cultures: views from young people” (PDF). Sex Education. 11 (3): 255—266. S2CID 144342450. doi:10.1080/14681811.2011.590078. 
  6. ^ а б в г Gegenfurtner, and Gebhardt. "Sexuality Education Including Lesbian, Gay, Bisexual, and Transgender (LGBT) Issues in Schools." Educational Research Review, vol. 22, 2017, стр. 215–222
  7. ^ а б в г д ђ е ж з и Ellis, Viv; High (април 2004). „Something More to Tell You: Lesbian, Gay, or Bisexual Young Peoples”. Journal of Adolescence. 30 (2): 213—225. doi:10.1080/0141192042000195281. 
  8. ^ а б в г „A call to action: LGBTQ+ youth need inclusive sex education” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 7. 6. 2021. г.. 
  9. ^ а б в г д ђ Morrow, Deana (новембар 1993). „Social Work with Gay and Lesbian Adolescents”Неопходна новчана претплата. Social Work. 38 (6): 655—660. PMID 7802741. doi:10.1093/sw/38.6.655. Приступљено 20. 10. 2013. 
  10. ^ а б Eleuteri, Stefano; Girardi, Marta; Spadola, Rossella; Todaro, Elisabetta (10. 8. 2024). „Inclusion Goals: What Sex Education for LGBTQIA+ Adolescents?”. Children. 11 (8): 966. ISSN 2227-9067. PMC 11352361 Слободан приступ. PMID 39201900. doi:10.3390/children11080966 Слободан приступ. 
  11. ^ а б в г д „Comprehensive sexuality education”. www.who.int (на језику: енглески). Приступљено 26. 11. 2025. 
  12. ^ Goldfarb, Eva S.; Lieberman, Lisa D. (1. 1. 2021). „Three Decades of Research: The Case for Comprehensive Sex Education”Неопходна новчана претплата. Journal of Adolescent Health. 68 (1): 13—27. ISSN 1054-139X. PMID 33059958. doi:10.1016/j.jadohealth.2020.07.036. 
  13. ^ а б Bowling, Jessamyn; Petrizzo, Kristen; Claude, S.E. (3. 4. 2025). „Developing queer sex education for college students in the United States”Неопходна новчана претплата. Sexual and Gender Diversity in Social Services. 37 (2): 451—469. ISSN 2993-3021. doi:10.1080/29933021.2024.2389796. 
  14. ^ „Questions and Answers: LGBTQ Youth Issues”. SEICUS. 21. 6. 2013. Архивирано из оригинала 3. 12. 2013. г. Приступљено 24. 11. 2013. 
  15. ^ а б в г д ђ е ж з и ј Buston, Katie; Hart (фебруар 2001). „Heterosexism and homophobia in Scottish school sex education: exploring the nature of the problem”. Journal of Adolescence. 4 (1): 95—109. PMID 11259073. doi:10.1006/jado.2000.0366. 
  16. ^ а б в г Sanchez, Marisol. „Providing inclusive sex education in schools will address the health needs of LGBT Youth” (PDF). Center for the Study of Women UCLA. Архивирано из оригинала (PDF) 6. 10. 2014. г. Приступљено 17. 10. 2013. 
  17. ^ „Our Whole Lives Lifespan Sexuality Education Curricula”. Unitarian Universalist Association of Congregations. Приступљено 26. 11. 2013. 
  18. ^ а б „Our Whole Lives”. The United Church of Christ. Архивирано из оригинала 2. 12. 2013. г. Приступљено 26. 11. 2013. 
  19. ^ American Civil Liberties Union. „Helping Teens Make Healthy and Responsible Decisions About Sex”. American Civil Liberties Union. Приступљено 17. 10. 2013. 
  20. ^ а б Gilbert, Jen (2014). Sexuality in School: the Limits of Education. 
  21. ^ „2024 National School Climate Survey”. GLSEN (на језику: енглески). Приступљено 26. 11. 2025. 
  22. ^ Blount, J. M. „The Historical Regulation of Sexuality and Gender of Students and Teachers”. Youth and Sexualities. 
  23. ^ а б в Kim (19. 12. 2024). „LGBTQ+ Youth Deserve Better: The Importance of Comprehensive Sexual Education - National Organization for Women” (на језику: енглески). Приступљено 20. 11. 2025. 
  24. ^ Charley, Ceili; Tureson, Annika; Wildenauer, Linzie; Mark, Kristen (8. 5. 2023). „Sex Education for LGBTQ+ Adolescents”Неопходна новчана претплата. Current Sexual Health Reports (на језику: енглески). 15 (3): 180—186. ISSN 1548-3592. doi:10.1007/s11930-023-00361-2. 
  25. ^ а б „LGBTQ inclusice curricula”. www.apa.org. Приступљено 20. 11. 2025. 
  26. ^ а б в Estes, Michelle L. (9. 3. 2017). „"If There's One Benefit, You're not Going to Get Pregnant": the Sexual Miseducation of Gay, Lesbian, and Bisexual Individuals”. Sex Roles. 77 (9–10): 615—627. ISSN 0360-0025. S2CID 151540130. doi:10.1007/s11199-017-0749-8. 
  27. ^ Gowen; Winges-Yanez (2014). „Lesbian, gay, bisexual, transgender, queer, and questioning youths' perspectives of inclusive school-based sexuality education”. Journal of Sex Research. 51 (7): 788—800. PMID 24003908. S2CID 29618463. doi:10.1080/00224499.2013.806648. 
  28. ^ Mustanski, Brian; Greene, George J.; Ryan, Daniel; Whitton, Sarah W. (3. 3. 2014). „Feasibility, Acceptability, and Initial Efficacy of an Online Sexual Health Promotion Program for LGBT Youth: The Queer Sex Ed Intervention”. The Journal of Sex Research. 52 (2): 220—230. ISSN 0022-4499. PMID 24588408. S2CID 205443424. doi:10.1080/00224499.2013.867924. 
  29. ^ а б Bittner, Robert (октобар 2012). „Queering Sex Education: Young Adult Literature with LGBT Content as Complementary Sources of Sex and Sexuality Education”. Journal of LGBT Youth. 9 (4): 357—372. ISSN 1936-1653. S2CID 145107217. doi:10.1080/19361653.2012.714167. 
  30. ^ а б „The Secret Source: Sexuality Explicit Young Adult Literature as an Information Source”. Young Adult Library Services. 4 (2): 30. 2006. 
  31. ^ а б Pingel, Emily Sweetnam; Thomas, Laura; Harmell, Chelsea; Bauermeister, José A. (15. 8. 2013). „Creating Comprehensive, Youth Centered, Culturally Appropriate Sex Education: What Do Young Gay, Bisexual, and Questioning Men Want?”. Sexuality Research and Social Policy. 10 (4): 293—301. ISSN 1868-9884. PMC 3862289 Слободан приступ. PMID 24348222. doi:10.1007/s13178-013-0134-5. 
  32. ^ а б в г Goodman, Josh (30. 8. 2013). „5 Reasons Schools Should Adopt LGBTQ-inclusive Sex Ed”. The Huffington Post. Приступљено 2. 11. 2013. 
  33. ^ а б в г д ђ Slater, Hannah (21. 6. 2013). „LGBT-Inclusive Sex Education Means Healthier Youth and Safer Schools”. Center for American Progress. Приступљено 2. 11. 2013. 
  34. ^ Roberts, Scott (10. 6. 2013). „National AIDS Trust welcomes Labour's call for LGBTQ inclusive sex education”. Pink News. Приступљено 2. 11. 2013. 
  35. ^ T, Blake, S M Ledsky, R Lehman, T Goodenow, C Sawyer, R Hack. Preventing sexual risk behaviors among gay, lesbian, and bisexual adolescents: the benefits of gay-sensitive HIV instruction in schools.. OCLC 680304992. 
  36. ^ Gilbert, Jen (2014). Sexuality in School: the Limits of Education. University of Minnesota Press. 
  37. ^ а б Lee, Camille (2002). „The Impact of Belonging to a High School Gay/Straight Alliance”. The High School Journal. 85 (3): 13—26. S2CID 146416025. doi:10.1353/hsj.2002.0005. 
  38. ^ „Policy Maps”. GLSEN (на језику: енглески). Приступљено 9. 12. 2021. 
  39. ^ „Sex Education Laws and State Attacks”. www.plannedparenthoodaction.org (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 10. 10. 2025. г. Приступљено 26. 11. 2025. 
  40. ^ Planned Parenthood”. www.plannedparenthood.org (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 29. 9. 2025. г. Приступљено 26. 11. 2025. 
  41. ^ Vallie, Kristal Elaine; Szabo, Susan (2022). LBGTQ+ Books Within Middle School Libraries and How Librarians Promote These LGBTQ+ Books to Students. Research Anthology on Inclusivity and Equity for the LGBTQ+ Community. IGI Global. стр. 387—404. ISBN 978-1-6684-3674-5. S2CID 240232255. doi:10.4018/978-1-6684-3674-5.ch020. 
  42. ^ а б в „Sex Ed Goes Global: the Netherlands – Global Reproductive Health at Duke”. dukecenterforglobalreproductivehealth.org. Приступљено 26. 11. 2025. 
  43. ^ Sexual Health and Rights”. WAS Website (на језику: енглески). Приступљено 26. 11. 2025. 
  44. ^ а б „Scotland: First Country in the World to Include LGBT Education”. The Organization for World Peace (на језику: енглески). 8. 7. 2020. Приступљено 26. 11. 2025. 
  45. ^ а б Scotland.org”. Scotland (на језику: енглески). Приступљено 26. 11. 2025. 
  46. ^ а б в Villalva, Brittney (12. 1. 2012). „Sex Education in Schools Should Include a Gay Agenda, Report Claims”. The Christian Post. Приступљено 2. 11. 2013. 
  47. ^ а б в Moran, Joe (1. 2. 2001). „Childhood Sexualities and Education: The Case of Section 28”. Sexualities. 4 (1): 73—89. S2CID 206717949. doi:10.1177/136346001004001004. 
  48. ^ а б Janofsky, Michael (9. 6. 2005). „Gay Rights Battlefields Spread to Public Schools”. The New York Times. Приступљено 2. 11. 2013. 
  49. ^ а б „Federal judge blocks the Trump administration from pulling funding for sex ed on gender diversity”. AP News (на језику: енглески). 28. 10. 2025. Приступљено 26. 11. 2025. 
  50. ^ Office, A. S. PA Press (26. 8. 2025). „Trump Administration Puts 46 States and Territories on Notice to Remove Gender Ideology Content from Sex Ed Materials”. HHS.gov (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 8. 10. 2025. г. Приступљено 26. 11. 2025. 
  51. ^ а б „'No Promo Homo' Laws”. GLSEN (на језику: енглески). Приступљено 13. 10. 2019. 
  52. ^ а б в „Sex and HIV Education”. Guttmacher Institute. 14. 3. 2016. Приступљено 29. 4. 2017. 
  53. ^ а б Browne, Daniel (14. 11. 2013). „The Lasting Legacy of Section 28”. The Huffington Post. Приступљено 24. 11. 2013. 
  54. ^ „Section 28 Timeline”. The Guardian. 2011. Приступљено 24. 11. 2013. 
  55. ^ Morris, Nigel (20. 8. 2013). „The return of Section 28: Schools and academies practising homophobic policy that was outlawed under Tony Blair”. The Independent. Приступљено 24. 11. 2013. 
  56. ^ „Relationship focus as sex education is overhauled in Wales”. BBC News. 22. 5. 2018. Приступљено 8. 12. 2018. 
  57. ^ „The European Social Charter” (PDF). European Social Charter. 
  58. ^ HIV Basics | HIV/AIDS | CDC”. Centers for Disease Control and Prevention (на језику: енглески). 23. 4. 2021. Приступљено 16. 7. 2021. 
  59. ^ Ayala, G., Bingham, T., Kim, J., Wheeler, D. P., & Millett, G. A. (2012). Modeling the Impact of Social Discrimination and Financial Hardship on the Sexual Risk of HIV Among Latino and Black Men Who Have Sex With Men. American Journal of Public Health, 102(S2). Ayala, George; Bingham, Trista; Kim, Junyeop; Wheeler, Darrell P.; Millett, Gregorio A. (2012). „Modeling the Impact of Social Discrimination and Financial Hardship on the Sexual Risk of HIV Among Latino and Black Men Who Have Sex with Men”. American Journal of Public Health. 102 (Suppl 2): S242—S249. PMC 3477911 Слободан приступ. PMID 22401516. doi:10.2105/ajph.2011.300641. 
  60. ^ а б Oster, Alexandra M.; Russell, Kate; Wiegand, Ryan E.; Valverde, Eduardo; Forrest, David W.; Cribbin, Melissa; Le, Binh C.; Paz-Bailey, Gabriela (3. 9. 2013). „HIV Infection and Testing among Latino Men Who Have Sex with Men in the United States: The Role of Location of Birth and Other Social Determinants”. PLOS ONE (на језику: енглески). 8 (9). e73779. Bibcode:2013PLoSO...873779O. ISSN 1932-6203. PMC 3797879 Слободан приступ. PMID 24147151. doi:10.1371/journal.pone.0073779 Слободан приступ. 
  61. ^ Levy, M. E., Wilton, L., Phillips, G., Glick, S. N., Kuo, I., Brewer, R. A., . . . Magnus, M. (2014). Understanding Structural Barriers to Accessing HIV Testing and Prevention Services Among Black Men Who Have Sex with Men (BMSM) in the United States. AIDS and Behavior, 18(5), 972-996. Levy, Matthew E.; Wilton, Leo; Phillips, Gregory; Glick, Sara Nelson; Kuo, Irene; Brewer, Russell A.; Elliott, Ayana; Watson, Christopher; Magnus, Manya (2014). „Understanding Structural Barriers to Accessing HIV Testing and Prevention Services Among Black Men Who Have Sex with Men (BMSM) in the United States”. AIDS and Behavior. 18 (5): 972—996. PMC 4509742 Слободан приступ. PMID 24531769. doi:10.1007/s10461-014-0719-x. 

Литература

[уреди | уреди извор]
Преузето са „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=ЛГБТК_сексуално_образовање&oldid=31722019”