Пређи на садржај

Интерсекционалност

С Википедије, слободне енциклопедије
Интерсекцијска анализа узима у обзир скуп фактора који утичу на друштвеног појединца у комбинацији, уместо да посматра сваки фактор изоловано, као што је овде приказано помоћу Веновог дијаграма.

Интерсекционалност (позната и као раскршће или укрштање) је аналитички оквир за разумевање како друштвени и политички идентитети група и појединаца резултирају јединственим комбинацијама дискриминације и привилегије. Примери ових фактора који се укрштају и преклапају укључују род, касту, пол, расу, етничку припадност, класу, сексуалност, религију, инвалидитет, физички изглед и старост.[1] Ови фактори могу довести и до оснаживања и до опресије.[2][3]

Интерсекционалност је настала као реакција на бели феминизам и тадашњи покрет за црначко ослобођење којим су доминирали мушкарци, позивајући се на „испреплетене опресије” расизма, сексизма и хетеронормативности. Она проширује опсег првог и другог таласа феминизма, који су се углавном фокусирали на искуства белкиња, цисродних жена из средње класе,[4] како би укључила различита искуства жена обојене коже, сиромашних жена, имигранткиња и других група, и има за циљ да се одвоји од белог феминизма признавањем различитих искустава и идентитета жена.[5]

Термин интерсекционалност је сковала Кимберли Креншо 1989. године.[6]:385 Она описује како испреплетени системи моћи утичу на оне који су највише маргинализовани у друштву.[6] Активисти и академици користе овај оквир за промовисање друштвеног и политичког егалитаризма.[5] Интерсекционалност се супротставља аналитичким системима који сваку осу угњетавања третирају изоловано. У овом оквиру, на пример, дискриминација према црнкињама не може се објаснити као једноставна комбинација мизогиније и расизма, већ као нешто много сложеније.[7] Иако многи читаоци схватају интерсекционалност као преклапање вишеструких друштвених идентитета (нпр. расе, рода и класе), првобитна намера била је да се обезбеди унутрашњи оквир за анализу система опресије и привилегија који се преплићу, и да се подржи спровођење теорије у праксу ради друштвене правде, уместо пуког каталогизовања индивидуалних идентитета.[8]

Интерсекционалност је снажно утицала на модерни феминизам и родне студије.[9] Њени поборници сугеришу да промовише нијансиранији и комплекснији приступ решавању питања моћи и опресије, уместо нуђења поједностављених одговора.[10][9] Критичари, с друге стране, сматрају да је концепт преширок или превише комплексан,[11] да тежи свођењу појединаца на специфичне демографске факторе,[11][12] да се користи као идеолошко оруђе,[13][12] те да га је тешко применити у истраживачком контексту.[14][15][16] Научници из области постколонијалних и транснационалних феминистичких студија такође расправљају о глобалној примени интерсекционалности.[17]

Кључни концепти

[уреди | уреди извор]

Испреплетена матрица опресије

[уреди | уреди извор]

Патриша Хил Колинс, ауторка дела Intersectionality as Critical Social Theory (2019),[18] назива различите пресеке друштвене неједнакости „векторима опресије и привилегија” који заједно чине матрицу доминације. Ови концепти описују како су људска искуства привилегија и маргинализације обликована не само индивидуалним разликама у изолацији (нпр. сексуална оријентација, класа, раса, старост итд.), већ и ефектом преклапања и интеракција између тих разлика. Утицај одређеног фактора, попут расе, може варирати у зависности од присуства или одсуства других фактора, попут рода или класе.[19]‍:204

Вишеструка дискриминација

[уреди | уреди извор]
Интерсекционалност на Маршу лезбејки у Хамбургу, Немачка, 2020.

У Европској унији (ЕУ) и Уједињеном Краљевству, „вишеструка дискриминација” се односи на дискриминацију која обухвата више од једне друштвене класификације (нпр. род, раса, класа, религија, сексуалност итд.). Ове категорије, које су се раније посматрале изоловано као самосталне одреднице, сада се све више посматрају као различити аспекти идентитета особе, сагледани као мултидимензионална целина.[20]

Теорија становишта

[уреди | уреди извор]

Теорија становишта су описале Патриша Хил Колинс и Дороти Е. Смит. Становиште је индивидуална перспектива света. Теорија становишта сугерише да је друштвено знање субјективно, јер је смештено унутар специфичне географске локације појединца и друштвених услова под којима је произведено.[21]‍:392

Историја

[уреди | уреди извор]
Спољашњи видео-запис
Women of the World Festival 2016
video icon Kimberlé Crenshaw – On Intersectionality преко Southbank Centre на платформи YouTube[22]

Црна феминистичка научница Кимберли Креншо увела је концепт интерсекционалности у два есеја објављена 1989. и 1991. године у области правних наука.[23][24][25][6] Интерсекционалност је потекла из критичких студија расе и разматра начин на који различити облици опресије (попут расизма, сексизма, класизма, хомофобије итд.) могу да се комбинују и ступају у интеракцију како би створили вишеструке системе опресије и привилегија који обликују искуства појединаца. Креншоова је користила интерсекционалност да покаже како ови укрштени системи опресије стављају мањине у неповољан положај на радном месту и у друштву.[24][26]

Иако је Креншо увела термин интерсекционалност 1989. године, савремени научници наглашавају да интерсекционалност није статичан оквир већ онај који наставља да се развија како пре, тако и после ње. У прегледу развоја овог концепта из 2023. године, Т. Батиста је тврдила да је интерсекционалност временом претрпела значајне реинтерпретације како је истраживачи примењују у новим геополитичким, правним и друштвеним контекстима. Чланак напомиње да, иако је првобитна формулација Кимберли Креншо произашла из црне феминистичке правне теорије како би илустровала како расизам и сексизам делују истовремено, савремени научници све више истичу потребу да се задржи фокус на структурама моћи, уместо свођења концепта на преклапајуће идентитете.[27] Ова континуирана академска дебата наглашава како трајност темељних увида Креншоове, тако и све шири спектар проблема на које се интерсекционалност сада примењује.[27]

Претече интерсекционалности

[уреди | уреди извор]

Историјско искључење црнкиња из феминистичког покрета у Сједињеним Америчким Државама довело је до тога да многе црне феминисткиње 19. и 20. века — укључујући Соџернер Трут, Ану Џ. Купер, Марију В. Стјуарт, Ајду Б. Велс и друге — оспоре своје искључење из ранијих феминистичких покрета. Овим покретима су углавном управљале беле жене из средње класе које су сугерисале да су жене хомогена категорија и да деле иста животна искуства.[28][6][29]

У свом говору из 1851. године под називом „Зар ја нисам жена?”, Соџернер Трут је говорила из своје расне позиције као бивша поробљена жена како би критиковала есенцијалистичке појмове женствености.[30] Она је истакла разлике у третману белкиња и црнкиња у друштву, рекавши да су белкиње често сматране емотивним и нежним, док су црнкиње биле стереотипизоване као грубе и изложене и родно заснованом и расном злостављању. Ова запажања су углавном одбацивале многе беле феминисткиње тог времена, које су приоритет давале покрету за право гласа у односу на решавање испреплетених опресија са којима су се суочавале црнкиње.[31]

Рани писци и интелектуалци попут Купер, Стјуарт, Велс, Стјуарта Хола и Нире Јувал Дејвис такође су наглашавали међусобно повезану природу расних и родних опресија, претходећи интерсекционалности.[6][29] У свом есеју из 1892. под називом „Канцеларија обојене жене” (The Colored Woman's Office), Купер је идентификовала црнкиње као кључне агенте друштвених промена, истичући њихово јединствено разумевање вишеструких облика опресије.[32][6] У својој књизи Глас са Југа (A Voice from the South, 1892), Купер је нагласила важност разматрања „целе расе” фокусирањем на стварна искуства црнкиња. Купер је истакла да њихово угњетавање није било само расно или родно, већ комплексна комбинација та два фактора.[33][6]

В. Е. Б. Дјубојс је теоретисао да би интерсекцијске парадигме расе, класе и нације могле објаснити специфичне аспекте црначке политичке економије. Патриша Хил Колинс пише: „Дјубојс је видео расу, класу и нацију не првенствено као категорије личног идентитета, већ као друштвене хијерархије које су обликовале приступ Афроамериканаца статусу, сиромаштву и моћи.”[34] Дјубојс је ипак изоставио род из своје теорије и сматрао га више категоријом личног идентитета.[6] Године 1947, Поли Мари је користила фразу „Џејн Кроу” да опише вишеструке изазове са којима су се суочавале црнкиње на југу под Џим Кроу законима.[35]

Други талас феминизма

[уреди | уреди извор]

Патриша Хил Колинс описује многе поборнице црначког, азијско-америчког, латиноамеричког, индигеног и чикана феминизма које су биле активне у Северној Америци између 1960-их и 1980-их као кључне за развој интерсекционалности.[29] Током 1970-их и 1980-их, велики број незападних феминисткиња обојене коже такође је артикулисао идеје сличне интерсекционалности, попут Аве Тијам, Чандре Талпаде Моханти, Гајатри Чакраворти Спивак, Челе Сандовал и других.[36]

Године 1974, група црних феминисткиња основала је Колектив са реке Комбахи (Combahee River Collective) у Бостону, Масачусетс, као одговор на оно што су осећале као отуђење како од белог феминизма тако и од мушки доминираног покрета за ослобођење црнаца, позивајући се на „испреплетене опресије” расизма, сексизма и хетеронормативности.[37] Колектив је развио концепт „симултаности”: истовремених утицаја расе, класе, рода и сексуалности, који су обликовали животе чланица и њихов отпор опресији.[38][39] Колектив са реке Комбахи је унапредио разумевање афроамеричких искустава које је довело у питање анализе које су проистекле из црначких и мушкоцентричних друштвених покрета, као и оне из мејнстрим феминизма који је био оријентисан ка цисродним, белим, хетеросексуалним женама средње класе.[40]

У судском случају Деграфернид против Џенерал моторса (1976), Ема Деграфернид и још четири црне раднице у аутоиндустрији тврдиле су да су биле жртве вишеструке дискриминације при запошљавању као црнкиње услед система отпуштања компаније Џенерал моторс који се заснивао на стажу. Судови су одвојено разматрали наводе о расној и родној дискриминацији, закључивши да запошљавање афроамеричких мушкараца у фабрици оповргава расну дискриминацију, а запошљавање белкиња у канцеларијама оповргава родну дискриминацију. Суд је одбио да разматра комбиновану дискриминацију и одбацио је случај.[41][42] Креншоова је рекла да су у случајевима попут овог судови тежили да игноришу јединствена искуства црнкиња третирајући их као само жене или само црнце.[12][25]:141–143

Године 1978, сенегалска списатељица Ава Тијам писала је о „трострукој опресији” расизма, сексизма и класне опресије која погађа афричке жене:[36]

Црна жена из Африке трпи троструку опресију: због свог пола, доминира је мушкарац у патријархалном друштву; због своје класе препуштена је на милост и немилост капиталистичке експлоатације; због своје расе пати од присвајања своје земље од стране колонијалних или неоколонијалних сила. Сексизам, расизам, класна подела; три куге.[36]

До 1980-их, како је други талас феминизма почео да опада, научнице обојене коже укључујући Одри Лорд, Глорију Е. Анзалдуу и Анџелу Дејвис унеле су своја животна искуства у академску дискусију, обликујући оно што ће постати познато као „интерсекционалност” у оквиру студија расе, класе и рода у академским круговима у САД.[29][43] Научница бел хукс, у свом револуционарном делу Зар ја нисам жена? Црнкиње и феминизам (1981), описала је искључивање искустава црнкиња из мејнстрим феминистичких наратива и нагласила важност бављења расом, родом и класом као испреплетеним системима опресије.[44] За хуксову, појава интерсекционалности „изазвала је претпоставку да је 'род' примарни фактор који одређује судбину жене”.[45] Инспирисане Одри Лорд, афро-немачке жене су такође почеле да истражују питања преклапања опресија у Немачкој.[46]

Такође 1981. године, Чери Морага и Глорија Анзалдуа објавиле су дело Овај мост назван моја леђа (This Bridge Called My Back), антологију која у центар ставља искуства жена обојене коже, изазивајући беле феминисткиње које су се позивале на солидарност засновану на сестринству, позивајући на веће признање њихових вишеструких идентитета.[47] Између осталог, радови у овој антологији позивају на већу пажњу према субјективитетима везаним за расу у феминизму, што је у коначници поставило темеље за трећи талас феминизма.[48]

Године 1988, Дебора К. Кинг је објавила чланак под називом „Вишеструка угроженост, вишеструка свест: Контекст црначке феминистичке идеологије” (Multiple Jeopardy, Multiple Consciousness: The Context of a Black Feminist Ideology). У њему, Кинг се осврће на оно што је убрзо постало темељ интерсекционалности, рекавши: „Црнкиње су одавно препознале посебне околности наших живота у Сједињеним Државама: заједничке ствари које делимо са свим женама, као и везе које нас спајају са мушкарцима наше расе”.[49]

Демаргинализација укрштања расе и пола

[уреди | уреди извор]

Године 1989, Кимберли Креншо сковала је термин интерсекционалност као начин да се објасни опресија афроамеричких жена у њеном есеју Демаргинализација укрштања расе и пола: Црначка феминистичка критика антидискриминаторне доктрине, феминистичке теорије и антирасистичке политике (Demarginalizing the Intersection of Race and Sex: A Black Feminist Critique of Anti-discrimination Doctrine, Feminist Theory and Antiracist Politics).[6][25] Термин који је Креншоова увела избио је у први план националних разговора о расној правди, политици идентитета и раду полиције — и током година је помогао у обликовању правних дискусија.[50][42] У свом раду, Креншо дискутује о црном феминизму, тврдећи да се искуство бивања црнкињом не може разумети у категоријама независно од тога што је неко црнац или жена. Уместо тога, мора укључивати интеракције између ова два идентитета, који би, како она додаје, често требало да се међусобно појачавају.[51]

Како би демонстрирала да жене обојене коже имају различита искуства од белкиња, Креншо истражује насиље у породици и силовање које су починили мушкарци, што се за жене обојене коже састоји од комбинације расизма и сексизма. Она каже да, пошто дискурси осмишљени да се баве или расом или полом не узимају у обзир обоје у исто време, жене обојене коже су као резултат тога маргинализоване унутар оба.[24] Поглавље „Сексуалности, друштвена правда и сексуална правда” (Sexualities, social justice, and sexual justice) Џефа Хирна, Софије Абоим и Тамаре Шефер[52] такође се директно повезује са концептом интерсекционалности Кимберли Креншо. Објашњено је како Креншо тврди да системи моћи константно игноришу начин на који се раса и род укрштају. Ово производи јединствене облике маргинализације за жене обојене коже. Слично томе, одломак такође критикује глобалне напоре за сексуалну правду због репродукције расних и родних хијерархија, посебно када актери са Глобалног севера представљају сиромашне црнкиње које живе на Глобалном југу као „беспомоћне жртве”. Оба случаја се дотичу тога како се о маргинализованим групама говори о, а не са њима.

Креншоова се такође бави са неколико правних случајева који показују концепт политичке интерсекционалности и како је закон против дискриминације био историјски ограничен, као што су Деграфернид против Џенерал моторса, Мур против Хјуз Хеликоптерс Инк. и Пејн против Травенола. Постоје две заједничке карактеристике, између осталих, међу овим случајевима: прво, неспособност сваког респективног суда да у потпуности разуме мултидимензионалност укрштених идентитета тужиоца, и ограничена способност коју су тужиоци имали да аргументују свој случај због ограничења створених самим законима који постоје да се супротставе дискриминацији, као што је Део VII Закона о грађанским правима из 1964.[25]

Развој

[уреди | уреди извор]

Концепт[53] интерсекционалности имао је за циљ да осветли динамике које су феминистичка теорија и покрети често превиђали.[54][55] Расну неједнакост је у великој мери игнорисао први талас феминизма, који је првенствено био забринут за постизање политичке једнакости између белаца и белкиња,[56]‍:59–60 као и други талас феминизма, који је настојао да укине сексизам у вези са перципираном домаћом сврхом жена.[57] Трећи талас феминизма — који се појавио убрзо након што је термин интерсекционалност скован — покушао је да адресира недостатак пажње посвећен раси, класи, сексуалној оријентацији и родном идентитету у раним феминистичким покретима.[56]:72–73

Термин је постао шире коришћен 1990-их година, посебно након даљег развоја Креншоиног рада од стране социолошкиње Патрише Хил Колинс. Колинс наводи да је Креншоин израз заменио њен сопствени претходно сковани термин „црначка феминистичка мисао” и „повећао општу применљивост њене теорије са афроамеричких жена на све жене”.[58]‍:61 Колинсова је настојала да створи оквире за размишљање о интерсекционалности, уместо да проширује саму теорију. Идентификовала је три главне гране проучавања унутар интерсекционалности: једну која се бави позадином, идејама, проблемима, сукобима и дебатама унутар интерсекционалности; другу која настоји да примени интерсекционалност као аналитичку стратегију за испитивање како различите друштвене институције могу одржавати друштвену неједнакост; и једну која користи интерсекционалност за доношење друштвених промена кроз иницијативе друштвене правде.[29][59][60]

Иако је интерсекционалност започела истраживањем интеракције између сексистичке и расистичке опресије, уз понекад укључену класистичку и хомофобичну/бифобичну опресију, теорија се од тада проширила и на друге облике угњетавања.[61] Поред тога, интерсекционалност је коришћена да би се адресирале разлике између жена обојене коже чак и у погледу заједничких искустава као што је расизам. На пример, азијско-америчке жене пријавиле су интерсекцијска искуства која их издвајају како од других жена обојене коже тако и од азијских мушкараца.[62] Глорија Векер наводи да је чикана феминистички рад Глорије Е. Анзалдуе важан јер се „постојеће категорије идентитета упадљиво не третирају у одвојеним или међусобно искључивим терминима, већ се увек односе једна на другу”.[43]

Каста

[уреди | уреди извор]

У јужној Азији, далитске феминисткиње ослањају се на интерсекцијску анализу како би нагласиле сложену маргинализацију са којом се суочавају далитске жене, које доживљавају и кастинску и родно засновану дискриминацију. Научнице попут Тенможи Соундарараџан у својим делима као што је Траума касте (The Trauma of Caste) тврде да мејнстрим феминистички оквири често занемарују ове испреплетене опресије, позивајући на нијансиранију анализу која препознаје касту као централну осу неједнакости.[63]

Класа

[уреди | уреди извор]

Колинсова је користила марксистички феминистички приступ како би применила принципе интерсекционалности на проучавање сиромаштва црнкиња и оног што она назива „спојем рада и породице”. У свом чланку из 2000. године „Црначка политичка економија” (Black Political Economy), она сугерише да се укрштања потрошачког расизма, родних хијерархија и недостатака на тржишту рада могу фокусирати на јединствена искуства црнкиња — попут сузбијања економске мобилности црнкиња услед закона о наслеђивању и забране мешања раса.[64][65]‍:506 Кјара Ботичи је такође уградила елементе анархофеминизма како би одговорила на критике да је интерсекционалност непотпуна или да не препознаје специфичност опресије над женама, рекавши „да постоји нешто специфично у вези са опресијом над женама и да бисте се борили против ње, морате се борити против свих других облика опресије”.[66]

Колонијализам

[уреди | уреди извор]

У Латинској Америци, Марија Лугонес је увела концепт „колонијалности рода” како би истражила начин на који се колонијалне историје укрштају кроз расу, род и класу, стварајући јединствене облике опресије за индигене и афро-потомачке жене. Њен рад открива наметање евроцентричних родних норми током колонијалне владавине, што је маргинализовало незападне родне идентитете и друштвене структуре.[67] Мара Виверос Вигоја такође пружа латиноамеричку перспективу која разматра потребу да се адресира колонијализам као део интерсекцијског приступа.[68]

Облици

[уреди | уреди извор]

У свом делу Мапирање маргина: Интерсекционалност, политика идентитета и насиље над женама обојене коже, Кимберли Креншо описује три облика интерсекционалности који описују насиље које жене доживљавају: структурно, политичко и репрезентацијско.[24] Ови оквири се користе и данас.[69][26]

Структурна интерсекционалност

[уреди | уреди извор]

Структурна интерсекционалност разматра како су људи маргинализовани комбинованим ефектима различитих преклапајућих и појачавајућих облика системске, институционалне и структурне неједнакости.[69][70][26]:797[24]:1245 Креншоова користи овај приступ како би анализирала структурни класизам, расизам и сексизам који се комбинују да би жене обојене коже учинили рањивијим на насиље у породици и силовање, као и како је неуспех у препознавању преклапања ових структура резултирао неадекватним интервенцијама за такве жене.[71][26]:797

Године 2020, Алиша Дерфи је користила структурни интерсекцијски приступ да испита немогућност „вишеструко маргинализованих” људи, попут жена обојене коже, да поднесу захтев, добију, уруче и спроведу заштитне налоге у ситуацијама насиља у породици, и сугерисала је да системи који су на снази реплицирају шире друштвене неједнакости. Дерфијева је навела да су основа за такве неједнакости „политике и процедуре засноване на неприкладним претпоставкама о појединцима” које не узимају у обзир сложеност њихових стварних искустава.[72] Године 2021, група истраживача која је користила структурни интерсекцијски приступ открила је да утицај преклапајућег структурног расизма, сексизма и неједнакости прихода у здравству САД значајно варира широм земље, али је најдоследније повезан са лошим здрављем код црнкиња.[70]

Политичка интерсекционалност

[уреди | уреди извор]

Политичка интерсекционалност разматра како активистички или политички покрети могу маргинализовати људе са вишеструким укрштеним идентитетима фокусирајући се на „наводно универзалне приступе засноване на једној оси” који их или искључују или игноришу, односно умањују сложеност њихових искустава.[26]:800[69] Црне феминисткиње попут Креншоове и Деборе К. Кинг користиле су политичку интерсекционалност да би истражиле одвајање дискурса заснованог на раси и роду унутар антирасистичких и феминистичких покрета, што од жена обојене коже захтева да приоритетизују своје интересе или као „људи обојене коже” или као „жене”, уместо да рефлектују чињеницу да су и једно и друго.[24][49] Овај оквир је од тада примењен на разматрање других укрштања, попут класе, сексуалности и инвалидитета.[71][69]

Самина Азар и други тврде да су Американци азијског порекла предмет митова да „не доживљавају расизоване, сексуално и родно обојене микроагресије”. Они сугеришу да ови ставови служе друштвеној и политичкој делегитимизацији искустава Американаца азијског порекла у вези са расизмом. Они сугеришу да стереотипи о Американцима азијског порекла који њихову сексуалност уоквирују „на начине који одржавају друштвену и политичку доминацију белаца” различито утичу на азијско-америчке мушкарце и жене. На пример, азијско-америчке жене су често перципиране као романтично пожељне и претерано сексуално привлачне, док су њихови мушки сународници перципирани као асексуални.[73][60]

Репрезентацијска интерсекционалност

[уреди | уреди извор]

Репрезентацијска интерсекционалност је проучавање начина на који су испреплетени идентитети (нпр. раса, род, класа, сексуалност) приказани у културним наративима и медијима, и како то ствара или појачава преклапајуће облике маргинализације.[69] Креншоова је користила овај оквир да анализира како стереотипни прикази жена обојене коже у популарној култури често одржавају штету која им се наноси.[24] Каснија анализа репрезентације у популарној култури такође је користила интернационални приступ.[74][75]

Анализирајући филм и телевизију, бел хукс сугерише да се жене обојене коже често приказују као хиперсексуализоване, „дрско” агресивне или као послушни тропи — попут „ватрене Латиноамериканке”, „покорне Азијаткиње”, „љуте црнкиње” — који бришу пуну сложеност њихових испреплетених идентитета, одржавају опресивне друштвене ставове и норме (попут сексизма, расизма и класизма), па чак и доводе до насиља над женама обојене коже.[74] Према Мари Џ. Мацуди и другима, ови тропи се такође појављују у рекламама и маркетиншким кампањама, које често приказују жене обојене коже у „егзотичним” или „хиперженственим” терминима и тиме појачавају стереотипе о њима као о роби или објектима потрошње.[75]

У својој анализи информативних медија, укључујући преко два милиона чланака објављених на мрежи Фокс њуз (Fox News) и листу Њујорк тајмс између 2000. и 2022. године, Елиот Еш и други су открили да су вести које укључују жене обојене коже, ЛГБТК+ особе и друге мањинске групе често користиле сензационалистичке или стереотипне призме, игноришући социоекономске контексте или шире структурне неједнакости, чиме су ефективно „спљоштиле” наратив о сложеним идентитетима. Посебно су приметили тропе о криминалу, чистоћи и инвазији у вези са имигрантима, самохраним родитељима и трансродним особама, за које су утврдили да су обликовали шире перцепције маргинализованих заједница.[76] У контексту насиља у породици, Тимоти Лори и Хана Старк такође примећују диспаритете у представљању жртава и починилаца: „цисродне, беле жене из средње класе најчешће се сматрају жртвама које одговарају на опресивни родни поредак, а жене обојене коже, индигене жене и жене из радничке класе вероватније ће бити сматране потенцијалним криминалцима.”[77]

Остали облици

[уреди | уреди извор]

Стратешка интерсекционалност

[уреди | уреди извор]

Мари-Клер Бело је позвала на „стратешку интерсекционалност” како би се подстакла сарадња између феминизама различитих етничких група.[78]‍:51 Она говори о различитим нат-култ (национално-културним) групама које производе различите врсте феминизама. Користећи квебечке нат-култ групе као пример, Бело наводи да многе такве групе садрже бесконачне подидентитете унутар себе, истичући да постоје бескрајни начини на које различити феминизми могу да сарађују користећи стратешку интерсекционалност, те да ова партнерства могу помоћи у премошћавању јаза између „доминантних и маргиналних” група.[79] Бело тврди да, кроз стратешку интерсекционалност, разлике између нат-култ феминизама нису ни есенцијалистичке ни универзалне, већ их треба разумети као резултат социо-културних контекста. Поред тога, перформансе ових нат-култ феминизама такође нису есенцијалистичке. Уместо тога, оне су стратегије.[78]

Транснационална интерсекционалност

[уреди | уреди извор]

Постколонијалне и транснационалне феминисткиње критиковале су интерсекционалност као концепт који произилази из WEIRD (западних, образованих, индустријализованих, богатих, демократских) друштава[80] и који неоправдано универзализује искуства жена.[81][82] Постколонијалне феминисткиње су радиле на ревизији западних концептуализација интерсекционалности које претпостављају да све жене доживљавају исти тип родне и расне опресије.[81][83] Шели Грејб је сковала термин транснационална интерсекционалност како би представљала свеобухватнију концептуализацију интерсекционалности. Грејб је написала: „Транснационална интерсекционалност ставља важност на укрштања између рода, етничке припадности, сексуалности, економске експлоатације и других друштвених хијерархија у контексту изградње царства или империјалистичких политика карактерисаних историјским и новонасталим глобалним капитализмом.”[84]

И постколонијалне и транснационалне феминисткиње заговарају поклањање пажње „сложеним и укрштеним опресијама и вишеструким облицима отпора”.[81][83] Врушали Патил тврди да интерсекционалност треба да препозна прекограничне конструкције расних и културних хијерархија. О утицају државе на формирање идентитета, Патилова каже: „Ако наставимо да занемарујемо прекограничне динамике и не проблематизујемо нацију и њен настанак кроз транснационалне процесе, наше анализе ће остати везане за просторности и временске димензије колонијалне модерности.”[85]

Надовезујући се на ове глобалне и деколонијалне перспективе, филозоф Чарлс В. Милс тврди да је западна политичка филозофија историјски искључивала расу и колонијализам из својих моралних оквира, позивајући на „деколонизацију” либералне мисли како би се адресирали глобални системи доминације.[86] Слично томе, сарадници на делу Гарија Крејга Приручник о глобалној друштвеној правди наглашавају да интерсекцијски приступи морају узети у обзир светске структуре неједнакости попут колонијалне историје, расе и класе, како би се постигла суштинска и инклузивна правда.[87] Разрађујући ову линију размишљања, Марк Азиз Мајкл је показао, ослањајући се на податке о доминантном упису и стручности жена у СТЕМ областима у арапском свету, да чак и када су интерсекцијске осе мисли укључене у западно размишљање, оне се обично перципирају као слагање опресија, а не као раскршћа слободе и отпора.[88]

Чандра Моханти дискутује о савезима између жена широм света као примеру интерсекционалности у глобалном контексту. Она одбацује западну феминистичку теорију, посебно када пише о глобалним женама обојене коже, и генерално се повезује са „женама трећег света”. Она тврди да се о „женама трећег света” често размишља као о хомогеном ентитету, док је, у ствари, њихово искуство опресије обликовано њиховом географијом, историјом и културом. Када западне феминисткиње пишу о женама на глобалном Југу на овај начин, оне одбацују инхерентне, испреплетене идентитете који обликују феминизам на глобалном Југу. Моханти доводи у питање перформансу интерсекционалности и релационост структура моћи унутар САД и колонијализма, као и то како радити кроз идентитете са овом историјом колонијалних структура моћи.[89]

Ово разрађује Кристин Боуз, која дискутује о глобалној употреби интерсекционалности која ради на уклањању асоцијација специфичних неједнакости са специфичним институцијама, показујући истовремено да ови системи генеришу интерсекцијске ефекте. Она користи овај приступ да развије оквир који може анализирати родне неједнакости у различитим нацијама и разликује ово од приступа (оног на који се Моханти позивала) који, прво, приказује неједнакости на националном нивоу као исте и, друго, прави разлику само између глобалног Севера и Југа. Ово се манифестује кроз укрштање глобалних динамика, попут економије, миграције или насиља, са регионалним динамикама, попут историје нације или родних неједнакости у образовању и власништву.[90]

Примена транснационалне интерсекционалности на Израелско-палестински сукоб била је предмет како промовисања, тако и критика. Феминистичке групе подржале су резолуције покрета Бојкот, одузимање инвестиција и санкције (BDS) засноване на перспективама интерсекционалности.[91] Године 2015, Национално удружење за женске студије промовисало је резолуцију у којој се наводи да су „расправе о транснационалном, антиимперијалистичком, интерсекцијском, феминистичком одговору” релевантне за BDS, стављајући у центар „интерсекцијску анализу веза између испреплетених система доминације и стављајући у први план транснационалне покрете који су одлучни да их размонтирају”.[92]

Међутим, други оспоравају транснационалну употребу интерсекционалности, тврдећи да је то политички оквир, а не неутрално аналитичко оруђе.[93] Године 2016, колумниста портала Inside Higher Ed Кери Нелсон написао је да се неправде „дешавају у различитим деловима света у различитим контекстима под различитим политичким системима”, док се било какво „укрштање често дешава само у уму посматрача или у политичком манифесту”.[94] Године 2019, социолошкиња Карин Штегнер написала је да је интерсекционалност „више од аналитичког концепта који помаже у хватању друштвене стварности у њеној сложености; то је такође политички програм”, сугеришући да доприноси „делегитимизацији Израела” као „једног од последњих бастиона империјализма и колонијализма”.[93]

Европа

[уреди | уреди извор]

Докази сугеришу да унутар Европе постоји јаз између радника са белим оковратницима и радника са плавим оковратницима, као и њиховим нивоима политичког ангажмана. Мушкарци са белим оковратницима су показали највише нивое политичког ангажовања, док се на супротној страни спектра налазе жене које раде послове са плавим оковратницима.[95] Примећено је да жене у Европи генерално имају мање политичког самопоуздања, посебно оне које нису могле да постигну више нивое образовања и/или раде послове са плавим оковратницима.[95]

Један аспект релевантан за европску интерсекционалност односи се на мигрантски статус појединца. Европски мигранти долазе из целог света из различитих околности које су их могле или нису приморати да побегну из својих домова због уговорених бракова или унутрашњих сукоба.[96] Ове ситуације по природи чине ове појединце рањивим јер се налазе на непознатом месту и генерално немају много ресурса да се издржавају. Тачни бројеви се разликују из године у годину, пошто постоји значајан број миграната деце без пратње.[96] Ово је додатак извештајима о расизму, исламофобији и општем антимигрантском расположењу на готово сваком нивоу европског друштва.[97]

Студије у Европи које су користиле интерсекционалност као водећи оквир допринеле су бољем разумевању родно заснованог насиља, показујући да се оно не дешава изоловано и да се његови основни обрасци могу предвидети и решавати.[98] Родно засновано насиље не погађа све групе једнако. Одређене популације су подложније због не само својих индивидуалних околности већ и због ширих друштвених и институционалних фактора.[98]

Примена

[уреди | уреди извор]

Интерсекционалност је примењена у многим областима од политике,[99][100] образовања,[32][101] здравства,[102][103] и запошљавања, до економије.[104] Научници који се баве интерсекционалношћу такође су заговарали њену ширу употребу.[26][105] Мало је висококвалитетних квантитативних истраживања која би подржала или поткопала практичну употребу интерсекционалности, због погрешне примене теоријских концепата и проблема у методологији.[14] Интерсекционалност се често користи у феминистичким и социолошким истраживањима за анализу како испреплетени идентитети попут расе, рода, класе и сексуалности обликују искуства дискриминације и привилегија у друштву.[106]

Насиље у породици

[уреди | уреди извор]

Жене са инвалидитетом чешће се сусрећу са насиљем у породици и са већим бројем насилника. Здравствени радници и неговатељи врше злостављање у овим околностима, а жене са инвалидитетом имају мање опција за бег из насилне ситуације.[107] Постоји принцип „ћутања” у вези са укрштањем жена и инвалидитета, који одржава опште друштвено порицање преваленције злостављања међу особама са инвалидитетом и доводи до тога да се ово злостављање често игнорише када се са њим сусретне.[108] Ово може додатно да погорша ограничену аутономију и друштвену изолацију особа са инвалидитетом, и да доведе жене са инвалидитетом у ситуације где се може десити даље или чешће злостављање.[107]

Образовање

[уреди | уреди извор]

Интерсекционалност у образовању подразумева разматрање вишеструких елемената идентитета људи како би се повећала приступачност, као што су језик, стил учења и инвалидитет. Лаура Гонзалез и Џенин Батлер наводе да интерсекцијски приступ може помоћи у смањењу утицаја недостатака у окружењу за учење.[109] На пример, истраживање Гонзалезове и Батлерове открило је предности увођења двојезичне наставе, прилагођавања за особе са инвалидитетом и укључивања маргинализованих тема у њихове писмене задатке.[109] Аутори Колин Ламонт Крејг и Стејси Мари сугеришу да постоје и предности за интерсекционалност у пружању помоћи при признавању и разумевању у академским круговима.[110]

Унутар образовне институције, истраживање Сандре Џонс о женама из радничке класе у академским круговима узима у обзир меритократију унутар свих друштвених слојева, али тврди да је она закомпликована расом и спољним силама које врше опресију.[101]

Запошљавање

[уреди | уреди извор]

Интерсекцијски приступи запошљавању могу се применити на различите начине у различитим организацијама. Унутар сектора добротворних организација у Великој Британији, Ешли Кристоферсен је идентификовала пет различитих концептуализација интерсекционалности. „Генеричка интерсекционалност” примећена је у областима политике, где је интерсекционалност концептуализована као развијање политика које ће бити у универзалном интересу свих, а не усмерене на одређене групе. „Пан-једнакост” је била брига за проблеме који су погађали већину маргинализованих група. „Вишеструка интерсекционалност” је покушавала да узме у обзир различите групе приликом доношења одлука, али ретко је посматрала групе као преклапајуће или се фокусирала на проблеме одређене групе. „Унутрашњи диверзитет” се сматрао једним главним обликом идентитета, попут рода, као најважнијим, док су се повремено разматрали и други аспекти идентитета, при чему су се ти различити облици идентитета понекад посматрали као да умањују главни идентитет. „Укрштања грана једнакости” су разматрала укрштање идентитета, али ниједан облик идентитета није сматран релевантнијим. У овом приступу, понекад се сматрало да ако би се неко бавио најмаргинализованијим идентитетом, систем би тежио да функционише за све људе. Кристоферсен је нека од ових значења која се дају интерсекционалности назвала „адитивним”, где се сматра да се неједнакости додају или одузимају једна од друге.[111]

У Сједињеним Америчким Државама, студије тржишта рада сугеришу да постоје економске неједнакости због укрштања расе и рода, укључујући и афроамеричке жене.[65]‍:506–507 У књизи Естер Чоу и других, аутори пишу: „Утицај патријархата и традиционалних претпоставки о роду и породици очигледан је у животима кинеских радника миграната, сексуалних радника и њихових клијената у Јужној Кореји, и индијских удовица, али такође и украјинских миграната и аустралијских мушкараца нове глобалне средње класе.”[112]

Здравство

[уреди | уреди извор]

Интерсекционалност се користи као критички оквир у здравству, као што је решавање питања репродуктивне правде, где укрштање расе, класе и рода обликује приступ здравственој заштити и ресурсима за планирање породице за жене обојене коже. Интерсекцијска призма открива непропорционалну стопу смртности мајки међу црнкињама у Сједињеним Америчким Државама. Црнкиње доживљавају значајно већу стопу смртности повезану са трудноћом, упркос контроли статуса осигурања, прихода и образовања. Истраживања су повезала ове диспаритете са структурним расизмом и имплицитном пристрасношћу унутар здравственог система. Показало се да здравствени радници узрокују потцењивање бола црних пацијената и неадекватно или одложено лечење, посебно у нези мајки и у управљању болом.[113][114]

Људи обојене коже, генерално, често доживљавају другачији третман у здравственом систему. На пример, у периоду непосредно након 11. септембра, истраживачи су приметили ниске порођајне тежине и друге лоше исходе порођаја међу муслиманским и арапским Американцима, резултат који су повезали са повећаном расном и верском дискриминацијом тог времена.[115] Неки истраживачи такође тврде да имиграционе политике могу утицати на здравствене исходе кроз механизме као што су стрес, ограничења приступа здравственој заштити и друштвене детерминанте здравља.[103]

Друштвене детерминанте здравља, као што су сигурност хране, приступ чистом ваздуху и води, стабилност становања и услови запослења, такође могу имати значајан утицај на здравствене исходе,[116] посебно за маргинализоване заједнице.[117] Еколошки расизам,[118] облик системског расизма у којем заједнице обојене коже диспропорционално сносе терет еколошких опасности, доприноси повећаним стопама астме, рака и других хроничних болести. Растуће температуре и природне катастрофе као резултат климатских промена такође диспропорционално утичу на популације са ограниченим економским ресурсима и ограниченим приступом здравственој заштити.

Историјска медицинска експлоатација и даље утиче на здравствене диспаритете данас. Тускиги експеримент са сифилисом, у којем је црним мушкарцима ускраћено лечење сифилиса без њиховог пристанка или знања, као и присилна стерилизација индигених и латиноамеричких жена, вођена еугеничким покретом,[119] расном и колонијалном контролом, и циљањем кроз програме социјалне и јавне здравствене заштите,[120] све су то примери системске медицинске злоупотребе. Ови догађаји допринели су дуготрајном неповерењу у здравствене институције међу маргинализованим заједницама. Поред тога, медицинска истраживања су историјски искључивала људе обојене коже, жене и особе са инвалидитетом[121] из клиничких испитивања, што је резултирало празнинама у знању о томе како различити третмани утичу на ове популације. Ова недовољна заступљеност и даље постоји у многим областима истраживања и доприноси неједнаким здравственим исходима данас.

Имиграција

[уреди | уреди извор]

Афроамерички форум за политику (AAPF) залагао се за интерсекцијски приступ имиграционој политици, узимајући у обзир факторе као што су раса, брак и род. Ова организација наводи да су животи жена имиграната често угрожени од стране насилних супружника који су већ држављани, а ипак се такве жене не могу развести од својих супружника две године ако траже статус сталног боравка. Према AAPF, закон тренутно не укључује „никакве изузетке за претучене жене које су често биле суочене са ризиком од озбиљних повреда и смрти с једне стране, или депортацијом с друге”.[122]

Психологија

[уреди | уреди извор]

Истраживачи у психологији су укључивали ефекте укрштања од 1950-их.[123] Ови ефекти укрштања заснивали су се на проучавању кроз прирзму пристрасности, хеуристика, стереотипа и доношења судова. Психолози су проширили истраживања о психолошким пристрасностима на области когнитивне и мотивационе психологије. Оно што је откривено је да сваки људски ум има сопствене пристрасности у доношењу судова и одлука које теже очувању статуса кво избегавањем промена и пажње према идејама које постоје изван сопственог домена перцепције.[123] Ефекти психолошке интеракције обухватају низ варијабли, иако су ефекти особа-по-ситуацији категорија која се највише испитује. Као резултат тога, психолози не тумаче ефекат интеракције демографских података попут рода и расе као ни више ни мање значајан од било ког другог ефекта интеракције. Поред тога, опресија се може сматрати субјективним конструктом када се посматра као апсолутна хијерархија.

Чак и да се постигне објективна дефиниција опресије, ефекти особа-по-ситуацији би отежали да се одређене особе или категорије особа сматрају једнообразно потлаченим. На пример, црнци се стереотипно перципирају као криминалци, што им знатно отежава запошљавање у поређењу са белцима. Међутим, геј црнци се перципирају као безопасни, што повећава њихове шансе за запошљавање и добијање бонуса, иако су геј мушкарци такође друштвено угрожени. Стереотип о геј мушкарцима као безопасним помаже црнцима да превазиђу своју репутацију за криминал.[71] Неколико психолошких студија је такође показало да поседовање вишеструких потлачених или маргинализованих идентитета има ефекте који нису нужно адитивни, па чак ни мултипликативни, већ пре интерактивни на сложене начине.[124][125]

Један од главних проблема који утиче на истраживање интерсекционалности је проблем конструкта. Конструкти су оно што научници користе да изграде блокове разумевања унутар свог поља проучавања.[126] Ово је важно јер нам даје нешто за мерење. Као што је претходно поменуто, невероватно је тешко дефинисати опресију и, специфично, осећај потлачености и начине на које различите врсте опресије могу ступати у интеракцију као конструкт.[127] Како психологија расте и мења своју способност да дефинише конструкте, ово истраживање ће се вероватно побољшати.[127]

Ремедијација (правна заштита)

[уреди | уреди извор]

Да би се обезбедила довољна превентивна, поправна и одвраћајућа правна средства, судије у судовима и други који раде у механизмима решавања сукоба узимају у обзир интерсекцијске димензије.[128]

Социјални рад

[уреди | уреди извор]

У области социјалног рада, поборници интерсекционалности сматрају да уколико пружаоци услуга не узму у обзир интерсекционалност, биће од мање користи за различите сегменте становништва, попут оних који пријављују насиље у породици или жртава злостављања са инвалидитетом. Према интерсекцијској теорији, пракса саветника за насиље у породици у Сједињеним Америчким Државама који позивају све жене да пријаве своје насилнике полицији је од мале користи за жене обојене коже због историје полицијске бруталности мотивисане расизмом, те би ти саветници требало да прилагоде своје саветовање за жене обојене коже.[129]

Остала поља

[уреди | уреди извор]

Интерсекционалност се такође користи у критичким студијама животиња и екофеминистичкој литератури, посебно у разматрању како наш третман животиња и природне средине утиче на људе.[130][131][132] На пример, индустријско сточарство се може схватити не само као питање добробити животиња, већ и као питање еколошке правде, права радника и јавног здравља што може диспропорционално утицати на маргинализоване заједнице и народе.[132]

Реакције

[уреди | уреди извор]

Академске реакције

[уреди | уреди извор]
Група људи на протесту Black Lives Matter 2015. године. У главном фокусу су четири црнкиње, од којих једна држи транспарент.

Многе феминисткиње су позитивно прихватиле идеју интерсекционалности. Црне феминисткиње, посебно, сугеришу да је разумевање интерсекционалности виталан елемент стицања политичке и друштвене једнакости и побољшања друштвених структура које тлаче појединце.[133] Беверли Гај-Шефтал каже: „Црнкиње доживљавају посебну врсту опресије и патње у овој земљи која је расистичка, сексистичка и класистичка због њиховог двоструког расног и родног идентитета и њиховог ограниченог приступа економским ресурсима”.[134] Стефани А. Шилдс наводи да сваки део нечијег идентитета „служи као организујућа одлика друштвених односа, која се међусобно конституише, појачава и натурализује једно друго”. Шилдс каже да један аспект не може постојати појединачно, већ „добија своје значење као категорија у односу на другу категорију.”[135]

Неки научници сугеришу да се интерсекционалност често користи као оружје против других облика феминизма.[13][11] Барбара Томлинсон са Одељења за феминистичке студије Универзитета Калифорније у Санта Барбари, критиковала је примену интерсекцијске теорије за напад на друге начине феминистичког размишљања.[13] Лиса Даунинг наводи да се интерсекционалност, посматрана кроз оквир класно заснованог радикалног феминизма Андрее Дворкин, превише фокусира на групне идентитете и интересе науштрб индивидуалности, што доводи до поједностављене анализе и нетачних претпоставки о томе како се одређују вредности и ставови особе.[11] Ајрис Марион Јанг сугерише да се разлике морају признати како би се пронашла уједињујућа питања друштвене правде која стварају коалиције које помажу у промени друштва набоље.[136] Прецизније, ово се односи на идеале Националног савета црних жена (NCNW).[137]

Научница Џенифер Неш наводи да, користећи оквир афропесимизма, интерсекционалност може да поравна јединствена искуства црнаштва и рода третирајући различите облике идентитета као еквивалентне.[138] Неш такође критикује површну употребу интерсекционалности од стране неких институција без бављења системским неједнакостима.[138]

Корисност

[уреди | уреди извор]

Међу научницима, поборници интерсекционалности наводе њену широку применљивост и прихватање нијанси, док њени критичари кажу да је превише сложена или преширока.[10][6][9] Социолошкиња Кети Дејвис каже да широка применљивост интерсекционалности и разматрање више фактора чини то корисним критичким алатом: „То подстиче сложеност, стимулише креативност и избегава преурањено затварање, мамећи феминистичке научнике да поставе нова питања и истраже неистражене територије.”[10]

Рекија Џибрин и Сара Салем сугеришу да пошто интерсекцијска теорија ствара јединствену али сложену идеју политике против опресије, то ствара потешкоће у постизању праксе и резултира значајном двосмисленошћу у томе како оквир треба применити.[9] Пошто је заснована на теорији становишта, Лиса Даунинг каже да фокус на субјективна искуства може довести до контрадикција и немогућности идентификовања заједничких узрока опресије.[11]

Бритни Купер наводи да „интерсекционалност не заслужује нашу религиозну преданост”, али да „као концептуално и аналитичко оруђе за размишљање о операцијама моћи, интерсекционалност остаје једна од најкориснијих и најпроширивијих парадигми које имамо”.[6] У одговору критичарима интерсекционалности који је сматрају непотпуном, или тврде да не препознаје специфичност опресије над женама, Кјара Ботичи каже да „постоји нешто специфично у вези са опресијом над женама и да бисте се борили против ње, морате се борити против 'свих' других облика опресије”.[66] Шерил Таунсенд Гилкс и Џој Џејмс кажу да постоји вредност у фокусирању на искуства црнкиња.[34]

Патриша Хил Колинс такође тврди да без критичке друштвене теорије, интерсекционалност пада у воду. Она тврди да је мисија интерсекционалности тренутно унутар академских кругова преширока као теоријски пројекат, што доводи до тога да њено значење бива разводњено и од стране левице и од стране деснице.[139] Као резултат тога, интерсекционалност треба да заузме позицију као критичка друштвена теорија како би се унапредила као дисциплина и као теорија која се може искористити за демонтирање систематског угњетавања.[139]

Истраживање

[уреди | уреди извор]

Многи недавни академици, попут Лезли Макол, тврдили су да је увођење теорије интерсекционалности било витално за социологију и да пре развоја теорије није било много истраживања која би се специфично бавила искуствима људи који су изложени вишеструким облицима опресије унутар друштва.

Било је недавних покушаја да се теорија интерсекционалности примени на истраживања која укључују инвалидитет, род и сиромаштво. На пример, Жаклин Мудли и Лорен Грејам[140] су се фокусирале на укрштање особа са инвалидитетом, сиромашних, јужноафричких мушкараца и жена како би откриле какав ефекат су различите комбинације карактеристика и идентитета имале на исходе образовања, прихода и запошљавања. Такође, истраживачи су користили податке Националне комисије за једнаке могућности при запошљавању (EEOC) и истраживачког пројекта Закона о Американцима са инвалидитетом (ADA) како би истражили интеракције између инвалидитета, рода, старости, расе и карактеристика послодавца и његову везу са исходом узнемиравања на радном месту.[141]

Други сугеришу да генерисање проверљивих предвиђања из теорије интерсекционалности може бити комплексно.[142][14] Лијам Кофи Брајт, Данијел Малински и Морган Томпсон предлажу оквир графичког узрочног моделирања како би се пружила „емпиријски проверљива тумачења интерсекцијске теорије” у циљу решавања таквих забринутости.[15]

Анализа академских чланака објављених закључно са децембром 2019. године открила је да не постоје широко усвојене квантитативне методе за истраживање истраживачких питања информисаних интерсекционалношћу и дала је препоруке о најбољим аналитичким праксама за будућа истраживања.[16] Анализа академских чланака објављених закључно са мајем 2020. године открила је да се интерсекционалност често погрешно разуме приликом премошћавања теорије у квантитативну методологију.[14]

Политичке реакције

[уреди | уреди извор]

Критичари интерсекционалности такође наводе да се користи као оруђе неолиберализма. Купер наводи: „Сугерисати, као што Пуар то чини, да је интерсекционалност оруђе неолибералне агенде, а не оруђе које ради против ње, јесте линија размишљања од које се треба будно чувати.”[6] Џибрин и Салем сугеришу да, иако интерсекционалност има радикално порекло, њене двосмислености значе да су је прихватиле неолибералне феминисткиње, поткопавајући њену радикалну природу:[9]

Имајући у виду представљене емпиријске примере, уверене смо да пораст класне доминације у ономе што познајемо као неолиберални универзитет ствара услове да концепти попут интерсекционалности постану разводњени и комодификовани. Деполитизујући интерсекционалност, неолиберални тржишни режими празне радикалну борбу од структурних критика и преводе их у прихватљиве (безопасне) наративе друштвене правде и мултикултурализма.[9]

Конзервативци попут америчког конзервативног коментатора Бена Шапира сугеришу да интерсекционалност ствара „хијерархију жртава”, где су појединци категорисани као „чланови класе жртава на основу припадности одређеној групи”.[12]

На међународном политичком нивоу, интерсекцијске призме нису примењене на тему закона о људским правима. Готје де Беко је користећи интерсекцијску призму открио да особе са инвалидитетом које припадају расним или етничким, родним и старосним мањинама немају одговарајућа људска права.[143]

Остали

[уреди | уреди извор]

Филозоф Томи Џ. Кари објавио је неколико радова сугеришући да интерсекцијски феминизам имплицитно усваја, и тиме одржава, штетне стереотипе о црним мушкарцима.[144] Кари наводи да Креншоин интерсекцијски модел зависи од идеја другог таласа феминизма, увезених од теоретичара поткултуре насиља који тврде да је црначка мужевност компензаторна и сексуално предаторска. Чинећи то, Кари наводи да је интерсекцијски феминистички концепт „двоструке угрожености” фундаментално погрешан јер је интерсекционалност превише детерминисана феминистичком политиком. Кари такође наводи да се закључци Креншоове у Мапирању маргина ослањају на родни есенцијализам који брише црне мушке жртве насиља интимних партнера, сексуалног напада и смртоносног насиља.[145]

Види још

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Deckha, M. (новембар 2008). „Intersectionality and posthumanist visions of equality”. Wisconsin Journal of Law, Gender & Society. XXIII (2). 
  2. ^ Holley, Lynn C.; Mendoza, Natasha S.; Del-Colle, Melissa M.; Bernard, Marquita Lynette (2016). „Heterosexism, racism, and mental illness discrimination: Experiences of people with mental health conditions and their families”. Journal of Gay & Lesbian Social Services. 28 (2): 93—116. S2CID 147454725. doi:10.1080/10538720.2016.1155520. 
  3. ^ Zinn, Maxine Baca; Dill, Bonnie Thornton (1996). „Theorizing Difference from Multiracial Feminism”. Feminist Studies. 22 (2): 321—331. JSTOR 3178416. doi:10.2307/3178416. hdl:2027/spo.0499697.0022.206 Слободан приступ. ProQuest 233181156 Gale A18800342. [мртва веза]
  4. ^ bell hooks (2015). Ain't I a woman: Black women and feminism (2nd изд.). New York: Routledge. ISBN 978-1-138-82148-4. OCLC 886381091. 
  5. ^ а б „What Does Intersectional Feminism Actually Mean?”. International Women's Development Agency. 11. 5. 2018. Архивирано из оригинала 23. 4. 2019. г.. 
  6. ^ а б в г д ђ е ж з и ј к Cooper, Brittney (2016). „Intersectionality”. Ур.: Disch, Lisa; Hawkesworth, Mary. The Oxford Handbook of Feminist Theory. Oxford University Press. стр. 385—406. ISBN 978-0-19-932858-1. doi:10.1093/oxfordhb/9780199328581.013.20. 
  7. ^ Crenshaw, Kimberlé (октобар 2016). The urgency of intersectionality. TEDWomen 2016. 
  8. ^ Aguayo-Romero, R. A. (2021). „(Re)centering Black Feminism into intersectionality research”. American Journal of Public Health. 111 (1): 101—103. PMC 7750622 Слободан приступ. PMID 33326278. doi:10.2105/AJPH.2020.306005. 
  9. ^ а б в г д ђ Jibrin, Rekia; Salem, Sara (2015). „Revisiting intersectionality: reflections on theory and praxis” (PDF). Trans-Scripts. 5. ISSN 2160-6730. 
  10. ^ а б в Davis, Kathy (2008). „Intersectionality as buzzword: A sociology of science perspective on what makes a feminist theory successful”. Feminist Theory. 9: 67—85. S2CID 145295170. doi:10.1177/1464700108086364. 
  11. ^ а б в г д Downing, Lisa (2018). „The body politic: Gender, the right wing and 'identity category violations'” (PDF). French Cultural Studies. 29 (4): 367—377. S2CID 165115259. doi:10.1177/0957155818791075. 
  12. ^ а б в г Coaston, Jane (28. 5. 2019). „The intersectionality wars”. Vox. 
  13. ^ а б в Tomlinson, Barbara (2013). „To Tell the Truth and Not Get Trapped: Desire, Distance, and Intersectionality at the Scene of Argument”. Signs: Journal of Women in Culture and Society. 38 (4): 993—1017. S2CID 144641071. doi:10.1086/669571. 
  14. ^ а б в г Bauer, Greta R.; Churchill, Siobhan M.; Mahendran, Mayuri; Walwyn, Chantel; Lizotte, Daniel; Villa-Rueda, Alma Angelica (јун 2021). „Intersectionality in quantitative research: A systematic review of its emergence and applications of theory and methods”. SSM - Population Health (на језику: енглески). 14. 100798. PMC 8095182 Слободан приступ. PMID 33997247. doi:10.1016/j.ssmph.2021.100798. 
  15. ^ а б Bright, Liam Kofi; Malinsky, Daniel; Thompson, Morgan (2015). „Causally Interpreting Intersectionality Theory”. Philosophy of Science. 83 (1): 60—81. S2CID 53695694. doi:10.1086/684173. 
  16. ^ а б Guan, Alice; Thomas, Marilyn; Vittinghoff, Eric; Bowleg, Lisa; Mangurian, Christina; Wesson, Paul (децембар 2021). „An investigation of quantitative methods for assessing intersectionality in health research: A systematic review”. SSM - Population Health. 16. 100977. PMC 8626832 Слободан приступ. PMID 34869821. doi:10.1016/j.ssmph.2021.100977. 
  17. ^ Peretz, Tal (новембар 2021). „Locally specific matrices of domination: Towards a global theory of Intersectionalities”. Women's Studies International Forum (на језику: енглески). 89. 102540. doi:10.1016/j.wsif.2021.102540. 
  18. ^ Hill Collins, Patricia (2019). Intersectionality as critical social theory. Durham: Duke University Press. ISBN 978-1-4780-0646-6. 
  19. ^ Ritzer, George; Stepinisky, Jeffrey (2013). Contemporary sociological theory and its classical roots: the basics (4th изд.). New York: McGraw-Hill. стр. 204—207. ISBN 978-0-07-802678-2. 
  20. ^ Schiek, Dagmar; Lawson, Anna (2011). European Union Non-discrimination Law and Intersectionality: Investigating the Triangle of Racial, Gender and Disability Discrimination. Ashgate. ISBN 978-0-7546-7980-6. 
  21. ^ Mann, Susan A.; Kelley, Lori R. (1997). „Standing at the crossroads of modernist thought: Collins, Smith, and the new feminist epistemologies”. Gender & Society. 11 (4): 391—408. S2CID 55757598. doi:10.1177/089124397011004002. 
  22. ^ Crenshaw, Kimberlé (14. 3. 2016). Kimberlé Crenshaw – On Intersectionality – keynote – WOW 2016 (Video). Southbank Centre via YouTube. Приступљено 31. 5. 2016.  Звучни запис
  23. ^ Duran, Antonio; Jones, Susan R. (2020). „Intersectionality”. Ур.: Casey, Zachary A.. Encyclopedia of Critical Whiteness Studies in Education. Brill. стр. 310—320. ISBN 978-90-04-44483-6. S2CID 242630915. doi:10.1163/9789004444836_041. 
  24. ^ а б в г д ђ е Crenshaw, Kimberle (1991). „Mapping the Margins: Intersectionality, Identity Politics, and Violence against Women of Color”. Stanford Law Review. 43 (6): 1241—1299. CiteSeerX 10.1.1.695.5934 Слободан приступ. JSTOR 1229039. S2CID 24661090. doi:10.2307/1229039. 
    Reprinted in: Crenshaw, Kimberlé; Gotanda, Neil; Peller, Gary; Thomas, Kendall, ур. (1995). Critical Race Theory: The Key Writings that Formed the MovementНеопходна слободна регистрација. New York: The New Press. стр. 357—384. ISBN 978-1-56584-271-7. 
  25. ^ а б в г Crenshaw, Kimberlé (1989). „Demarginalizing the intersection of race and sex: a black feminist critique of antidiscrimination doctrine, feminist theory and antiracist politics”. University of Chicago Legal Forum. 1989 (1): 139—167. ISSN 0892-5593.  Full text at Archive.org
  26. ^ а б в г д ђ Cho, Sumi; Crenshaw, Kimberlé Williams; McCall, Leslie (2013). „Toward a Field of Intersectionality Studies: Theory, Applications, and Praxis”. Signs: Journal of Women in Culture and Society. 38 (4): 785—810. ISSN 0097-9740. doi:10.1086/669608. 
  27. ^ а б Bastia, T. (2023). „Reflections on intersectionality: A journey from 1989 to today”. Gender, Place, and Culture. 30 (3): 460—483. doi:10.1080/0966369X.2022.2126826 Слободан приступ. 
  28. ^ Davis, Angela Y. (1983). Women, Race & Class. New York: Vintage Books. ISBN 978-0-394-71351-9. 
  29. ^ а б в г д Collins, Patricia Hill (2015). „Intersectionality's definitional dilemmas”. Annual Review of Sociology. 41: 1—20. S2CID 145739525. doi:10.1146/annurev-soc-073014-112142 Слободан приступ. 
  30. ^ Brah, Avtar; Phoenix, Ann (15. 1. 2013). „Ain't I A Woman? Revisiting Intersectionality”. Journal of International Women's Studies. 5 (3): 75—86. 
  31. ^ Truth, Sojourner (2001). „'Speech at the Woman's Rights Convention, Akron, Ohio' (1851)”. Ур.: Ritchie, Joy; Ronald, Kate. Available Means: An Anthology Of Women's Rhetoric(s). University of Pittsburgh Press. стр. 144–146. ISBN 978-0-8229-7975-3. JSTOR j.ctt5hjqnj.28. doi:10.2307/j.ctt5hjqnj.28. 
  32. ^ а б Cooper, Anna Julia (2016). „The colored woman's office”. Ур.: Lemert, Charles. Social theory: the multicultural, global, and classic readings (6th изд.). Boulder, Colo.: Westview Press. ISBN 978-0-8133-5044-8. 
  33. ^ Cooper, Anna Julia (2018). A Voice from the South (на језику: енглески). Aldine Printing House. ISBN 978-0-598-55637-0. 
  34. ^ а б Collins 2000, стр. 44.
  35. ^ Azaransky, Sarah (2013). „Jane Crow: Pauli Murray's Intersections and Antidiscrimination Law”. Journal of Feminist Studies in Religion. 29 (1): 155—160. JSTOR 10.2979/jfemistudreli.29.1.155. doi:10.2979/jfemistudreli.29.1.155. Gale A333448072. 
  36. ^ а б в Mays, V. M.; Ghavami, N. (2018). „History, Aspirations, and Transformations of Intersectionality: Focusing on Gender”. Ур.: Travis, C. B.; White, J. W.; Rutherford, A.; Williams, W. S.; Cook, S. L.; Wyche, K. F.. APA Handbook of the Psychology of Women: History, Theory, and Battlegrounds. American Psychological Association. стр. 541—566. doi:10.1037/0000059-028. 
  37. ^ University of Rochester School of Nursing”. son.rochester.edu. 
  38. ^ Wiegman, Robyn (2012). „Critical kinship (universal aspirations and intersectional judgements)”. Ур.: Wiegman, Robyn. Object lessons. Durham, N.C.: Duke University Press. стр. 244. ISBN 978-0-8223-5160-3. S2CID 242615176. doi:10.1515/9780822394945. 
    Citing: Hull, Gloria T.; Bell-Scott, Patricia; Smith, Barbara (1982). All the women are White, all the blacks are men, but some of us are brave: black women's studiesНеопходна слободна регистрација. Old Westbury, N.Y.: Feminist Press. ISBN 978-0-912670-92-8. 
  39. ^ Johnson, Amanda Walker (2017). „Resituating the Crossroads: Theoretical Innovations in Black Feminist Ethnography”. Souls. 19 (4): 401—415. S2CID 149590053. doi:10.1080/10999949.2018.1434350. 
  40. ^ Norman, Brian (2007). „'We' in Redux: The Combahee River Collective's black Feminist Statement”. differences: A Journal of Feminist Cultural Studies. 18 (2): 104. doi:10.1215/10407391-2007-004. 
  41. ^ HoSang, Daniel M. (2020). „Intersectionality”. Ур.: Burgett, Bruce; Hendler, Glenn. Keywords for American cultural studies (3rd изд.). New York University Press. стр. 142—144. ISBN 978-1-4798-6745-5. doi:10.18574/9781479867455-038 (неактивно 23. 11. 2025). 
  42. ^ а б Adewunmi, Bim (2. 4. 2014). „Kimberlé Crenshaw on intersectionality: 'I wanted to come up with an everyday metaphor that anyone could use'”. New Statesman. Архивирано из оригиналаСлободан приступ ограничен дужином пробне верзије, иначе неопходна претплата 18. 5. 2018. г.. 
  43. ^ а б Buikema, Rosemarie; van der Tuin, Iris, ур. (2009). Doing Gender in Media, Art and Culture: A Comprehensive Guide to Gender Studies. London: Routeledge. стр. 63—65. ISBN 978-0-415-49383-3. 
  44. ^ hooks, bell (2014). Ain't I a Woman: Black Women and Feminism (на језику: енглески) (2nd изд.). Routledge (објављено 14. 10. 2014). ISBN 978-1-138-82151-4. 
  45. ^ hooks, bell (2014). Feminist Theory: from margin to center (3rd изд.). New York: Routledge. ISBN 978-1-138-82166-8. 
  46. ^ Roig, Emilia (6. 3. 2018). „Intersectionality in Europe: a depoliticized concept?”. Völkerrechtsblog (на језику: енглески). doi:10.17176/20180306-142929. 
  47. ^ Moraga, Cherríe; Anzaldúa, Gloria (11. 2. 2015). This Bridge Called My Back, Fourth Edition: Writings by Radical Women of Color. SUNY Press. стр. xxii. ISBN 978-1-4384-5438-2. 
    Nisha Agarwal (11. 1. 2010). „This Bridge Called My Back: A Retro Look at Women of Color and Power”. The Huffington Post. Приступљено 13. 1. 2010. 
  48. ^ Aenerud, Rebecca "Thinking Again: This Bridge Called My Back and the Challenge to Whiteness" in AnaLouise Keating; Gloria E. Anzaldúa (2002). This Bridge We Call Home: Radical Visions for Transformation. стр. 71. 
  49. ^ а б King, Deborah K. (1988). „Multiple Jeopardy, Multiple Consciousness: The Context of a Black Feminist Ideology”. Signs: Journal of Women in Culture and Society. 14 (1): 42—72. S2CID 143446946. doi:10.1086/494491. 
  50. ^ „Kimberlé Crenshaw on Intersectionality, More than Two Decades Later”. Columbia Law School. 8. 6. 2017. Приступљено 14. 5. 2022. 
  51. ^ Thomas, Sheila; Crenshaw, Kimberlé (2004). „Intersectionality: the double bind of race and gender” (PDF). Perspectives Magazine. American Bar Association. стр. 2. Архивирано из оригинала (PDF) 18. 1. 2012. г.. 
  52. ^ Hearn, Jeff; Aboim, Sofia; Shefer, Tamara (2018). „Sexualities, Social Justice and Sexual Justice”. Ур.: Craig, Gary. Handbook on Global Social Justice. Cheltenham, UK: Edward Elgar Publishing. стр. 238—240. ISBN 978-1-78643-142-4 — преко Google Books. 
  53. ^ Rummery, Kirstein (2018). „Gender Equality and Social Justice”. Ур.: Craig, Gary. Handbook on Global Social Justice. Cheltenham, UK: Edward Elgar Publishing. стр. 187—200. ISBN 978-1-78643-142-4 — преко Google Books. 
  54. ^ Thompson, Becky (2002). „Multiracial Feminism: Recasting the Chronology of Second Wave Feminism”. Feminist Studies. 28 (2): 337—360. JSTOR 3178747. S2CID 152165042. doi:10.2307/3178747. hdl:2027/spo.0499697.0028.210 Слободан приступ. 
  55. ^ Intersections of Gender”. www.ualberta.ca. Приступљено 11. 5. 2023. 
  56. ^ а б Fixmer-Oraiz, Natalie; Wood, Julia (2015). Gendered Lives: Communication, Gender, & Culture. Boston, Mass.: Cengage Learning. ISBN 978-1-305-28027-4. 
  57. ^ Grady, Constance (20. 3. 2018). „The waves of feminism, and why people keep fighting over them, explained”. Vox. Архивирано из оригинала 5. 4. 2019. г.. 
  58. ^ Mann, Susan A.; Huffman, Douglas J. (2005). „The decentering of second wave feminism and the rise of the third wave”. Science & Society. 69 (1): 56—91. JSTOR 40404229. doi:10.1521/siso.69.1.56.56799. 
  59. ^ „$1 Million Berggruen Philosophy Prize Awarded to Patricia Hill Collins – Berggruen Institute”. www.berggruen.org (на језику: енглески). 22. 10. 2023. Приступљено 19. 7. 2024. 
  60. ^ а б Sayer, Andrew (2018). „Income, Work and Justice*”. Ур.: Craig, Gary. Handbook on Global Social Justice. Cheltenham, UK: Edward Elgar Publishing. стр. 42—45. ISBN 978-1-78643-142-4 — преко Google Books. 
  61. ^ Davis, Kathy (2014). „Intersectionality as Critical Methodology”. Ур.: Lykke, Nina. Writing academic texts differently: intersectional feminist methodologies and the playful art of writing. Routledge Advances in Feminist Studies and Intersectionality. London: Routledge. стр. 18. ISBN 978-0-415-50225-2. 
  62. ^ Choi, Jin Young; Smith, Mitzi J. (24. 9. 2020). Minoritized Women Reading Race and Ethnicity: Intersectional Approaches to Constructed Identity and Early Christian Texts (на језику: енглески). Rowman & Littlefield. стр. 112. ISBN 978-1-4985-9159-1. 
  63. ^ Soundararajan, Thenmozhi (2022). The Trauma of Caste (на језику: енглески). United States of America: North Atlantic Books (објављено 15. 11. 2022). ISBN 978-1-62317-766-9. 
  64. ^ Hill Collins, Patricia (2002). Black Feminist Thought (на језику: енглески) (0 изд.). Routledge. стр. 45—46. ISBN 978-1-135-96014-8. doi:10.4324/9780203900055. 
  65. ^ а б Browne, Irene; Misra, Joya (2003). „The Intersection of Gender and Race in the Labor Market”. Annual Review of Sociology. 29 (1): 487—513. Bibcode:2003ARSoc..29..487B. JSTOR 30036977. doi:10.1146/annurev.soc.29.010202.100016. 
  66. ^ а б Bottici, Chiara (2017). „Bodies in Plural: Towards an Anarcha-feminist Manifesto”. Thesis Eleven. 142 (1): 95. S2CID 148911963. doi:10.1177/0725513617727793. 
  67. ^ Lugones, María (2007). „Heterosexualism and the Colonial / Modern Gender System”. Hypatia. 22 (1): 186—209. ISSN 0887-5367. JSTOR 4640051. 
  68. ^ Viveros Vigoya, Mara (2016). „La interseccionalidad: una aproximación situada a la dominación” [Intersectionality: a situated approach to domination]. Debate Feminista (на језику: шпански). 52: 1—17. ISSN 0188-9478. JSTOR 44735227. doi:10.1016/j.df.2016.09.005 Слободан приступ. 
  69. ^ а б в г д Evans, Elizabeth (2022). „Political intersectionality and disability activism: Approaching and understanding difference and unity”. The Sociological Review (на језику: енглески). 70 (5): 986—1004. ISSN 0038-0261. doi:10.1177/00380261221111231 Слободан приступ.   This article incorporates text from this source, which is available under the CC BY 4.0 license.
  70. ^ а б Homan, Patricia; Brown, Tyson H.; King, Brittany (2021). „Structural Intersectionality as a New Direction for Health Disparities Research”. Journal of Health and Social Behavior (на језику: енглески). 62 (3): 350—370. ISSN 0022-1465. PMC 8628816 Слободан приступ. PMID 34355603. doi:10.1177/00221465211032947. 
  71. ^ а б в Pedulla, David S. (2014). „The Positive Consequences of Negative Stereotypes: Race, Sexual Orientation, and the Job Application Process”. Social Psychology Quarterly. 77 (1): 75—94. S2CID 144311164. doi:10.1177/0190272513506229. 
  72. ^ Durfee, Alesha (2021). „The Use of Structural Intersectionality as a Method to Analyze How the Domestic Violence Civil Protective Order Process Replicates Inequality”. Violence Against Women (на језику: енглески). 27 (5): 639—665. ISSN 1077-8012. PMID 32965175. doi:10.1177/1077801220958495. 
  73. ^ Azhar, Sameena; Alvarez, Antonia R. G.; Farina, Anne S. J.; Klumpner, Susan (2021). „'You're So Exotic Looking': An Intersectional Analysis of Asian American and Pacific Islander Stereotypes”. Affilia (на језику: енглески). 36 (3): 282—301. ISSN 0886-1099. doi:10.1177/08861099211001460. „Coupled with these racialized stereotypes regarding the assumed higher education and wealth of APIs are coexisting stereotypes regarding their gender and sexuality. In [the] American context, Asian women are often portrayed in overtly sexualized ways as the objects of desire for men, particularly white men (Sue et al., 2007). Conversely, Asian men are portrayed as effeminate, emasculated, weak, and sexually undesirable. [...] API sexuality is again shaped in ways that maintain the social and political dominance of white men.” 
  74. ^ а б hooks, bell (2007). Black looks: race and representation (Nachdr. изд.). Boston, Mass: South End Press. ISBN 978-0-89608-433-9. 
  75. ^ а б Matsuda, Mari J.; Lawrence, Charles R. III; Delgado, Richard; Crenshaw, Kimberlé (2019). Words that wound: critical race theory, assaultive speech, and the First Amendment. New York London: Routledge, Taylor & Francis Group. ISBN 978-0-367-31404-0. 
  76. ^ Ash, Elliot (април 2022). „Visual Representation and Stereotypes in News Media” (PDF). CESifo Group Munich. 
  77. ^ Laurie, Timothy; Stark, Hannah (2025). „Coercive Control in Queer Relationships: Reframing Gender and Violence in Carmen Maria Machado's In the Dream House”. Life Writing. 22 (4): 845—861. doi:10.1080/14484528.2025.2536275 Слободан приступ. 
  78. ^ а б Belleau, Marie-Claire (2007). „L'intersectionalité: Feminisms in a divided world; Québec-Canada”. Ур.: Orr, Deborah; et al. Feminist Politics: identity, difference, and agency. Lanham, Md.: Rowman & Littlefield Publishers. стр. 51–62. ISBN 978-0-7425-4778-0. 
  79. ^ Belleau 2007, стр. 54
  80. ^ Henrich, J.; Heine, S. J.; Norenzayan, A. (2010). „The weirdest people in the world?” (PDF). Behavioral and Brain Sciences. 33 (2–3): 61—83. PMID 20550733. S2CID 220918842. doi:10.1017/S0140525X0999152X. hdl:11858/00-001M-0000-0013-26A1-6 Слободан приступ. 
  81. ^ а б в Herr, Ranjoo Seodu (2014). „Reclaiming Third World Feminism”. Meridians. 12 (1): 1—30. S2CID 145668809. doi:10.2979/meridians.12.1.1. 
  82. ^ Kurtis, T.; Adams, G. (2015). „Decolonizing liberation: Toward a transnational feminist psychology”. Journal of Social and Political Psychology. 3 (2): 388—413. JSTOR 3178747. doi:10.5964/jspp.v3i1.326 Слободан приступ. hdl:1808/21823 Слободан приступ. 
  83. ^ а б Collins, Lynn H.; Machizawa, Sayaka; Rice, Joy K. (2019). Transnational Psychology of Women: Expanding International and Intersectional Approaches (1st изд.). Washington, D.C.: American Psychological Association. ISBN 978-1-4338-3069-3. 
  84. ^ Grabe, Shelly; Else-Quest, Nicole M. (22. 5. 2012). „The Role of Transnational Feminism in Psychology: Complementary Visions”. Psychology of Women Quarterly. S2CID 53585351. doi:10.1177/0361684312442164. 
  85. ^ Patil, Vrushali (2013). „From Patriarchy to Intersectionality: A Transnational Feminist Assessment of How Far We've Really Come”. Signs: Journal of Women in Culture and Society. 38 (4): 847—867. JSTOR 10.1086/669560. S2CID 144680534. doi:10.1086/669560. 
  86. ^ Mills, Charles W. (2015). „Decolonizing Western Political Philosophy”. New Political Science. 37 (1): 1—24. doi:10.1080/07393148.2014.995402 (неактивно 23. 11. 2025). 
  87. ^ Craig, Gary, ур. (2018). Handbook on Global Social Justice. Cheltenham, UK: Edward Elgar Publishing. стр. 238—240. ISBN 978-1-78643-142-4. 
  88. ^ Michael, Marc Aziz (24. 12. 2025). „Beyond the Techno-Harem: on the absence of intellectual stereotype threat in the Arab world-evidence from Egypt”. Cultures of Science (на језику: енглески). doi:10.1177/20966083251410322 Слободан приступ. 
  89. ^ Mohanty, Chandra Talpade (1984). „Under Western Eyes: Feminist Scholarship and Colonial Discourses”. Boundary 2. 12/13: 333—358. JSTOR 302821. doi:10.2307/302821. INIST:11910852. 
  90. ^ Bose, Christine E. (фебруар 2012). „Intersectionality and Global Gender Inequality”. Gender & Society. 26 (1): 67—72. S2CID 145233506. doi:10.1177/0891243211426722. 
  91. ^ „National Women’s Studies Association to consider BDS resolution at upcoming conference”. US Campaign for the Academic and Cultural Boycott of Israel (на језику: енглески). 12. 11. 2015. Приступљено 17. 3. 2026. 
  92. ^ Sharoni, Simona; Abdulhadi, Rabab; Al-Ali, Nadje; Eaves, Felicia; Lentin, Ronit; Siddiqi, Dina (2. 10. 2015). „Transnational Feminist Solidarity in Times of Crisis”. International Feminist Journal of Politics (на језику: енглески). 17 (4): 654—670. ISSN 1461-6742. doi:10.1080/14616742.2015.1088226. Архивирано из оригинала 25. 1. 2023. г.. 
  93. ^ а б Stoegner, Karin (1. 1. 2019). „New Challenges in Feminism. Intersectionality, Critical Theory, and Antizionism”. Alvin H. Rosenfeld (ed.): Anti-Zionism and Antisemitism. The Dynamics of Delegitimization. Indiana University Press 2019. 
  94. ^ Nelson, Cary. „The Intersectionality Muddle”. Inside Higher Ed (на језику: енглески). Приступљено 17. 3. 2026. 
  95. ^ а б Grasso, Maria; Giugni, Marco (децембар 2025). „Intersectionality and inequalities in political participation in Europe: how do gender, class and age relate to political exclusion?”. Comparative European Politics (на језику: енглески). 23 (6): 830—855. ISSN 1472-4790. doi:10.1057/s41295-025-00423-w. 
  96. ^ а б Avignone, Tatiana; Gemignani, Marco; Fernández-Pacheco Alises, Gloria (11. 7. 2025). „'I don't want this for my daughter, because this is what I experienced': young migrant women's constructions of gender reciprocity and intersectionality”. Journal of Ethnic and Migration Studies (на језику: енглески): 1—20. ISSN 1369-183X. doi:10.1080/1369183X.2025.2529501. 
  97. ^ Moffitt, Ursula; Juang, Linda P.; Syed, Moin (31. 1. 2020). „Intersectionality and Youth Identity Development Research in Europe”. Frontiers in Psychology. 11. 78. ISSN 1664-1078. PMC 7005132 Слободан приступ. PMID 32082225. doi:10.3389/fpsyg.2020.00078 Слободан приступ. 
  98. ^ а б Humbert, Anne Laure; Strid, Sofia; Tanwar, Jagriti; Lipinsky, Anke; Schredl, Claudia (мај 2025). „The Role of Intersectionality and Context in Measuring Gender-Based Violence in Universities and Research-Performing Organizations in Europe for the Development of Inclusive Structural Interventions”. Violence Against Women (на језику: енглески). 31 (6–7): 1688—1711. ISSN 1077-8012. PMC 11969888 Слободан приступ. PMID 38374665. doi:10.1177/10778012241231773. 
  99. ^ Hancock, Ange-Marie (јун 2007). „Intersectionality as a normative and empirical paradigm”. Politics & Gender. 3 (2): 248—254. S2CID 144145167. doi:10.1017/S1743923X07000062. 
  100. ^ Holvino, Evangelina (мај 2010). „Intersections: The simultaneity of race, gender and class in organization studies”. Gender, Work & Organization. 17 (3): 248—277. doi:10.1111/j.1468-0432.2008.00400.x. 
  101. ^ а б Jones, Sandra J. (децембар 2003). „Complex subjectivities: class, ethnicity, and race in women's narratives of upward mobility”. Journal of Social Issues. 59 (4): 803—820. doi:10.1046/j.0022-4537.2003.00091.x. 
  102. ^ Kelly, Ursula A. (април 2009). „Integrating intersectionality and biomedicine in health disparities research”. Advances in Nursing Science. 32 (2): E42—E56. PMID 19461221. S2CID 26510963. doi:10.1097/ANS.0b013e3181a3b3fc. 
  103. ^ а б Viruell-Fuentes, Edna A.; Miranda, Patricia Y.; Abdulrahim, Sawsan (децембар 2012). „More than culture: Structural racism, intersectionality theory, and immigrant health”. Social Science & Medicine. 75 (12): 2099—2106. PMID 22386617. S2CID 12047435. doi:10.1016/j.socscimed.2011.12.037. 
  104. ^ Ladson-Billings, Gloria; Tate, William F. (2016). „Toward a Critical Race Theory of Education” (PDF). Critical Race Theory in Education. стр. 10—31. ISBN 978-1-315-70979-6. S2CID 140276325. doi:10.4324/9781315709796-2. Архивирано из оригинала (PDF) 6. 2. 2021. г. Приступљено 15. 3. 2021. 
  105. ^ Levine-Rasky, Cynthia (март 2011). „Intersectionality theory applied to whiteness and middle-classness”. Social Identities. 17 (2): 239—253. S2CID 145104826. doi:10.1080/13504630.2011.558377. 
  106. ^ Crenshaw, Kimberlé. “Demarginalizing the Intersection of Race and Sex.” University of Chicago Legal Forum, 1989.
  107. ^ а б Cramer, Elizabeth P.; Plummer, Sara-Beth (2010). „Social work practice with abused persons with disabilities”. Ур.: Lockhart, Lettie; Danis, Fran S.. Domestic violence: intersectionality and culturally competent practice. New York: Columbia University Press. стр. 131—134. ISBN 978-0-231-14027-0. 
  108. ^ Chenoweth, Lesley (децембар 1996). „Violence and women with disabilities: silence and paradox”. Violence Against Women. 2 (4): 391—411. S2CID 56939366. doi:10.1177/1077801296002004004. 
  109. ^ а б „CF 44: Multilingualism, Multimodality, and Accessibility by Laura Gonzales and Janine Butler”. compositionforum.com (на језику: енглески). Приступљено 15. 3. 2023. 
  110. ^ Craig, Collin Lamont; Perryman-Clark, Staci Maree (2011). „Troubling the Boundaries: (De)Constructing WPA Identities at the Intersections of Race and Gender” (PDF). Council of Writing Program Administrators. 34 (2): 37—58 — преко WPA Journal Archives. 
  111. ^ Christoffersen, Ashlee (1. 10. 2021). „The politics of intersectional practice: competing concepts of intersectionality” (PDF). Policy & Politics (на језику: енглески). 49 (4): 573—593. ISSN 1470-8442. S2CID 236668880. doi:10.1332/030557321X16194316141034. 
  112. ^ Chow, Esther Ngan-Ling; Segal, Marcia Texler; Lin, Tan (2011). Analyzing Gender, Intersectionality, and Multiple Inequalities: Global-transnational and Local Contexts. Emerald Group Publishing. ISBN 978-0-85724-744-5. 
  113. ^ Howell, Elizabeth A. (јун 2018). „Reducing Disparities in Severe Maternal Morbidity and Mortality”. Clinical Obstetrics and Gynecology. 61 (2): 387—399. ISSN 1532-5520. PMC 5915910 Слободан приступ. PMID 29346121. doi:10.1097/GRF.0000000000000349. 
  114. ^ Hoffman, Kelly M.; Trawalter, Sophie; Axt, Jordan R.; Oliver, M. Norman (19. 4. 2016). „Racial bias in pain assessment and treatment recommendations, and false beliefs about biological differences between blacks and whites”. Proceedings of the National Academy of Sciences of the United States of America. 113 (16): 4296—4301. Bibcode:2016PNAS..113.4296H. ISSN 1091-6490. PMC 4843483 Слободан приступ. PMID 27044069. doi:10.1073/pnas.1516047113 Слободан приступ. 
  115. ^ Lauderdale, Diane S. (2006). „Birth Outcomes for Arabic-Named Women in California Before and After September 11”. Demography. 43 (1): 185—201. PMID 16579214. S2CID 12752541. doi:10.1353/dem.2006.0008 Слободан приступ. 
  116. ^ Rodriguez, Carmen B.; Wu, Stephanie M.; Alimena, Stephanie; McGregor, Alecia J.; Stephenson, Briana JK (10. 12. 2024). A Bayesian Mixture Model Approach to Examining Neighborhood Social Determinants of Health Disparities in Endometrial Cancer Care in Massachusetts (preprint). arXiv:2412.07134 Слободан приступ. 
  117. ^ Williams, David R.; Cooper, Lisa A. (19. 2. 2019). „Reducing Racial Inequities in Health: Using What We Already Know to Take Action”. International Journal of Environmental Research and Public Health. 16 (4): 606. ISSN 1660-4601. PMC 6406315 Слободан приступ. PMID 30791452. doi:10.3390/ijerph16040606 Слободан приступ. 
  118. ^ Beard, Sharon; Freeman, Kenda; Velasco, Maria L.; Boyd, Windy; Chamberlain, Toccara; Latoni, Alfonso; Lasko, Denise; Lunn, Ruth M.; O'Fallon, Liam; Packenham, Joan; Smarr, Melissa M.; Arnette, Robin; Cavalier-Keck, Crystal; Keck, Jason; Muhammad, Naeema (22. 1. 2024). „Racism as a public health issue in environmental health disparities and environmental justice: working toward solutions”. Environmental Health. 23 (1): 8. Bibcode:2024EnvHe..23....8B. ISSN 1476-069X. PMC 10802013 Слободан приступ. PMID 38254105. doi:10.1186/s12940-024-01052-8 Слободан приступ. 
  119. ^ Novak, Nicole L.; Lira, Natalie; O'Connor, Kate E.; Harlow, Siobán D.; Kardia, Sharon L. R. (мај 2018). „Disproportionate Sterilization of Latinos Under California's Eugenic Sterilization Program, 1920–1945”. American Journal of Public Health. 108 (5): 611—613. ISSN 0090-0036. PMC 5888070 Слободан приступ. PMID 29565671. doi:10.2105/AJPH.2018.304369. 
  120. ^ Borrero, Sonya; Zite, Nikki; Creinin, Mitchell D. (октобар 2012). „Federally funded sterilization: time to rethink policy?”. American Journal of Public Health. 102 (10): 1822—1825. ISSN 1541-0048. PMC 3490665 Слободан приступ. PMID 22897531. doi:10.2105/AJPH.2012.300850. 
  121. ^ DeCormier Plosky, Willyanne; Ne'eman, Ari; Silverman, Benjamin C.; Strauss, David H.; Francis, Leslie P.; Stein, Michael A.; Bierer, Barbara E. (октобар 2022). „Excluding People With Disabilities From Clinical Research: Eligibility Criteria Lack Clarity And Justification”. Health Affairs. 41 (10): 1423—1432. ISSN 0278-2715. PMID 36190895. doi:10.1377/hlthaff.2022.00520 Слободан приступ. 
  122. ^ African American Policy Form. (n.d.). A primer on intersectionality. https://www.aapf.org/_files/ugd/62e126_19f84b6cbf6f4660bac198ace49b9287.pdf
  123. ^ а б Samuelson, William; Zeckhauser, Richard (1. 3. 1988). „Status quo bias in decision making”. Journal of Risk and Uncertainty (на језику: енглески). 1 (1): 7—59. ISSN 1573-0476. S2CID 5641133. doi:10.1007/BF00055564. 
  124. ^ Remedios, Jessica D.; Chasteen, Alison L.; Rule, Nicholas O.; Plaks, Jason E. (новембар 2011). „Impressions at the intersection of ambiguous and obvious social categories: Does gay+Black=likable?”. Journal of Experimental Social Psychology. 47 (6): 1312—1315. doi:10.1016/j.jesp.2011.05.015. hdl:1807/33199 Слободан приступ. 
  125. ^ Fattoracci, Elisa S. M.; Revels-Macalinao, Michelle; Huynh, Que-Lam (2020). „Greater than the sum of racism and heterosexism: Intersectional microaggressions toward racial/ethnic and sexual minority group members.”. Cultural Diversity and Ethnic Minority Psychology. 27 (2): 176—188. ISSN 1939-0106. PMID 32191048. S2CID 213180686. doi:10.1037/cdp0000329. 
  126. ^ Psychology, Measurement & Testing | Britannica”. www.britannica.com (на језику: енглески). Приступљено 7. 12. 2023. 
  127. ^ а б Grabe, Shelly (2020). „Research Methods in the Study of Intersectionality in Psychology: Examples Informed by a Decade of Collaborative Work With Majority World Women's Grassroots Activism”. Frontiers in Psychology. 11. 494309. ISSN 1664-1078. PMC 7658295 Слободан приступ. PMID 33192755. doi:10.3389/fpsyg.2020.494309 Слободан приступ. 
  128. ^ Nissen, A. (2023). „Gender-Transformative Remedies for Women Human Rights Defenders”. Business and Human Rights Journal. 8 (3): 381—384. doi:10.1017/bhj.2023.41. hdl:1887/3716539 Слободан приступ. 
  129. ^ Bent-Goodley, Tricia B.; Chase, Lorraine; Circo, Elizabeth A.; Antá Rodgers, Selena T. (2010). „Our survival, our strengths: understanding the experiences of African American women in abusive relationships”. Ур.: Lockhart, Lettie; Danis, Fran S.. Domestic violence: intersectionality and culturally competent practice. New York: Columbia University Press. стр. 77. ISBN 978-0-231-14027-0. 
  130. ^ Falcón, Sylvanna M. (2023). „Intersectionality, Global Patriarchy, and the Power of Feminist Performance”. Ур.: Davis, Kathy; Lutz, Helma. The Routledge International Handbook of Intersectionality Studies. London: Routledge. стр. 113—121. ISBN 978-1-003-08952-0. doi:10.4324/9781003089520-11. 
  131. ^ Salter, Colin (2015). „The animal question and condition: intersectionality and Critical Animal Studies in the Asia-Pacific”. Animal Studies Journal. 4 (1): 1—11. ISSN 2201-3008. 
  132. ^ а б Fox, Laura (2024). „The Intersectionality of Environmental Injustice, Other Societal Harms, and Farmed Animal Welfare”. Environmental Justice (на језику: енглески). 17 (2): 101—109. Bibcode:2024EnvJ...17..101F. ISSN 1939-4071. doi:10.1089/env.2021.0125 Слободан приступ.  This article incorporates text from this source, which is available under the CC BY 4.0 license.
  133. ^ Hutchinson, Janet R. (2011). „Feminist theories and their application to public administration”. Ур.: D'Agostino, Maria; Levine, Helisse. Women in Public Administration: theory and practice. Sudbury, Mass.: Jones & Bartlett Learning. стр. 8. ISBN 978-0-7637-7725-8. 
  134. ^ Guy-Sheftall, Beverly (1995). Words of fire: an anthology of African-American feminist thoughtНеопходна слободна регистрација. New York: New Press. ISBN 978-1-56584-256-4. 
  135. ^ Shields, Stephanie (18. 7. 2008). „Gender: An Intersectionality Perspective” (PDF). 
  136. ^ Carastathis, Anna (2016). Leong, Karen J.; Smith, Andrea, ур. Intersectionality: Origins, Contestations, Horizons. University of Nebraska Press. ISBN 978-0-8032-8555-2. JSTOR j.ctt1fzhfz8. doi:10.2307/j.ctt1fzhfz8. 
  137. ^ Mueller, Ruth Caston (1954). „The National Council of Negro Women, Inc.”. Negro History Bulletin. 18 (2): 27—31. JSTOR 44175227. 
  138. ^ а б Nash, Jennifer C. (6. 12. 2018). Black Feminism Reimagined: After Intersectionality. Duke University Press. ISBN 978-1-4780-0225-3. JSTOR j.ctv111jhd0. doi:10.2307/j.ctv111jhd0. 
  139. ^ а б Collins, Patricia Hill (23. 8. 2019). Intersectionality as Critical Social Theory. Duke University Press. ISBN 978-1-4780-0709-8. JSTOR j.ctv11hpkdj. doi:10.2307/j.ctv11hpkdj. 
  140. ^ Moodley, Jacqueline; and Graham, Lauren (2015). „The importance of intersectionality in disability and gender studies”. Agenda. 29 (2): 24—33. ISSN 1013-0950. doi:10.1080/10130950.2015.1041802. 
  141. ^ Shaw, Linda R.; Chan, Fong; McMahon, Brian T. (2012). „Intersectionality and Disability Harassment: The Interactive Effects of Disability, Race, Age, and Gender”. Rehabilitation Counseling Bulletin (на језику: енглески). 55 (2): 82—91. ISSN 0034-3552. doi:10.1177/0034355211431167. 
  142. ^ Bowleg, Lisa (1. 9. 2008). „When Black + Lesbian + Woman ≠ Black Lesbian Woman: The Methodological Challenges of Qualitative and Quantitative Intersectionality Research”. Sex Roles (на језику: енглески). 59 (5): 312—325. ISSN 1573-2762. S2CID 49303030. doi:10.1007/s11199-008-9400-z. 
  143. ^ de Beco, Gauthier (27. 5. 2020). „Intersectionality and disability in international human rights law”. The International Journal of Human Rights. 24 (5): 593—614. ISSN 1364-2987. doi:10.1080/13642987.2019.1661241. 
  144. ^ Tommy J. Curry (2021). „Decolonizing the Intersection: Black Male Studies as a Critique of Intersectionality's Indebtedness to Subculture of Violence Theory”. Ур.: Robert Beshara. Critical Psychology Praxis: Psychosocial Non-Alignment to Modernity/Coloniality (на језику: енглески). New York: Routledge. ISBN 978-1-003-11967-8. S2CID 234091480. doi:10.4324/9781003119678-11. 
  145. ^ Curry, Tommy (2018). The Man-Not: Race, Class, Genre, and the Dilemmas of Black Manhood. Temple University Press. ISBN 978-1-4399-1486-1. 

Литература

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Преузето са „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Интерсекционалност&oldid=31839768”