Anseriformes — разлика између измена

Пловуше
	гуске
Научна класификација
Царство:	Животиње (Animalia)
Тип:	Хордати (Chordata)
Класа:	Птице (Aves)
Ред:	Пловуше (Anseriformes); Wagler, 1831
фамилије
	(Anatidae) - Пловке, ; ; (Anhimidae),; ; (Anseranatidae),; ; (Dromornithidae) †,; ; (Presbyornithidae) †.;

Интерактиван преглед историје

← Старија измена Новија измена →

Садржај обрисан Садржај додат

ВизуелноВикитекст

Инлајн

Верзија на датум 18. јул 2015. у 00:21

Пловуше или гушчарице (Anseriformes) су ред птица средње величине, са неколико крупнијих врста. Ред обухвата око 150 врста, које су у свом животу везане за воду. Група садржи, између осталих, птице које у свакодневном језику називамо гуске, патке и лабудови.

Опис

Тело је обрасло густим непромочивим перјем које стално премазују масним секретом добро развијене тртичне жлезде, перје је водоотпорно и код већине птица, а посебно мужјака, шарено (види: полни диморфизам). Пловуше уопштено имају збијено, чврсто тело с релативно малом главом, која је често смештена на дугачком врату. Осим код Anhimidae, кљун пловуша је више или мање широк и пљоснат, покривен меком рожном превлаком са чврстим задебљањем на крају кљуна. Код неких је прилагођен цеђењу воде. Врх има често заоштрен и врло чврст како би птици олакшао откидање биљног материјала. Мужјаци имају спољашњи копулациони орган. Ноге ових птица су пропорционално врло кратке, са по 4 прста, од којих су 3 напред управљена и спојена пловном опном, служе за брзо кретање у води. У време митарења већина врста губи све перје истовремено. У том су раздобљу птице врло неупадљиво обојене што им служи као заштита у том времену кад не могу да лете. Улогу топлотног изолатора тада има паперје и слој масноће, који имају испод коже. Носе јаја уједначених боја из којих се легу младунци способни да одмах живе изван гнезда (нидифугни младунци).

Станиште и исхрана

Пловуше углавном живе близу воде, у мочварама, уз ушћа и на обалама река или мора. Неке врсте проводе већи део живота на отвореном мору, а на копно долазе само у време парења и подизања младих. Већина се храни на или у близини површине воде, неке роне и хране се воденим биљем, док се нарочито гуске, лабудови и Anhimidae хране и на копну, пасући траву и друго биље. Паткарице редовно гутају каменчиће који им у мишићавом желуцу служе као гастролит за уситњавање хране.

Лет

Већина пловуша су изврсни летачи; Anser indicus је чак птица која лети више од било које друге врсте. Многе врсте као селице прелећу велике раздаљине између подручја где се гнезде и подручја где презимљују. Те удаљености могу бити и више хиљада километара.

Класификација

Систематика реда пловуша није усаглашена и постоје различити приступи код различитих аутора. Важан проблем представља међусобан однос група гусака, патака, лабудова, њорки и ронаца, које се третирају или као засебне фамилије, или као потфамилије једне фамилије (у том случају фамилије патака, Anatidae).

Вероватне родбинске везе између фамилија, које се најчешће издвајају у оквиру реда пловуша су представљене на следећем дијаграму:

Патке (Anatinae)

	Праве гуске (Anserini)

	Лабудови (Cygnini)

Њорке (Aythyinae)

Ронци (Mergidae)

Anhimidae

Anseranatidae

Dromornithidae †

Presbyornithidae †

Врсте

На списку су наведене неке најпознатије врсте из фамилије Пловки (Anatidae):

Врста, стручни назив	Врста, српски назив
Anas acuta	Шиљкан
Anas clypeata	Пловка кашикара
Anas crecca	Крџа, Кржљура
Anas penelope	Звиждара
Anas platyrhynchos	Глувара
Anas querquedula	Гроготовац, Пупчаница
Anas strepera	Чегртуша
Anser albifrons	Лисаста гуска
Anser anser	Дивља гуска
Anser brachyrhynchus	Краткокљуна гуска
Anser caerulescens	Снежна гуска
Anser erythropus	Мала лисаста гуска
Anser fabalis	Гуска глоговњача
Aythya ferina	Риђоглава патка
Aythya fuligula	Ћубаста патка
Aythya marila	Морска црнка
Aythya nyroca	Патка њорка, Патка црнка
Branta bernicla	Гриваста гуска
Branta canadensis	Канадска гуска
Branta leucopsis	Белолика гуска
Branta ruficollis	Гуска црвеновољка
Bucephala clangula	Патка дупљашица
Bucephala islandica	Исландска патка дупљашица
Chen caerulescens	Снежна гуска
Clangula hyemalis	Ледењарка
Cygnus atratus	Црни лабуд
Cygnus columbianus	Мали лабуд, Жутокљуни лабуд
Cygnus cygnus	Велики лабуд, Жутокљуни лабуд
Cygnus olor	Црвенокљуни лабуд, Лабуд грбац
Histrionicus histrionicus	Арлекинка
Marmaronetta angustirostris	Мраморка
Melanitta fusca	Баршунасти турпан
Melanitta nigra	Црни турпан
Mergus albellus	Мали ронац
Mergus merganser	Велики ронац
Mergus serrator	Средњи ронац
Netta rufina	Превез
Oxyura leucocephala	Белоглава патка, Бјелоглава пловка
Polysticta stelleri	Штелерова гавка
Somateria mollissima	Пловка ледењарка, Гавка
Somateria spectabilis	Краљевска гавка
Tadorna ferruginea	Златокрила утва, Пловка превез
Tadorna tadorna	Шарена утва

Галерија

Литература

Шорић В. 1997. Морфологија и систематика хордата. Природно-математички факултет: Крагујевац.

@@ Ред 20: / Ред 20: @@
 == Опис ==
-Тијело је обрасло густим непромочивим [[перо|перјем]] које стално премазују масним секретом добро развијене [[тртична жлијезда|тртичне жлијезде]], перје је водоотпорно и код већине птица, а посебно мужјака, шарено (види: [[полни диморфизам]]). Пловуше уопштено имају збијено, чврсто тијело с релативно малом [[глава|главом]], која је често смјештена на дугачком [[врат]]у. Осим код Анхимидае, [[кљун]] пловуша је више или мање широк и пљоснат, покривен меком рожном превлаком са чврстим задебљањем на крају кљуна. Код неких је прилагођен цијеђењу воде. Врх има често заоштрен и врло чврст како би птици олакшао откидање [[биљке|биљног]] материјала. Мужјаци имају спољашњи [[копулациони орган]]. Ноге ових птица су пропорционално врло кратке, са по 4 [[прст]]а, од којих су 3 напред управљена и спојена пловном опном, служе за брзо кретање у води. У вријеме [[митарење|митарења]] већина врста губи све перје истовремено. У том су раздобљу птице врло неупадљиво обојене што им служи као заштита у том времену кад не могу летјети. Улогу топлотног изолатора тада има паперје и слој [[масти|масноће]], који имају испод [[кожни систем|коже]]. Носе [[јаје|јаја]] уједначених [[боја]] из којих се легу младунци способни да одмах живе изван гнијезда (нидифугни младунци).
+Тело је обрасло густим непромочивим [[перо|перјем]] које стално премазују масним секретом добро развијене [[тртична жлијезда|тртичне жлезде]], перје је водоотпорно и код већине птица, а посебно мужјака, шарено (види: [[полни диморфизам]]). Пловуше уопштено имају збијено, чврсто тело с релативно малом [[глава|главом]], која је често смештена на дугачком [[врат]]у. Осим код -{Anhimidae}-, [[кљун]] пловуша је више или мање широк и пљоснат, покривен меком рожном превлаком са чврстим задебљањем на крају кљуна. Код неких је прилагођен цеђењу воде. Врх има често заоштрен и врло чврст како би птици олакшао откидање [[биљке|биљног]] материјала. Мужјаци имају спољашњи [[копулациони орган]]. Ноге ових птица су пропорционално врло кратке, са по 4 [[прст]]а, од којих су 3 напред управљена и спојена пловном опном, служе за брзо кретање у води. У време [[митарење|митарења]] већина врста губи све перје истовремено. У том су раздобљу птице врло неупадљиво обојене што им служи као заштита у том времену кад не могу да лете. Улогу топлотног изолатора тада има паперје и слој [[масти|масноће]], који имају испод [[кожни систем|коже]]. Носе [[јаје|јаја]] уједначених [[боја]] из којих се легу младунци способни да одмах живе изван гнезда ([[Потркушци и чучавци|нидифугни младунци]]).
 == Станиште и исхрана ==
-Пловуше углавном живе близу воде, у мочварама, уз [[ушће|ушћа]] и на обалама [[река|ријека]] или [[море|мора]]. Неке врсте проводе већи дио живота на отвореном мору, а на копно долазе само у вријеме парења и подизања младих. Већина се храни на или у близини површине воде, неке роне и хране се воденим биљем, док се нарочито гуске, лабудови и Анхимидае хране и на копну, пасући траву и друго биље. Паткарице редовно гутају каменчиће који им у [[мишићно ткиво|мишићавом]] [[желудац|желуцу]] служе као [[гастролит]] за уситњавање хране.
+Пловуше углавном живе близу воде, у [[мочвара]]ма, уз [[ушће|ушћа]] и на обалама [[река]] или [[море|мора]]. Неке врсте проводе већи део живота на отвореном мору, а на копно долазе само у време парења и подизања младих. Већина се храни на или у близини површине воде, неке роне и хране се воденим биљем, док се нарочито гуске, лабудови и -{Anhimidae}- хране и на копну, пасући траву и друго биље. Паткарице редовно гутају каменчиће који им у [[мишићно ткиво|мишићавом]] [[желудац|желуцу]] служе као [[гастролит]] за уситњавање хране.
 == Лет ==
-Већина Пловуша су изврсни летачи; ''-{Anser indicus}-'' је чак птица која лети више од било које друге врсте. Многе врсте као [[сеоба птица|селице]] прелијећу велике раздаљине између подручја гдје се гнијезде и подручја гдје презимљују. Те удаљености могу бити и више хиљада километара.
+Већина пловуша су изврсни летачи; ''-{Anser indicus}-'' је чак птица која лети више од било које друге врсте. Многе врсте као [[сеоба птица|селице]] прелећу велике раздаљине између подручја где се гнезде и подручја где презимљују. Те удаљености могу бити и више хиљада километара.
 == Класификација ==
-Систематика реда пловуша није усаглашена, и постоје различити приступи код различитих аутора. Важан проблем представља међусобан однос група [[гуска|гусака]], [[пловка|патака]], [[лабудови|лабудова]], [[њорка|њорки]] и [[ронац]]а, које се третирају или као засебне фамилије, или као потфамилије једне фамилије (у том случају фамилије патака, -{Anatidae}-).
+Систематика реда пловуша није усаглашена и постоје различити приступи код различитих аутора. Важан проблем представља међусобан однос група [[гуска|гусака]], [[пловка|патака]], [[лабудови|лабудова]], [[њорка|њорки]] и [[ронац]]а, које се третирају или као засебне фамилије, или као потфамилије једне фамилије (у том случају фамилије патака, -{Anatidae}-).
 Вероватне родбинске везе између фамилија, које се најчешће издвајају у оквиру реда пловуша су представљене на следећем дијаграму:

Miljan Simonović (разговор | доприноси)