1794.

1794.. po kalendarima
Gregorijanski	1794.. (MDCCXCIV)
Ab urbe condita	2547.
Islamski	1208–1209.
Iranski	1172–1173.
Hebrejski	5554–5555.
Bizantski	7302–7303.
Koptski	1510–1511.
	Hindu kalendari
• Vikram Samvat	1849–1850.
• Shaka Samvat	1716–1717.
• Kali Yuga	4895–4896.
	Kineski
• Kontinualno	4430–4431.
• 60 godina	Yang Drvo Tigar; (od kineske Ng.)
Holocenski kalendar	11794.
	p • r • u
	Podrobnije: Kalendarska era

Milenijum:	2. milenijum
Vjekovi:	17. vijek – 18. vijek – 19. vijek
Decenija:	1760-e 1770-e 1780-e – 1790-e – 1800-e 1810-e 1820-e
Godine:	1791 1792 1793 – 1794 – 1795 1796 1797

Ovo je članak o godini 1794.

Godina 1794 (MDCCXCIV) bila je redovna godina koja počinje u srijedu po gregorijanskom kalendaru odn. redovna godina koja počinje u nedjelju po julijanskom kalendaru.

1794:
1 • 2 • 3 • 4 • 5 • 6 • 7 • 8 • 9 • 10 • 11 • 12
Rođenja • Smrti

Događaji

Januar/Siječanj

1. 1. - Pančevo proglašeno carskim ukazom za slobodni vojni komunitet^[1].
9. 1. - Nastanak nejasne Muhlenbergove legende, kako je njemački zamalo postao zvanični jezik SAD - u stvari zatraženo je prevođenje zakona na njemački, a Predstavnički dom se o tome izgleda nije ni izjasnio.
12. 1. (23 Nivôse II godine Republike po revolucionarnom kalendaru) - Izbija skandal u vezi sa likvidacijom Francuske istočnoindijske kompanije, biće uhapšeni montanjarski poslanici Fabre d'Églantine, Joseph Delaunay i dr.
19. 1. (30 Nivôse an II) - Britanci se iskrcavaju na Korziku.
28. 1. (9 Pluviôse) - Ubijen Henri de la Rochejaquelein, komandant rojalističkih pobunjenika u Francuskoj.
januar-maj - "Paklene kolone" generala Turreaua protiv vandejskih pobunjenika.

Februar/Veljača

4. 2. (16 Pluviôse) - Francuska revolucija: Prva francuska republika ukida ropstvo. Konvent ratifikovao oslobođenje robova na Haitiju (→ L-F. Sonthonax) i proširio emancipaciju i na ostale kolonije.
8. 2. - Wreck of the Ten Sail, "Brodolom deset jedrenjaka": jedan britanski vojni i devet trgovačkih brodova se nasukalo na Velikom Kajmanu u Karibima, meštani su spasili ljudstvo (izvor legende da su time zaslužili slobodu od poreza).
12. 2. - Umro Mahadaji Shinde, vladar indijskih Marati, nasleđuje ga unuk njegovog brata, Daulat Rao Sindhia (do 1827).
19. 2. - Sporazum u Whitehallu između Britanaca i francuskih robovlasnika na Karibima (Haiti, Gvadalupa i Martinik): britanska okupacija u zamenu za održanje ropstva.
26. 2. - Izgorela prva palata Christiansborg u Kopenhagenu.
26. 2. i 3. 3. (8 i 13 ventôse an II) - Vantoski dekreti - konfiskacija imovine neprijatelja revolucije i raspodela siromašnim patriotama (nisu stupili na snagu).
februar-mart - Srbima u Beogradskom pašaluku saopšteni fermani sultana Selima III: narod bira knezove i oborknezove a paša ih potvrđuje, Hadži Mustafa-paša potvrđen na položaju, spahije mogu stanovati samo u Beogradu, odredbe o porezu, dozvoljeno podizanje crkava, Srbi obavezni da brane pašaluk od janičara. Slične povlastice imaju Srbi na sultanijinom feudu u Timočkoj krajini i Ključu^[2].

Mart/Ožujak

6. 3. (4. adar II 5554. po hebrejskom kalendaru) - Osman Pazvanoglu je u ovo vreme zavladao Vidinom. Da bi se obeležilo stradanje Jevreja u tom mestu, Purim je fiksiran na 4. adar, umesto 14-og. Drugde se pominje proslava Purima u oktobru ili novembru.
11. 3. (21 Ventôse) - U Parizu osnovana Centralna škola javnih radova, preimenovana u École Polytechnique.
12. 3. - Poljski general Antoni Madaliński se oglušio o rusko-prusko naređenje o demobilizaciji, odlazi u Krakov i započinje sukobe.

14. 3. - Američki izumitelj Eli Whitney patentira cotton gin, uređaj za mehaničko odvajanje pamučnih niti od sjemena - revolucija u tekstilnoj industriji zahteva povećano uzgajanje pamuka, za šta se koristi robovska radna snaga.
22. 3. - Ropstvo u SAD: zabranjena gradnja i opremanje brodova namenjenih trgovini robovima.
24. 3. - Kosciuszkov ustanak: poljski vojskovođa Tadeusz Kosciuszko izdaje proglas u Krakowu - neuspjeli rat Poljaka protiv Rusije i Pruske.
24. 3. (4 Germinal) - Pogubljeni Jacques Hébert i neki drugi kordeljeri.
24. 3. - Britanci dovršavaju posle šest nedelja osvajanje Martinika (do 1802).
proleće - Janičari na čelu sa Kara-Hasanom i Hadži-Ismailom planiraju da se vrate u Beogradski pašaluk ali odustaju jer se paša oslanja na Srbe^[3].
25. 3. - Neki kmetovi u Lužici prisiljeni na tlaku na dan Blagovjesti, što dovodi do nemira na čelu sa Janom Čuškom.
27. 3. - Pomorskim zakonom u SAD odobrena gradnja šest fregata, prvih brodova obnovljene Mornarice SAD.

April/Travanj

4. 4. - Bitka kod Racławica: pobeda poljskih seljaka u Malopoljskoj, ustanak se širi i u druge krajeve.
5. 4. (16 Germinal) - Pogubljeni Georges Danton i Camille Desmoulins.
april? - George Vancouver je stigao do najsjevernije točke ekspedicije, Cookovog zaljeva na Aljasci.
17. 4. - Poljski ustanak u Varšavi, pet dana kasnije i u Vilni.
24. 4. - Britanci pod Greyom i francuski rojalisti ovladali Guadeloupom.
26. 4. - Flandrijska kampanja: Bitka kod Beaumonta je anglo-austrijska pobeda, istog dana počinje Bitka kod Mouscrona, francuski uspeh - Jean-Charles Pichegru započinje kontraofanzivu. Ovog dana je poginuo habsburški pukovnik Mihailo Mihaljević, nekadašnji komandant frajkora u Srbiji.

Maj/Svibanj

1. 5. (12 Floréal) - Pirinejski rat, Druga bitka kod Bouloua: francuska pobeda nad špansko-portugalskim snagama, kojom vraćaju skoro sve teritorije izgubljene lani u istočnim Pirinejima.
7. 5. (18 Floréal) - Francuska revolucija: Konvent odobrava Kult Vrhovnog bića, Robespierrovu tvorevinu, za državnu religiju Francuske Republike.
8. 5. (19 Floréal) - Pogubljen Antoine Lavoisier, kao i još 27 bivših sakupljača poreza.
16. 5. - Sejšeli se formalno predaju Britancima, ali francuski kolonisti na čelu sa Jean-Baptiste Quéau de Quinssyjem praktično održavaju neutralnost.
18. 5. (29 Floréal) - Rat Prve koalicije: Bitka kod Tourcoinga u kojoj francuske snage nanose poraz koalicionim snagama na sjeveru Francuske.
22 - 23. 5. - Pokušaji ubistava Robespierra i Collot d'Herbois, dvojice članova Komiteta javne bezbednosti - povod pojačanju terora (Cécile Renault, Henri Admirat i još 52-oje će biti giljotinirani 17. 6.).
23. 5. - Zakonom suspendovan habeas corpus u Britaniji (do juna 1795), nakon hapšenja radikala i istraživanja aktivnosti njihovi udruženja.
28. 5. - 1. 6. (13 Prairial) - Rat Prve koalicije: Slavni Prvi jun ili Druga bitka kod Ousseanta, u kojoj francuska flota, usprkos teških gubitaka, uspijeva sačuvati strateški važan konvoj od britanske mornarice.

Jun/Juni/Lipanj

4. 6. (16 Prairial) - Rat Prve koalicije/Haićanska revolucija: Britanske trupe zauzimaju Port-au-Prince na Haitiju.
4. 6. - Francuske snage pod Victor Huguesom se iskrcavaju na Gvadalupi i do decembra ga oslobađaju od Engleza i rojalista.
4. 6. - Henri Grégoire predlaže u Konventu ukidanje dijalekata u korist nacionalnog jezika (→ Jezična politika u Francuskoj).
6. 6. - Bitka kod Szczekocinyja je rusko-pruska pobjeda u Malopoljskoj, nakon čega zauzimaju Krakov 15-og - poljski ustanak se nakon ovoga svodi na obranu Varšave.
7. 6. (27. 5. po j.k.) - Ukazom Katarine Velike, osnovan grad Odesa (početak gradnje 22. avg/2. septembra).
8. 6. (20 prairial) - Festival Vrhovnog bića na Marsovom polju.
10. 6. (22 prairial) - Zakon od 22. prerijala, poznat kao Zakon Velikog terora - ubrzana suđenja pred Revolucionarnim tribunalom, implicitno ukinut imunitet članova Konventa.
17. 6. - Osnovana Anglo-Korzikanska kraljevina (do 1796). Počinje uspešna anglo-korzikanska opsada Calvija (do avgusta) u kojoj je Horatio Nelson izgubio oko (12. 7.).
17. 6. - Mediteranska kampanja, Bitka kod Mikonosa: manji britanski pomorski uspeh protiv Francuza u Egeju.
26. 6. (8 Messidor) - Rat Prve koalicije: Bitka kod Fleurusa u kojoj francuske snage nanose težak poraz austrijskoj vojsci, tjerajući je na povlačenje iz Nizozemske; bitka je poznata i po prvoj primjeni izviđačkih balona u historiji ratovanja.

Jul/Juli/Srpanj

11. 7. (23 Messidor) - Pichegru zauzeo Bruxelles.
13. 7. - Rusko-pruske snage neuspješno opsjedaju Varšavu do septembra.
15. 7. - Erupcija Vezuva, stradao Torre Del Greco.
17. 7. - Vrhunac Whiskey pobune u Pensilvaniji, nakon što je federalni šerif došao sa pozivima za suđenje čak u Filadelfiji onima koji nisu platili porez na viski.
17. 7. (29 Messidor) - Compiègneske mučenice: u Parizu je giljotinirano 16 žena iz bivšeg karmelitskog samostana u Compiègneu (beatificirane 1906, kanonizirane 2024).
23/24. 7. - Hapšenje Ignjata Martinovića i drugih optuženih jakobinaca u Beču - Martinović je organizirao dva tajna politička društva (Društvo reformatora i Društvo slobode i jednakosti), dogodine je smaknut^[4].
27. 7. (9 Thermidor) - Francuska revolucija: Termidorski puč u kome su svrgnuti jakobinci na čelu sa Robespierreom koji će biti pogubljen sljedeći dan, a što će označiti kraj revolucionarnog Terora. Slijedi Bijeli teror (Šuani, Muscadini i dr.).
27. 7. - Pichegru zauzeo Antwerpen a Jourdan Liege, čime je treći i konačni put srušena Kneževina-biskupija Liège - počinje rušenje Katedrale sv. Lamberta.

Avgust/August/Kolovoz

1. 8. (14 Thermidor) - Bitka u dolini Baztan: francuska pobeda u zapadnim Pirinejima, 3-eg je zauzet San Sebastián.
1. 8. - U Švedskoj zabranjena kafa, nepopopularni zakon ukinut 1796.
9. 8. (22 Thermidor) - Bonaparta uhapšen u Nici kao osumnjičeni robespjerista, pušten posle 11 dana.
10. 8. (23 Thermidor) - Opsada Calvija okončana anglo-korzikanskom pobedom.
20. 8. - Bitka kod Fallen Timbers u Ohaju: završna bitka Severozapadnog indijanskog rata, Amerikanci su osigurali Severozapadnu teritoriju.
20. 8. - Poljski ustanak se širi i na Velikopoljsku, u pruskom dijelu.
28. 8. - Papina bula Auctorem fidei osuđuje zaključke Sinoda iz Pistoje (1786).
31. 8. (14 Fructidor) - Eksplozija u Grenellskoj barutani blizu Pariza, 536 mrtvih.

Septembar/Rujan

3. 9. (17 Fructidor) - François-Noël Babeuf izdaje list Journal de la Liberté de la Presse (od 5. 10. Le Tribun du Peuple).
6. 9. - Opsada Varšave prekinuta uslijed jakog poljskog otpora u gradu i ustanka u Velikopoljskoj.
12. 9. (26 Fructidor) - Mirabeau izbačen iz Panteona, zameniće ga Marat.
15. 9. (29 Fructidor) - Bitka kod Boxtela je francuska pobeda u Holandiji - prva bitka mladog potpukovnika Arthura Wesleya, kao i fiktivnog lika Richarda Sharpa.
septembar - Francuzi spalili Freetown u Sierra Leonu - obnovljen uz pomoć američkih trgovaca.
17. 9. (1 Jour complémentaire) - Pirinejski rat: Španci predali tvrđavu Bellegarde Francuzima na istočnom frontu.
18. 9. (2 Jour complémentaire) - Dekret francuskog Konventa obustavlja plate i troškove Crkvi - razdvajanje od države.
18. 9. - Francuska pobeda nad Austrijancima kod Sprimonta - kraj starog režima u Belgiji.
18. 9. - Počela gradnja ruskog grada Jekaterinodar (kasniji Krasnodar).
19. 9. - Bitka kod Bresta (ili Terespola): Aleksandar Suvorov razbio poljske ustanike na istoku zemlje.
22. 9. (1 Vendémiaire an III) - Francuzi zauzimaju Aachen.

Oktobar/Listopad

2. 10. (11 Vendémiaire) - Bitka kod Aldenhovena je francuska pobeda u dan. Nemačkoj, zatim zauzimaju gradove na Rajni.
3. 10. - Francuzi zauzimaju Jülich u Nemačkoj, što je i kraj istoimenog vojvodstva.
6. 10. - Francuzi zauzeli Köln, dva dana kasnije i Bonn.
10. 10. - Kosciuszkov ustanak: Bitka kod Maciejowica u kojoj ruski general Aleksandar Suvorov nanosi poraz poljskom generalu Tadeuszu Kosciuszku koji je tom prilikom zarobljen ("Finis Poloniae").
11. 10. (20 Vendémiaire) - Jean-Jacques Rousseau prenet u Panteon.
oktobar - Federalna armija stiže u zapadnu Pensilvaniju, kraj Whiskey pobune.
oktobar - Muhamed-han Kadžar zauzeo Kerman nakon duge opsade i surovo se obračunao sa stanovnicima; kod Bama je uhvatio poslednjeg vladara iz dinastije Zand, Lotf Ali-hana i ubio ga u Teheranu. Kadžarska dinastija vlada Persijom do 1925.
23. 10. (2 Brumaire) - Francuzi zauzimaju Koblenz, ranije uporište francuskih monarhista, nakon što je nadbiskup Clemens Wenzeslaus Saski već pobjegao - to je praktično kraj Izborne Kneževine Trier.

Novembar/Studeni

4. 11. - Bitka za Pragu ili Druga bitka za Varšavu, u kojoj ruska vojska nanosi odlučujući poraz poljskim ustanicima, te nakon koga slijedi veliki masakr stanovništva Prage u kome je ubijeno 20.000 ljudi. Sutradan pada ostatak Varšave, bez otpora.
4. 11. (14 Brumaire) - Francuzi zauzimaju Maastricht nakon opsade.
12. 11. (22 Brumaire) - Zatvoren Jakobinski klub.
16. 11. - Poljski ustanak je okončan predajom generala Wawrzeckog na jugu Poljske. Dogodine će zemlja biti zbrisana sa karte.
19. 11. (29 Brumaire) - Jayov ugovor između SAD i Velike Britanije - SAD pristaje na britansku blokadu Francuske, uprkos Franko-američkoj alijansi iz 1778.
17 - 20. 11. (30 Brumaire) - Krvava Bitka na Crnoj planini je francuska pobeda u Kataloniji, poginula su oba komandanta. Francuzi ubrzo zauzimaju Figueres i tvrđavu San Fernando, te započinju opsadu lučkog grada Roses (do februara).
22. 11. (2 Frimaire) - Počinje francuska opsada habsburškog Luksemburga (do sledećeg juna).

Decembar/Prosinac

8. 12. - Požar u španskom New Orleansu uništio 212 zgrada.
24. 12. (4 Nivôse) - U Francuskoj ukinut Zakon o maksimumu - uklonjene kontrole plata i cena.
24. 12. - Francuska mornarica kreće u Kampanju velike zime - završava se u februaru, gubitkom i oštećenjem deset brodova, a da nisu ni videli Engleze.
27. 12. (7 Nivose) - Pichegrujeva Severna armija prelazi reku Meuse - po jakoj zimi osvaja Holandiju.

Kroz godinu

Zagreb:
- Otvoren Park Maksimir.
- Biskup Maksimilijan Vrhovac osnovao tiskaru.
- Ranija katolička crkva sv. Margarete je prodana pravoslavcima - Saborna crkva u Zagrebu, nova zgrada izgrađena 1866.
Osnovana Karlovačka bogoslovija.
Matija Petar Katančić: Fructus auctumnales. Đuro Ferić Gvozdenica: "Pričice prorečja slovinskijeh".
Jovan Rajić: "Istorija raznih slavenskih narodov, naipače Bolgar, Horvatov i Serbov" (1794-95).
Henri Grégoire iskovao izraz vandalizam.
Osnovan Musée des arts et métiers u Parizu.
Adrien-Marie Legendre: Éléments de géométrie.
Erasmus Darwin: Zoonomia.
Immanuel Kant: "Religija u granicama prostog razuma".

Rođenja

Glavni članak: :Kategorija:Rođeni 1794.

21. 2. - Antonio López de Santa Anna, meksički general i predsednik († 1876)
14. 3. - Józef Bem, poljski i mađarski general, turski paša († 1850)
16. 3. - Ami Boué, austrijski geolog († 1881)
10. 4. - Matthew C. Perry, američki pomorski oficir († 1858)
27. 5. - Cornelius Vanderbilt, železnički magnat, filantrop († 1877)
16. 11. - Ivan Coronini, guverner Banata, ban Hrvatske († 1880)
Đakon Avakum, svetac SPC († 1814)
Jožef Šlezinger, srpski kompozitor († 1870)

Smrti

Glavni članak: :Kategorija:Umrli 1794.

Januar/Siječanj – Jun/Lipanj

4. 1. - Nicolas Luckner, maršal Francuske (* 1722)
6. 1. - Louis d'Elbée, francuski kontrarevolucionar (* 1752)
10. 1. - Georg Forster, prirodnjak, etnolog, revolucionar (* 1754)
16. 1. - Edward Gibbon, historičar (* 1737)
22. 1. - Anton I. Esterházy de Galantha, ugarski knez (* 1738)
28. 1. - Henri de la Rochejaquelein, francuski kontrarevolucionar (* 1772)
12. 2. - Mahadaji Shinde, car Marati u Indiji (* 1730)
16. 2. - Étienne-Charles de Loménie de Brienne, francuski kardinal i političar (* 1727)
21. 2. - Noël Pinot, katolički blaženik, mučenik (* 1747)
24. 3. - Jacques Hébert, francuski revolucionar (* 1757)
24. 3. - Anacharsis Cloots, revolucionar (* 1755)
28. 3. - Markiz de Condorcet, filozof, politikolog, matematičar (* 1743)
5. 4. - pogubljeni francuski revolucionari:
- Georges Danton, (* 1759)
- Camille Desmoulins, (* 1760)
- Marie-Jean Hérault de Séchelles, (* 1759)
- Fabre d'Églantine, (* 1750)
- François Joseph Westermann, (* 1751)
13. 4. -
- Pierre Gaspard Chaumette, francuski revolucionar (* 1763)
- Lucile Duplessis, supruga Camilla Desmoulinsa (* 1770)
22. 4. - Chrétien Guillaume de Lamoignon de Malesherbes, francuski državnik i botaničar (* 1721)
26. 4. - Mihailo Mihaljević, austrijski pukovnik (* 1748)
27. 4. - James Bruce, istraživač Afrike (* 1730)
27. 4. - William Jones, filolog (* 1746)
8. 5. - Antoine Lavoisier, francuski hemičar (* 1743)
10. 5. - Élisabeth de France, sestra Luja XVI (* 1764)
11. 5. - Atanasije Dimitrijević Sekereš, učeni Srbin (* 1738)
27. 6. - Wenzel Anton von Kaunitz-Rietberg, bivši austrijski državni kancelar (* 1711)
27. 6. - Philippe de Noailles, maršal Francuske (* 1715)
27. 6. - Victor de Broglie, francuski general (* 1756)

Jul/Srpanj – Decembar/Prosinac

13. 7. - James Lind, pionir higijene u Kraljevskoj mornarici (* 1716)
17. 7. - John Roebuck, izumitelj (* 1718)
23. 7. - Alexandre de Beauharnais, francuski general (* 1760)
25. 7. - André Chénier, francuski pjesnik (* 1762)
28. 7. - Termidor:
- Maximilien Robespierre (* 1758)
- Augustin Robespierre (* 1763)
- Louis Antoine de Saint-Just (* 1767)
- Georges Couthon (* 1755)
25. 8. - Florimond Claude von Mercy-Argenteau, austrijski diplomat (* 1726)
1. 9. - Catherine Théot, vizionarka (* 1716)
4. 9. - Daniel Peharnik-Hotković, hrvatski plemić, habsburški general (* 1745)
2. 11. - Rajmund Kunić, jezikoslovac, pisac i prevoditelj (* 1719)
9. 11. - Grigorij Skovoroda, ukrajinski filozof (* 1722)
26. 11. - Pajsije Veličkovski, pravoslavni monah, prevodilac (* 1722)
28. 11. - Friedrich Wilhelm von Steuben, pruski i američki general (* 1730)
16. 12. - Jean-Baptiste Carrier, francuski revolucionar (* 1756)

Reference

↑ (4) Magistrat municipalnog grada Pančeva (1794-1918) Arhivirano 2015-11-18 na Wayback Machine-u. arhivpancevo.org.rs
↑ Istorija s. n. IV-1, 406-7
↑ Istorija s. n. IV-1, 408
↑ Krah hrvatskih masona Arhivirano 2016-06-02 na Wayback Machine-u. hrvatskarijec.rs 15.07.2005

Literatura

Istorija srpskog naroda, Četvrta knjiga, prvi tom, Srbi u XVIII veku, SKZ Beograd 1986 (IV-I)

[1] (4) Magistrat municipalnog grada Pančeva (1794-1918) Arhivirano 2015-11-18 na Wayback Machine-u. arhivpancevo.org.rs

[2] Istorija s. n. IV-1, 406-7

[3] Istorija s. n. IV-1, 408

[4] Krah hrvatskih masona Arhivirano 2016-06-02 na Wayback Machine-u. hrvatskarijec.rs 15.07.2005

[1]

[2]

[3]

[4]