Лукавац

Географија

Насељена мјеста

Становништво

Управа

Хисторија

Привреда

Значајне особе

За остале употребе, погледајте Лукавац (разврставање).

Лукавац

Ентитет

Федерација Босне и Херцеговине

Кантон/жупанија

Тузлански

Сједиште

Лукавац

Начелник

Един Делић

Површина

352,66 км²

Становништво
- Укупно
- Густоћа

56 380
159.87/км²

Лукавац је град и опћина у Босни и Херцеговини. Административно припада Тузланском кантону Федерације БиХ.

Град Лукавац налази се у средњем току ријеке Спрече, а на прузи Тузла-Добој.

Просјечна надморска висина је 186 метара, површина 320 км². На подручју ове опћине је 1991. године живјело 56.830 становника,од тога 66,7% Бошњаци,21,6% Срби,3,8% Хрвати и 6% остали. Опћина Лукавац је смјештена на 44° 33' сјеверне географске ширине и 18° 31' источне географске ширине. Лежи у сјеверном умјереном географском појасу са умјереном континенталном климом.

Опћина Лукавац не оскудијева у природним љепотама. Постоје многа мјеста за одмор и рекреацију, нека с нетакнутим дијелом природе, а нека специјално уређена и дизајнирана за ту сврху. Најважнији дио туристичке понуде Лукавца везан је за акумулацијско језеро Модрац и туристичко-угоститељске капацитете на језеру. Језеро Модрац има површину од 17 км2 од чега је 1000 м лијепо урађене обале с изграђеним објектима за одмор и рекреацију: плаже, тушеви, ресторани, концертна арена и др. Љубитељима природе се надомак Лукавца, поред Модраца нуде и излетишта Вијенац с планинским језером, Сватовац с планинарском кућом, Бистарачко језеро (удаљено 1 километар од центра града Лукавца), те више локација на ријекама Спреча (Палучак, Батаре) и Турија (Соко, Чагало).

Церик
Црвено Брдо
Деветак
Добошница
Добошница Доња
Доложај Брдо
Доње Црвено Брдо
Дубље
Гнојница
Хоџићи
Хускићи
Иљкићи
Јарушке
Јарушке Доње
Јарушке Горње
Калајево
Коксара
Комари
Кртова

Крушевица
Куљен (Куљено)
Лозна
Лукавац
Лукавац Мјесто
Лукавац Горњи
Мичијевићи
Милино Село
Модрац
Мосоровац
Ораховица
Ораховица Доња
Пањик
Подшићи
Поље
Пољице
Пољице Доње
Прлине
Прокосовићи
Пурачић

По посљедњем службеном попису становништва из 1991. године, опћина Лукавац имала је 56.830 становника, распоређених у 44 насеља.

Национални састав 1971. године
укупно	51.781
Муслимани	34.010 (65,68%)
Срби	13.526 (26,12%)
Хрвати	3.111 (6,00%)
Југославени	613 (1,18%)
остали	521 (1,02%)

Насељена мјеста су: Агићи, Бабице, Бабице Доње, Бабице Горње, Берковица, Бикоџе, Бистарац, Бистарац Доњи, Бистарац Горњи, Бокавићи, Борице, Брдо, Бријесница Доња, Бријесница Горња, Цапарде, Церик, Црвено Брдо, Деветак, Добошница, Добошница Доња, Доложај Брдо, Доње Црвено Брдо, Дубље, Гнојница, Хоџићи, Хускићи, Иљкићи, Јарушке Доње, Јарушке Горње, Калајево, Коксара, Комари, Кртова, Крушевица, Куљен (Куљено), Лозна, Лукавац, Лукавац Горњи, Мичијевићи, Милино Село, Модрац, Мосоровац, Ораховица, Ораховица Доња, Пањик, Подшићи, Пољице, Пољице Доње, Прлине, Прокосовићи, Пурачић, Росуље, Семићи, Сижје, Смолућа, Смолућа Доња, Смолућа Горња, Ступари, Сватовац, Шикуље, Табаци, Трепале, Тумаре, Турија, Васиљевци, Вијенац и Загорје.

Пронађени остаци култура из брончаног доба на брду Градина код Озрена указују да је подручје ове опћине било насељено још у праповијести.

Археолошки налази из бакреног доба у насељу Бокавићи, које се под истим именом спомиње још 1512. године, показују да су људи из овог дијела БиХ налазили погодне услове за подмиривање својих животних потреба још у старо доба, прије наше ере. У пописима почетком 16. стољећа. евидентирана је већина садашњих насеља лукавачке опћине: Горњи и Доњи Лукавац, Бокавићи, Модрац, Средња и Доња Смолућа, Пурачић, Турија, Деветак, Добошница, Гнојница, Крушевица итд. Име Лукавац, које се сусреће и у другим крајевима наше земље, спомиње се у писаним документима 1528. године као Горњи и Доњи Лукавац, а у попису становништва из 1885. године спомиње се као Лукавац турски и Лукавац српски. У једној турској исправи из 1644. године спомиње се неки Паша Лукавац што многи узимају као темељ за име Лукавац, јер о имену Лукавац постоји неколико верзија.

Једна од њих је сљедећа: Према једној старој причи, некад у прошлости, негдје у старом Лукавцу, постојало је мјесто гдје су људи-пролазници морали плаћати малтарину (неку врсту царине). Малтаџија, човјек који "није давао мира" пролазницима, био је познат по својој лукавости, јер је наплате вршио од неких и два пута, а и онемогућавао је да се иде заобилазним путевима, па су га људи због те његове "ревности" у послу, звали "Лукавцем". Насупрот овој тези, прихватљивија је теорија да је Лукавац добио име од топонима лука, тј. ниска равница у окуци ријеке. Међутим, настанак и развој града Лукавца условљен је настанком творнице соде. Лукавац се од мале творничке колоније развио у индустријско насеље по свим захтјевима урбане и комуналне технике, хигијене и хортикултуре. Прво ослобођење Лукавца 30.9. 1943. године, односно друго коначно ослобођење Лукавца 13.9. 1944. године, Лукавац је дочекао са 159 обитељских станова, подијељених, као што је речено, у три засебна грађевинска рејона. Каснијом реконструкцијом стамбених зграда, се бројно стање станова повећало и заједно с до тада новоизграђеним 1958. године износило 269 станова. Данас Лукавац броји 15 000 становника.

Опћина Лукавац је једна од најзначајнијих точака на индустријској, рударској и туристичкој карти Босне и Херцеговине. Интензиван развој почиње након првих ратних година Другог свјетског рата. Након тога опћина се убрзано развија што доводи и до развоја производње, трговине, спорта и културе, као и до организирања људи у разне организације.

Национални састав

37.886 (66,66%)

12.281 (21,61%)

2.132 (3,75%)

Југославени

3.384 (5,95%)

1.147 (2,03%)

Лукавац је кроз своју хисторију имао доста значајних личности који су допринијели развију општине Лукавац и побољшању живота људи. Прије свега то су оснивачи фабрике соде у Лукавацу и њени каснији власници, која је допринијела како привредном, тако културном и сваком другом напретку ове општине. Теба издвојити Госп Милера који је био управник фабрике у једном веома значајном периоду, све до Другог свјетског рата.