1958.

< | 19. вијек | 20. вијек | 21. вијек | >
< | 1920-е | 1930-е | 1940-е | 1950-е | 1960-е | 1970-е | 1980-е | >
<< | < | 1954. | 1955. | 1956. | 1957. | 1958.. | 1959. | 1960. | 1961. | 1962. | > | >>

1958.. по календарима

Грегоријански	1958.. (MCMLVIII)
Аб урбе цондита	2711.
Исламски	1377–1378.
Ирански	1336–1337.
Хебрејски	5718–5719.
Бизантски	7466–7467.
Коптски	1674–1675.
Хинду календари
• Викрам Самват	2013–2014.
• Схака Самват	1880–1881.
• Кали Yуга	5059–5060.
Кинески
• Континуално	4594–4595.
• 60 година	Yанг Земља Пас (од кинеске Нг.)
Холоценски календар	11958.
Подробније: Календарска ера

Година 1958 (MCMLVIII) била је редовна година која почиње у сриједу (линк показује календар) по грегоријанском календару.

Период 1. 7. 1957. до 31. 12. 1958. био је означен као Међународна геофизичка година.

Догађаји

Јануар/Сијечањ

Земље ЕЕЗ

• 1. 1. - Ступањем на снагу Римског уговора, установљени Европска економска заједница, с циљем успостављања царинске уније, и Европска заједница за атомску енергију.
• 1. 1. - Уведено је Међународно атомско вријеме.
• 3. 1. - Британске карипске колоније основале Западноиндијску федерацију - разишла се већ 1962.
• 4. 1. - Спутњик 1 се вратио у атмосферу.
• 8. 1. - Боббy Фисцхер са 14 година први пут победио на шаховском шампионату САД.
• 11. 1. - Почеци производње нафте у Француском Алжиру: прве количине су стигле у луку Пхилиппевилле/Скикда.
• 13. 1. - Рат за Ифни, Битка код Едцхере: шпански војници упали у заседу на северу Западне Сахаре, страдало их је 37, али и марокански герилци имају 50 мртвих.
• 13-15.1. - Рудари у Трбовљу штрајкују због разлика у платама (први већи штрајк од рата у ФНРЈ).
• 16. 1. - Први састанак Халлстеинове комисије, прве Европске комисије (траје до 1967).
• 17. 1. - Индонежански председник Сукарно стигао у Београд.
• 18. 1. - Југословенски теретни брод "Словенија" са 150 тона оружја и муниције пресретнут од француске морнарице код алжирског Орана (помоћ алжирским побуњеницима, ФНРЈ тврди да је то било чешко оружје за Мароко, оптужује Француску за гусарење, тражи одштету).
• 18. 1. - Битка код Хаyес Понда у Северној Каролини: Индијанци Лумбее разјурили Ку Клуx Клановце.
• 21. 1. - Алжирски рат за независност: почиње Битка на границама (до маја), највећа у рату: француски падобранци су спречили упаде алжирске гериле из Туниса.
• 23. 1. - Државни удар у Венезуели: оборен војни диктатор Марцос Пéрез Јимéнез, следи период демократије.
• 25. 1. - 23 Југословена у два чамца пребегла у Италију.
• 27. 1. - УНХЦР извештава да су последње мађарске избеглице отишле из ФНРЈ: од 19.857 на Запад је отишло 16.374, у Мађарску се вратило 2.773; програм је коштао 12 милиона долара, половину је платила ФНРЈ. (НYТ)
• 27. - 29. 1. - Одржан Шести конгрес Народне омладине Југославије. Мико Трипало реизабран за председника ЦК НОЈ.
• 28. 1. - Патентиране су модерне Лего циглице.
• 31. 1./1. 2. - Лансиран Еxплорер 1, први амерички вештачки сателит. Открива Ван Алленов појас зрачења.

Фебруар/Вељача

• 1. 2. - Доменицо Модугно побјеђује на Сан Рему с пјесмом Воларе (Нел блу, дипинто ди блу).
• 1. 2. - Уједињена Арапска Република настаје уједињењем Египта и Сирије (фактички траје до 1961).
• 3. 2. - Потписан уговор о економској унији Бенелуxа (на снази од 1960).
• 4. 2. - Предратни социјалисти Александар Павловић и Богдан Крекић и професори Драгослав Страњаковић (у марту) и Милан Жујовић осуђени на 4 - 8.5 година због наводног ковања завере са четничком емиграцијом у Паризу - протести британских лабуриста и Социјалистичке интернационале (ослобођени 1960).
• 5. 2. - Након судара два авиона код Тyбее Исланд, Георгиа избачена и изгубљена термонуклеарна бомба.
• 6. 2. - Минхенска трагедија тима Манцхестер Унитеда: осам мртвих и двојица који више неће играти, на повратку из Београда.
• 7. 2. - У САД основана ДАРПА, Агенција напредних истраживачких пројеката, у почетку се бави свемирским програмом.
• 8. 2. - Алжирски рат за независност: Французи бомбардовали туниско село Сакиет Сиди Yоуссеф, страдало 70 мештана.
• 9. 2. - Почело редовно емитовање Другог програма Радио Београда (недељом, а од 1963. свакодневно).
• 11. 2. - Сунчев циклус: забележен најјачи познати максимум.
• 11. 2. - Национални народни конгрес НР Кине усвојио пињин романизацију.
• 14. 2. - Арапска федерација - конфедерација две хашемитске краљевине Ирак и Јордан, одговор на Насерову УАР (али распуштена већ у августу).
• 14. 2. - План Рапацког: пољска влада објављује план за денуклеаризацију две Немачке, Пољске и Чехословачке и пакт о ненападању са НАТО.
• вељача ? - Први Фестивал Опатија, побјеђује "Мала дјевојчица" у изведби Иве Робића и Зденке Вучковић.
• 15. 2. - У Падангу на Суматри проглашена револуционарна влада, уз помоћ САД; признаје је и покрет Перместа на Сулавесију/Целебесу - индонежанске снаге су их разјурили за неколико месеци, али герила траје до 1961.
• 17. 2. - Клара Асишка проглашена за светицу заштитницу телевизије.
• 18. 2. - Југословенска влада одлучила да врати контролу цена око 100 артикала због поскупљења.
• 21. 2. - Гамал Абдел Насер је изабран за првог предсједника Уједињене Арапске Републике, федерације Египта и Сирије.
• 21. 2. - Споразум о економској сарадњи Пољске и Југославије (Пољска даје предност југословенском моделу екон. децентрализације - НYТ).
• 21. 2. - Рат за Ифни: франко-шпанска офанзива с употребом авијације разбија мароканску и западносахарску герилу.
• 21. 2. - Гералд Холтом је дизајнирао знак мира за британску Кампању за нуклеарно разоружање.
• 23. 2. - Побуњеници отели возача Јуана Мануела Фангиа из хотела у Хавани, пуштен је после 29 сати. У ово време почиње емитовање Радио Ребелде са Сиерра Маестре.
• 28. 2. - ФНРЈ: Писмо свим партијским организацијама у којем се критикују корупција, привилегије итсл. (радници незадовољни разликама у плати у односу на директоре и службенике) - следе смене. За разлику од Ђиласове критике у "Новој класи", овде су на мети само нижи функционери.
• 28. 2. - Школски аутобус пао у реку код Престонсбурга, Кентуцкy - страдало 26 ђака и возач.

Март/Ожујак

• 1. 3. - Турски брод Üскüдар потонуо у Мраморном мору, страдало 272 од 311 људи.
• 2. 3. - Међународна геофизичка година: Цоммонwеалтхска трансантарктичка експедиција након 99 дана и 3.473 км завршила прелазак Антарктика преко Јужног пола, који је посећен први пут од 1912.
• 2. 3. - Конзервативац Мигуел Yдíгорас Фуентес је председник Гватемале (до 1963) - чести су протести и корупцијски скандали.
• 3. 3. - Повучен југословенски амбасадор у Албанији, Арсо Милатовић.
• 4. 3. - СИВ донео уредбу о друштвеној контроли над економским предузећима у употреби фондова и дистрибуцији нето прихода.
• 8. 3. - Уједињене Арапске Државе: лабава конфедерација Уједињене Арапске Републике и Мутавакилитске Краљевине Јемен (Северни Јемен) - распуштена 1961.

Јабланичко језеро

• 11. 3. - Случајно испуштена атомска бомба на Марс Блуфф у Јужној Каролини, додуше без фисионог језгра - уништена једна кућа.
• 14. 3. - Америчка влада увела ембарго на оружје Батистиној кубанској влади.
• март - Довршена друга етапа ХЕ Јабланица, с пуним капацитетом од 150 МW највећи хидроенергетски објект у Југославији у том тренутку.
• март - Представљен нацрт новог Статута СКЈ, осуде из СССР због "националног комунизма", тврди се да многе тезе одступају од марксизма-лењинизма.
• март - Довршетак чистки из 1956. у Северној Кореји: бивши председник Президијума скупштине и лингвиста Ким Ту-бонг нестаје из јавности.
• 16. 3. - Титов предизборни говор на београдском Тргу Маркса и Енгелса.
• 17. 3. - Лансиран амерички сателит Вангуард 1, пречника 16 цм, први са соларним ћелијама.
• 18 - 22. 3. - Свечано отварање хотела Хабана Хилтон, највећег у Латинској Америци (од 1960. Хабана Либре).
• 19. 3. - Прво засједање Еуропске парламентарне скупштине, предсједник је Роберт Сцхуман.
• 19. 3. - Приказан Соутх Пацифиц, најуноснији филм из ове године.

Монтирање сателита Вангуард 1

• 21. 3. - Ирански шах објавио да ће се развести од друге супруге, Сораyе - нису имали деце.
• 23. 3. - Избори за Савезно веће Скупштине ФНРЈ (прво заседање 17. 4.): 306 кандидата из ССРНЈ за 301 мандат, излазност 94%. (НYТ)
• 24. 3. - Елвис Преслеy отишао у војску на две године.
• 24. 3. - Саудијски краљ Сауд принуђен пренети извршну власт на брата Фаисала (на крају абдицира 1964).
• 26. 3. - На Титову иницијативу, окончана америчка војна помоћ Југославији - трајала је шест година и вредела 750 милиона долара. Опремљено осам од 28 дивизија. (НYТ)
• 26. 3. - 30. додјела Осцара, најбољи филм је "Мост на ријеци Кwаи", укупно седам награда од осам номинација, Пеyтон Плаце имао девет номинација без иједне добијене; најбољи страни филм Ле нотти ди Цабириа.
• 27. 3. - Шеф КПСС Никита Хрушчов постаје и совјетски премијер (до 1964), након што је истиснут Николај Булгањин - за сада нема ривала (→ Антипартијска група).
• 27. 3. - Прва представа у Белграде Тхеатре у Цовентрyју (градњу је помогао и град Београд, са дрветом вредним 16.800$ - НYТ).
• 27-28. 3. - Први секретар владајуће мађарске партије, Јанош Кадар се састаје са Титом у Карађорђеву.
• март-април - Одржани избори за радничке савете у ФНРЈ, што је потребно у 6.093 предузећа са више од 30 запослених.

Април/Травањ

Симбол мира

• 1. 4. - Уговор из Ангра де Цинтре: Шпањолска препушта Мароку и јужни дио свог протектората, подручје Рт Јубy на југу Марока.
• 4. 4. - Цхерyл Цране, кћерка Лане Турнер, убила њеног дечка Јохннyја Стомпаната - пресуђено као оправдано убиство насилника.
• 4 - 7. 4. - Кампања за нуклеарно разоружање одржава први од Алдермастонских маршева, антинуклеарних демонстрација у Енглеској.
• 6. 4. - ФНРЈ: Декрет о употреби аутомобила - дефинисане четири групе за употребу службених кола.
• 8. 4. - Светозар Вукмановић Темпо прелази с места потпредседника СИВ на место председника Централног већа Савеза синдиката Југославије.
• април - Незапосленост у Детроиту достиже 20% - врхунац Рецесије 1958, најгоре у "златном добу" 1945-70.

Атомиум

• 17. 4. - 19. 10. - Еxпо 58 у Бриселу: главни павиљон је Атомиум, који ће остати симбол града. Југославенски павиљон је пројектирао Вјенцеслав Рицхтер.
• 19. 4. - Фрањо Михалић победио на Бостонском маратону.
• 19. 4. - Скупштина реизабрала Тита за председника Републике, такође и ново Савезно извршно вијеће (потпредседници Едвард Кардељ, Александар Ранковић, Родољуб Чолаковић).
• 20. 4. - Велики скок напријед: у Цхаyасхану, Хенан, основана је прва експериментална народна комуна - до краја године ће их бити основано око 25.000 са по око 5.000 домаћинстава. Укинута су приватна имања и уведене заједничке кухиње.

Седми конгрес СКЈ

• 22-26. 4. - Седми конгрес СКЈ у Љубљани - нови Програм и Статут СКЈ: антидогматски, против стаљинизма (али и социјалдемократског "ревизионизма"), социјалистичко југословенство као афирмација заједничких интереса постојећих нација; основни носиоци социјалистичког друштвеног развитка: радни колектив, комуна и друштвено-политичке организације.
  • Новоизабрани извршни комитет ЦК: Блажо Јовановић, Ђуро Пуцар, Ђуро Салај, Франц Лескошек, Лазар Колишевски, Петар Стамболић, Јован Веселинов, Владимир Бакарић, Вељко Влаховић, Едвард Кардељ, Александар Ранковић, Иван Гошњак, Светозар Вукмановић, Миха Маринко.
• 28. 4. - Отворен прва самопослуга у Београду, на Цветном тргу.
• 28. 4. - Улмски Еинсатзгруппен процес: прво суђење за ратне злочине у западнонемачком праву.

Мај/Свибањ

Велики скок напријед: идеал народне комуне

Погреб Ђуре Салаја - носачи ковчега

• 1. 5. - Ступила на снагу Нордијска пасошка унија.
• 1. 5. - Артуро Фрондизи је председник Аргентине (до 1962), подстиче стране инвестиције и самодовољност у производњи нафте.
• 4. 5. - Велика Морава код Љубичевског моста има водостај 706 цм.
• 5. 5. - Чланак у Женмин жибау "Модерни ревизионизам мора бити критикован" означава наставак негативног става НР Кине према ФНР Југославији; кинески амбасадор је напустио земљу пре три дана.
• 5 - 23. 5. - Друго заседање Осмог конгреса КП Кине. Идеолошки слоган Три црвене заставе: Генерална линија социјалистичке градње, Велики скок напријед и народне комуне. Покреће се и Кампања четири напасти, за искорењивање пацова, мува, комараца и врабаца. Уништавање врабаца ће довести до еколошке кризе.
• 9. 5. - Ботвиник повратио шампионску титулу од Смислова.
• 12. 5. - САД и Канада постигли споразум о НОРАД-у - команди одбране северноамеричког аероспацијалног простора.
• 13. 5. - Мајска криза, почетак краја Четврте Француске Републике: пошто је француска скупштина изгласала владу Пиерра Пфлимлина, заговорника преговора са ФЛН, Франко-алжирци и војска преузели власт у Француском Алжиру - тражи се де Гауллеов повратак на власт.
• 13. 5. - Током посете Каракасу нападнута кола америчког потпредседника Ниxона.
• 15. 5. - Приказан филм Гиги.
• 15. 5. - Лансиран Спутњик 3.
• мај - Синод СПЦ одбија именовати тројицу епископа у Македонији, подржаних од државе, на столице које су празне од рата.
• 17. 5. - Тито пустио у рад први нуклеарни реактор у Винчи.
• 18. 5. - Поупов инцидент: у Индонезији оборен и заробљен пилот ЦИА који је ратовао за побуњенике.

Макета Спутњика 3

• 20. 5. - Умро Ђуро Салај, вишегодишњи председник Централног већа Савеза синдиката Југосла­вије.
• 22. 5. - Председник Дwигхт D. Еисенхоwер је први пут снимљен у боји за телевизију, приликом отварања студија НБЦ у Wасхингтону.
• 24. 5. - Француски падобранци из алжирског корпуса преузели контролу над Корзиком. Постоје и планови за освајање Париза.
• 27. 5. - Совјетски ино. министар Андреј Громико обавестио југословенског амбасадора да се обећани кредит од 285 милиона долара одлаже на пет година - југословенски петогодишњи план је угрожен, али је остварен уз америчку помоћ, осим алуминијумског комбината у Црној Гори.
• 29. 5. - Француски председник Ренé Цотy позвао де Гаулле-а на чело владе.

Јун/Јуни/Липањ

Де Гаулле преузима владу

• 1. 6. - Цхарлес де Гаулле, нови француски премијер, потврђен у парламенту - захтевао је нови устав са председничким системом и ванредна овлашћења на шест месеци.
• 3. 6. - Хрушчов у Софији каже да је осуда Тита из 1948. била у основи исправна.
• ца. 3 - 7. 6. - Извештава се да је ухапшено стотинак бивших коминформиста. (НYТ) Пуковник Владо Дапчевић и др. пребегли у Албанију, 31. маја.
• 4 - 7. 6. - Де Гаулле у посети Алжиру: каже "Разумео сам вас" и "Живео Француски Алжир" (због чега ће га пиедс-ноирс касније мрзети).
• 8. 6. - Адмирал Амéрицо Томáс, Салазаров човек, победио је на непоштеним португалским изборима ген. Хумберта Делгада (овај је у прогонству до убиства 1965).
• 8 - 29. 6. - Светско фудбалско првенство у Шведској, на коме је дебитовао Пелé.
• 9. 6. - Инцидент на оточићу Снипе у Беаглеовом каналу: Аргентинци гранатирали чилеански светионик и искрцали трупе, након што су двије стране од сијечња три пута постављале објект.
• 15. 6. - Основан Пизза Хут, будући највећи ланац пицерија.
• 16. 6. - Обешени Имре Нађ, бивши мађарски председник владе, ген. Пáл Малéтер и др.. Узајамне оптужбе Југославије и Мађарске (југословенска протестна нота упућена 23. јуна).
• 16. 6. - Основан Цхусхи Гангдрук, "Четири реке шест планина", герилска тибетанска организација против НР Кине.
• 20. 6. - Потонуо перуански жељезни барк Омега, посљедњи теретни једрењак на свијету.
• 25. 6. - Амбасадор Владимир Поповић напушта Пекинг, није га испратио нико из кинеских власти - следећи дипломата стиже тек 1970.
• 28. 6. - Почиње Операција Верано, летња офанзива кубанске владе (до августа), неуспешни покушај уништења Кастровог покрета на Сиерра Маестри.
• 28. 6. - Пољски лидер Гомулка такође напада југословенску позицију.

Пелé у финалу

• 29. 6. - Финале Светског купа: Бразил - Шведска 5:2.
• 30. 6. - Окончава се Рат за Ифни: Шпањолци задржавају, умањену, ексклаву Сиди Ифни (до 1969).
• Укупни номинални приходи становништва ФНРЈ у првих шест месеци су 14% већи него прошле године а потрошња 13% већа.

Јул/Јули/Српањ

• 2. 7. - Председник Тито отворио пут Автовац-Фоча поводом прославе 15-годишњице Битке на Сутјесци. Показује Нассеру место битке; током њихових разговора на Брионима 8. јула, придружиће им се и грчки ино. министар.
• 3. 7. - Потписан Споразум између САД и УК о сарадњи у употреби атомске енергије за одбрамбене сврхе - Британија ће добијати америчке ракете, нпр. подморничку Поларис 1960-тих.
• 5. 7. - Умро патријарх српски Викентије.
• 5. 7. - Туристички аутобус пао у провалију у Југославији, 20 мртвих.
• 7. 7. - Потписан Закон о државности Аљаске (3. јануара постаје 49. држава САД).
• 9. 7. - Земљотрес покреће клизиште, које изазива мегацунами у заливу Литуyа на Аљасци, висине 524 метра.
• ца. 12. 7. - Један југословенски суд забранио филмски часопис са Б. Бардот на насловници. (НYТ)

Лидери револуције у Ираку

• 14. 7. - Војни удар у Ираку, убијени краљ Фејсал II и његова породица, као и премијер Нури ас-Саид; проглашена република, на челу је генерал Абд ал-Карим Qасим (до преврата 1963).
• 15. 7. - Либанска криза: америчка операција Блуе Бат - искрцавају се у земљи да би подржали прозападну владу од унутрашњих (про-Насерови муслимани) и спољних (УАР) претњи (операција завршена 25. 10.) - прва примена Ајзенхауерове доктрине.
• јул - ФНРЈ тражи велику економску помоћ од САД, која не стиже од СССР.

Хула хооп

• јул - У САД почиње мода обруча Хула хооп.
• јул - Поплава Жуте реке у Кини.
• 17. 7. - Британски падобранци стижу у Јордан, где је краљ Хусеин под притиском догађаја у суседству (одлазе на јесен).
• 19. 7. - Експлозија на градилишту тунела Рутоши код Нове Вароши, за ХЕ Бистрица - 32 погинулих радника.
• 19 - 30. 7. - 5. Филмски фестивал у Пули, најбољи филм "Х-8".
• 26. 7. - Принц Чарлс произведен у Принца од Велса (инвеститура 1969).
• 28 - 29. 7. - Осморица хаићанских емиграната и америчких плаћеника покушали оборити председника Дувалиера - сви су изгинули а овај спроводи чистку у војсци и полицији, догодине оснива злогласне Тонтон Мацоуте.
• 29. 7. - Конгрес САД оснива НАСА-у - Националну аеронаутичку и свемирску администрацију.
• 31. 7. - Фуад Цхехаб, командант либанске армије, маронит коме верују и муслимани, изабран је за председника (до 1964).
• 31. 7. - 3. 8. - Хрушчовљева посета НР Кини - напето, Мао не допушта совјетске базе на кинеској обали.

Август/Аугуст/Коловоз

• 1. 8. - Приказан цртани филм Тот Wатцхерс из 1957, последњи из серије Том анд Јеррy приказиван у биоскопу.

Путања Наутилуса

• 3. 8. - Операција Сунсхине: нуклеарна подморница УСС Наутилус је прво пловило које је стигло на географски Северни пол.
• 7. 8. - Повратак демократије у Колумбији и крај периода Ла Виоленциа у којој је за десет година страдало можда 200.000 људи: нови председник је либерал Алберто Ллерас Цамарго (до 1962). Либерали и конзервативци се смењују у оквиру Националног фронта до 1974.
• 7. 8. - Споразум са француском фирмом Пецхиние за проширење капацитета фабрика алуминија у Кидричеву и Лозовцу.
• 14. 8. - КЛМ Флигхт 607-Е: холандски путнички авион пао у море недалеко од Сханнона у Ирској - 99 мртвих.
• август - Завршена Совјетска окупација Румуније.
• август - Велики скок напријед: кинески политбиро одлучује да ће народне комуне бити основа економске и политичке организације у руралној НР Кини и да производњу челика треба удвостручити за годину дана, углавном у малим сеоским пећима.
• август - Издата песма Цхега де Саудаде у верзији Јоãа Гилберта, сматра се првом у правцу Босса нова ("нова фора").

Велики скок напријед: сеоска производња "челика"

• 23. 8. - Телевизија Београд почела емитовање експерименталног програма из студија на Сајму.
• 23. 8. - Друга криза у Тајванском мореузу почиње комунистичким гранатирањем архипелага Qуемоy/Кинмен.
• 23. 8. - Након низа судара авиона и с обзиром на долазак млазног доба, у САД је основана Федерална управа за авијацију (ФАА).
• 24. 8. - 7. 9. - 19. венецијански филмски фестивал: цртани филм "Самац" Ватрослава Мимице добио награду (прва међународна награда загребачког студија).
• 27. 8. - Приказан филм Цат он а Хот Тин Рооф.
• 27. 8. - 6. 9. - Операција Аргус: америчке нуклеарне пробе у јужном Атлантику, три теста у високој атмосфери, паралелно са мисијом Еxплорер 4.
• 27. 8. - Генерални штрајк у Парагвају: Алфредо Строесснер одговара разбијањем синдикалног покрета.
• август/септембар - Расни нереди у лондонском Ноттинг Хилл-у.

Септембар/Рујан

• 1. 9. - Почиње први "Бакаларски рат", након што је Исланд проширио рибарску зону са 4 на 12 наутичких миља, што Британци не признају.
• 2. 9. - Телевизија Београд емитовала прву ТВ драму, "Случај у трамвају".
• 2. 9. - Почиње емитовање телевизије у НР Кини.
• 6. 9. - Тунис и Мароко приступили су Арапској лиги.
• 12. 9. - Демонстрирано прво интегрално коло (Јацк Килбy из Теxас Инструментса).
• 12. 9. - Завршен интерзонални шаховски турнир у Порторожу: Таљ 1, Глигорић 2. Боббy Фисцхер је постао најмлађи велемајстор.

Патријарх српски Герман

• 14. 9. - Устоличен патријарх српски Герман, 43. поглавар СПЦ (до 1990), ранији епископ жички. Извештава се да је бањалучки епископ Василије Костић пре и после избора у кућном притвору и саслушаван, можда у вези македонског црквеног питања.
• 14. 9. - Албанија оптужује Југославију за прогон Албанаца, југословенска протестна нота за мешање у унутрашње послове почетком октобра је одбијена.
• септембар? - У Југославију стигао британски млазни авион Фолланд Гнат.
• септембар - Дебата о Мађарској у УН, поводом Нађевог погубљења (Југославија гласала против дебате, као и остале источне земље).
• септембар - Бугарска тврди да су Македонци Бугари.
• 16. 9. - Обележена 40. годишњица пробоја Солунског фронта, бугарска штампа оптужује ФНРЈ за национализам и шовинизам.
• 18. 9. ? - Фаннy Сусан Цопеланд (86) се попела на Триглав.
• 19. 9. - У Каиру проглашена Привремена влада Алжирске републике на челу са Ферхатом Аббасом.
• 20. 9. - Закон Мерлин: у Италији забрањени бордели.

Приобални отоци Р. Кине (Тајвана)

• 22. 9. - Криза у Тајванском мореузу: у међукинеском ваздушном окршају први пут употребљене америчке ракете ваздух-ваздух Сидеwиндер.
• 25. 9. - Основана твртка Ледо, први сладолед је Сњегуљица.
• 26. 9. - Тајфун Ида/Каногаwа погађа Јапан, страдало је 1.269 људи.
• 28. 9. - Уставни референдум у Француској и територијама Француске уније, одобрен устав Пете републике, са председничким системом. Устав је одбијен једино у Гвинеји, што значи независност.
• 29. 9. - Након међународних протеста, гувернер Алабаме комутирао смртну казну црнцу Јиммyју Wилсону, осуђеном за насилну ноћну крађу 1,95 долара.

Октобар/Листопад

• 1. 10. - ФНРЈ: плате и пензије повећане за 7%, као и цене. (НYТ)
• 1. 10. - Суверенитет над Божићним отоком пребачен са британског Сингапура на Аустралију.
• 2. 10. - Гвинеја независна од Француске - ова се тотално повлачи и ускраћује развојну помоћ. Ахмед Сéкоу Тоурé је председник до смрти 1984.
• 2. 10. - Експлозија у руднику угља Подвис код Књажевца, погинуо 61 рудар.

Амблем Француске

• 4. 10. - У Француској ступа на снагу нови устав којим је успостављен полупредсједнички систем познат као Пета Република (покретачка сила председник Цхарлес де Гаулле). Француску унију замењује Француска заједница (већина добија независност 1960).
• 4 - 6. 10. - Други македонски црквено-народни сабор: Југословенска влада подржала обнову Охридске архиепископије, како би се супротставила бугарским оптужбама за угњетавање Македонаца.
• 4. 10. - Први путнички лет млазњаком преко Атлантика, од Лондона до Неw Yорка: БОАЦ са авионом де Хавилланд Цомет.
• 7. 10. - Пакистански председник Искандер Мирза проглашава ратно стање, укида устав, скупштине, партије. За премијера је поставио команданта војске Аyуба Кхана који ће га збацити 27. октобра (вл. до 1969).
• 9. 10. - Умро папа Пио XII. (владао од 1939).

Токијски торањ

• 11. 10. - ТВ Љубљана започела експериментални програм, од новембра редовни.
• 12. 10. - Тито потпалио трећу високу пећ у Зеничкој жељезари.
• 14. 10. - Завршен Токијски торањ, највиша кула на свету до 1967.
• 14. 10. - Малагашка република (Мадагаскар) постаје аутономна држава у оквиру Француске заједнице.
• 15. 10. - Нуклеарна несрећа у Винчи: Озрачено шест стручњака Института "Борис Кидрич" у Винчи - од сутрадан на лечењу у Француској, применом прве трансплантације коштане сржи на генетски различитим особама (др. Георгес Матхé, 11. 11.), студент Живота Вранић умро 16. 11..
• 16. 10. - Прва емисија ББЦ-јеве дечије емисије Блуе Петер.
• 17. 10. - Ан Евенинг wитх Фред Астаире на НБЦ-ју је први колор програм на видео траци.
• 17. 10. - Квиз скандали: прекинут квиз Тwентy Оне, чија је звијезда био Цхарлес Ван Дорен, након што је откривено лажирање - један од пет квизова отказаних од коловоза до просинца.
• 18. 10. - Најјачи совјетски нуклеарни тест ове године: 2,9 Мт на Новој земљи.

Боеинг 707

• 20. 10. - Споразум о извозу 200.000 тона совјетског жита у ФНРЈ, након одуговлачења од летос.
• 23. 10. - Објављено да је Борис Пастернак добитник Нобелове награде за књижевност - он то одбија под притиском КГБ.
• 23. 10. - Штрумпфови се први пут јављају у једном стрипу, као споредни ликови.
• 26. 10. - Први комерцијални лет Боеинга 707 (Пан Ам од Неw Yорка до Париса): први Боеингов млазњак и први масовније коришћен (производи се 1956-78).
• 27. 10. - Нови амбасадор у САД Марко Никезић (након Леа Матеса) предаје акредитиве; предс. Еисенхоwер обећава подршку за слободу од стране доминације. (НYТ)

Иван XXIII.

• 28. 10. - Патријарх Венеције Ангело Гиусеппе Ронцалли изабран за папу, под именом Иван XXIII. (до 1963).
• 28. 10. - Бурма: ген. Не Wин долази на чело прелазне владе, пошто је У Ну уздрман расцепом у владајућој партији (до 1960, Не Wин је диктатор 1962-88).
• 31. 10. - Пакт из Пунтофија: споразум венецуеланских партија у корист демократије (траје до 1990-тих).

Новембар/Студени

• 3. 11. - УНЕСЦО је добио зграду у Паризу.
• 3. 11. - Након УК 23. септембра и САД 30. октобра, и СССР уводи мораторијум на нуклеарне пробе (до септембра 1961).
• 3. 11. - Десничар Јорге Алессандри је председник Чилеа (до 1964).
• 3. 11. - Последњи вишестраначки избори на Куби, званично је победио Батистин пријатељ Андрéс Риверо Агüеро.
• 4. 11. - Фински премијер Карл-Аугуст Фегерхорн дао је оставку због привредне кризе у земљи.
• 4. 11. - Избори за Конгрес САД су велики успех демократа: добили су нових 15 места у Сенату (укупно 64) и 49 у Дому (укупно 283 према 153 републиканца).
• 6 - 8. 11. - У Београду одржан Југословенски конгрес за физичку културу.
• 10. 11. - Плави дијамант Хопе је дарован Смитсониану.
• 11. 11. - Изашао први број "Илустроване Политике".
• 13. 11. - Кубанска револуција: почиње завршна офанзива побуњеника.
• студени - У Загребу отворен Јанкомирски мост.
• новембар - Берлинска криза: предлог (ултиматум) Никите Хрушчова западним савезницима да се у року од шест месеци повуку из Берлина који би постао слободан демилитаризован град, у противном би приступ граду био препуштен Источним Немцима (одустао следећег маја).
• 17. 11. - Командант суданске војске Ибрахим Аббоуд извео војни удар - шеф државе до 1964.
• 23. 11. - Тито пустио у промет ауто-пут Љубљана-Загреб, деоницу Аутопута Братства и јединства, који су градиле омладинске бригаде. У Новом Месту позива на подршку народа у борби са совјетским блоком.
• 23. 11. - Кwаме Нкрумах и Ахмед Сéкоу Тоурé објавили план за стварање савеза афричких држава - лабави савез фигурира 1959-61.
• 25. 11. ? - У ФНРЈ забрањена продаја приватних станова и кућа. (НYТ)
• 28. 11. - Свечану академију поводом Дана републике преносе Телевизије Београд, Загреб и Љубљана - прво емитовање заједничког програма ЈРТ.
• 28. 11. - У тренутку када британска ТВ-мрежа ИТВ уживо емитира драму Ундерwорлд антологије Армцхаир Тхеатре, глумац Гаретх Јонес умире у гардероби, након чега режисер Тед Котцхефф наставља пријенос импровизирајући текст и радњу.
• 28. 11. - Први успешан лет америчке интерконтиненталне балистичке ракете Атлас.
• 30. 11. - Голисти убедљиво победили на првим изборима Пете републике у Француској, велики пад социјалиста и комуниста.
• новембар - децембар - Француски Судан (Мали), Сенегал, Габон, Чад, Конго-Бразавил, Мауританија, Убанги-Шари (Центрафрика), Горња Волта (дан. Буркина Фасо), Нигер, Обала Слоноваче постају аутономне републике у оквиру Француске заједнице (независне 1960).

Децембар/Просинац

• децембар - март 1959 - Титово путовање "Галебом": Египат, Индонезија, Бурма, Индија Шри Ланка, Етиопија, Судан, Египат, Грчка.
• 1. 12. - Левичар Адолфо Лóпез Матеос је председник Мексика (до 1964).
• 1. 12. - Пожар у чикашкој школи Наше Госпе од Анђела - страдало 92 ђака и три сестре.
• 7. 12. - Избори у Венезуели: убедљива победа Рóмула Бетанцоурта (председник 1959-64) и Демократске акције.
• 8. 12. - Иван Серов је смењен с чела КГБ, на челу је војне агенције ГРУ до 1963.
• 9. 12. - Конзервативизам у САД: оснутак Јохн Бирцх Социетy.

Атлас са СЦОРЕ

• 14. 12. - Трећа совјетска антарктичка експедиција стигла до Пола недоступности.
• 16. 12. - Пожар у робној кући Вида у Боготи, страдало 83 људи.
• 18. 12. - Ракетом Атлас је лансиран амерички сателит СЦОРЕ, први употребљен за телекомуникацију.
• 21. 12. - Цхарлес де Гаулле изабран за председника Француске са 78,5% гласова електора (1959-1969).
• 22. 12. - САД ће продати ФНРЈ пољопривредне вишкове за 95 милиона долара у динарима.
• 23. 12. - Нассер осуђује комунизам као претњу арапском национализму (ирачки комунисти се противе савезу са УАР). СССР ипак даје подршку за Асуанску високу брану.

Цхе Гуевара у Санта Клари

• 25. 12. - Генерални секретар УН Даг Хаммарскјöлд посетио југословенски батаљон УНЕФ-а у Ел Аришу на Синају.
• 27. 12. - Прва представа омладинског позоришта "Дадов" у Београду - "Градинар".
• 28. 12. - ФНРЈ: Закон о национализацији најамних зграда и грађевинског земљишта.
• 29. 12. - Пошто су западноевропске валуте конвертибилне, Европски монетарни споразум преузима посао Европског платног савеза.
• 31. 12. - Гватемалско-мексички конфликт: митраљиран мексички рибарски брод у гватемалским водама, страдала три рибара.
• 31. 12. - Битка за Санта Клару, одлучујућа у Кубанској револуцији, окончана њеним падом у руке Кастрових побуњеника - диктатор Батиста бежи из земље током новогодишње ноћи.

Кроз годину

Сеаграм Буилдинг

• Током Међународне геофизичке године откривена Земљина магнетосфера.
• Рајко Митић завршио играчку каријеру.
• У ФНРЈ донесен Општи закон о школству.
• Бранко Ћопић: "Глуви барут".
• Због сушног времена мањи приноси житарица у ФНРЈ него родне 1957.
• Америцан Баллет Тхеатре гостовао у Југославији.
• У Француској објављена књига фотографија Тхе Америцанс Роберта Франка.
• Посмртно објављен Томасијев роман Ил Гаттопардо.
• У Јужној Кореји основан ГолдСтар, од 1994. ЛГ Елецтроницс.
• У Њујорку завршена Миес ван дер Рохеова Сеаграм Буилдинг, пример функционалистичке модерне архитектуре.

1958. у темама

• Руководство ФНРЈ:
  • Председник Републике и Председник Савезног извршног већа: Јосип Броз Тито
  • Председник Савезне скупштине: Петар Стамболић
• Неки домаћи филмови: "Мис Стон", Црни бисери", "Х-8", "Алекса Дундић", "Кроз грање небо", "Госпођа министарка" (→ Категорија:Филмови 1958.)
• Нове државе (Уједињена Арапска Република је фактички окончана 1961):

УАР

Гвинеја

Рођења

Јануар/Сијечањ

• 1. 1. - Грандмастер Фласх, хип хоп музичар
• 8. 1. - Јадранка Јовановић, оперска певачица
• 9. 1. - Мехмет Али Аğца, атентатор на папу
• 12. 1. - Цхристиане Аманпоур, новинарка
• 15. 1. - Борис Тадић, председник Србије
• 15. 1. - Божидар Калмета, хрватски политичар
• 17. 1. - Миле Исаковић, рукометаш
• 25. 1. - Алессандро Бариццо, италијански писац
• 25. 1. - Зоран Цвијановић, српски глумац
• 26. 1. - Еллен ДеГенерес, америчка комичарка, глумица и ТВ водитељка
• 27. 1. - Крешимир Блажевић, хрватски пјевач († 2007.)

Фебруар/Вељача

• 3. 2. - Радоје Чупић, глумац († 2026)
• 16. 2. - Ице-Т, амерички репер, роцк глазбеник, писац и глумац
• 21. 2. - Синиша Поповић, глумац

Март/Ожујак

• 1. 3. - Ник Керсхаw, кантаутор
• 1. 3. - Маријан Ристичевић, политичар, земљорадник
• 3. 3. - Миранда Рицхардсон, глумица
• 7. 3. - Рик Маyалл, британски глумац, комичар († 2014)
• 8. 3. - Гарy Нуман, музичар
• 9. 3. - Бранко Вукелић, хрватски политичар
• 10. 3. - Схарон Стоне, глумица, манекенка
• 10. 3. - Драган Чавић, предсједник Републике Српске
• 14. 3. - Алберт II од Монака
• 16. 3. - Иво Голдстеин, повјесничар
• 18. 3. - Дамир Шабан, хрватски глумац († 2026)
• 20. 3. - Холлy Хунтер, америчка глумица
• 21. 3. - Гарy Олдман, глумац
• 29. 3. - Матко Јелавић, пјевач, складатељ
• 30. 3. - Бјарте Флем, норвешки ногометни вратар

Април/Травањ

• 3. 4. - Алец Балдwин, глумац, продуцент
• 4. 4. - Авдо Палић, пуковник Армије Босне и Херцеговине и главнокомандујући одбране Жепе
• 4. 4. - Цазуза, бразилски музичар († 1990)
• 21. 4. - Андие МацДоwелл, глумица
• 21. 4. - Гордан Ледерер, ТВ сниматељ († 1991)
• 25. 4. - Дарко Милиновић, хрватски политичар и министар
• 29. 4. - Мицхелле Пфеиффер, америчка глумица

Мај/Свибањ

• 6. 5. - Диана Драгутиновић, српска економисткиња и политичарка
• 9. 5. - Слободан Ћустић, глумац
• 10. 5. - Ружа Томашић, хрватска политичарка
• 10. 5. - Влада Дивљан, српски рок музичар († 2015)
• 10. 5. - Рицк Санторум, амерички политичар
• 21. 5. - Жељко Симић, српски министар културе
• 29. 5. - Марина Перазић, пјевачица
• 29. 5. - Аннетте Бенинг, америчка глумица
• 30. 5. - Марие Фредрикссон, пјевачица Роxетте († 2019)

Јун/Јуни/Липањ

• 3. 6. - Али Лариџани, ирански политичар († 2026)
• 7. 6. - Принце, кантаутор, музичар, продуцент, глумац († 2016)
• 12. 6. - Мередитх Броокс, музичарка
• 14. 6. - Олаф Сцхолз, њемачки канцелар
• 17. 6. - Јелло Биафра, музичар, фронтмен Деад Кеннедyс, активиста
• 20. 6. - Светозар Цветковић, српски глумац

Јул/Јули/Српањ

• 2. 7. - Небојша Човић, привредник и политичар, градоначелник Београда
• 3. 7. - Ванеса Ојданић, глумица
• 6. 7. - Јеннифер Саундерс, глумица, комичарка
• 8. 7. - Андреас Царлгрен, шведски политичар и министар
• 8. 7. - Кевин Бацон, амерички филмски глумац
• 8. 7. - Тзипи Ливни, израелска политичарка
• 14. 7. - Јое Кеенан, амерички писац, сценариста и продуцент
• 16. 7. - Мицхаел Флатлеy, плесач
• 20. 7. - Зоран Калинић, стонотенисер
• 25. 7. - Славко Вучуревић, градоначелник Требиња
• 30. 7. - Кате Бусх, кантауторка, музичарка
• 30. 7. - Далеy Тхомпсон, атлетичар декатлонац

Август/Аугуст/Коловоз

• 1. 8. - Адриан Дунбар, глумац
• 5. 8. - Иво Балдасар, градоначелник Сплита
• 7. 8. - Златко Крмпотић, фудбалер и тренер
• 7. 8. - Бруце Дицкинсон, певач Ирон Маиден-а
• 9. 8. - Аманда Беарсе, америчка глумица и редитељка
• 11. 8. - Љубиша Савић Маузер, командант у босанском рату, политичар († 2000)
• 16. 8. - Мадонна, америчка поп пјевачица, текстописац, продуцент и глумица
• 17. 8. - Белинда Царлисле, певачица
• 22. 8. - Анто Ђапић, хрватски политичар
• 24. 8. - Стеве Гуттенберг, глумац
• 25. 8. - Тим Буртон, филмски режисер, продуцент
• 26. 8. - Златко и Зоран Вујовић, хрватски ногометаши
• 29. 8. - Мицхаел Јацксон, амерички поп пјевач († 2009)
• 30. 8. - Ана Политковскаја, руска новинарка († 2006)

Септембар/Рујан

• 2. 9. - Здравко Кривокапић, премијер Црне Горе
• 6. 9. - Зоран Секулић, новинар, оснивач агенције ФоНет († 2025)
• 7. 9. - Горан Хаџић, председник РС Крајине, хашки оптуженик († 2016)
• 16. 9. - Младен Иванић, члан Предсједништва БиХ
• 17. 9. - Јанез Јанша, премијер Словеније
• 21. 9. - Милан Младеновић, композитор, гитариста и певач ЕКВ-а († 1994)
• 22. 9. – Андреа Боцелли, италијански тенор
• 22. 9. - Јоан Јетт, рок музичарка

Октобар/Листопад

• 5. 10. - Зринко Огреста, сценарист и редатељ († 2026)
• 5. 10. - Неил деГрассе Тyсон, астрофизичар, популаризатор науке
• 8. 10. - Урсула вон дер Леyен, предсједница Еуропске комисије
• 9. 10. - Срђан Шапер, један од "Идола", редитељ, композитор, маркетиншки стручњак
• 13. 10. - Јамал Кхасхогги, арапски новинар († 2018)
• 14. 10. - Тхомас Долбy, музичар
• 14. 10. - Вјеран Миладиновић Мерлинка, трансвестит, глумац († 2003)
• 16. 10. - Тим Роббинс, глумац
• 20. 10. - Иво Погорелић, пијаниста
• 20. 10. - Вигго Мортенсен, данско-амерички глумац
• 26. 10. - Ксенија Јанковић, виолончелисткиња
• 27. 10. - Симон Ле Бон, певач Дуран Дуран-а
• 29. 10. - Велимир Чокљат, хрватски глумац

Новембар/Студени

• 7. 11. - Жељко Коцај, босанскохерцеговачки књижевник
• 12. 11. - Меган Муллаллy, америчка глумица
• 16. 11. - Марг Хелгенбергер, америчка глумица
• 17. 11. - Марy Елизабетх Мастрантонио, глумица
• 19. 11. - Цхарлие Кауфман, филмски уметник
• 22. 11. - Јамие Лее Цуртис, америчка глумица
• 30. 11. - Миодраг Јешић, фудбалер и тренер († 2022)

Децембар/Студени

• 3. 12. - Филип Радош, глумац
• 6. 12. - Сеад Сеyо Чизмић, босанскохерцеговачки умјетник. Члан ликовне групе Звоно
• 19. 12. - Лимахл, певач
• 19. 12. - Веселин Вуковић, рукометаш, тренер
• 31. 12. - Бебе Неуwиртх, глумица

Кроз годину

• Дамир Докић, тениски тренер, отац Јелене († 2025)
• Борис Буден, филозоф, публициста
• Милорад Вељовић, директор полиције Србије
• Владимир Беба Поповић, медијски стручњак
• Радмила Радић, историчарка

Смрти

Јануар/Сијечањ – Март/Ожујак

• 1. 1. - Едwард Wестон, фотограф (* 1886)
• 11. 1. - Една Пурвианце, глумица (* 1895)
• 13. 1. - Јессе L. Ласкy, филмски продуцент, суоснивач Парамоунта (* 1880)
• 1. 2. - Цлинтон Јосепх Дависсон, физичар, нобеловац (* 1881)
• 6. 2. - 23 погинулих у Минхенској трагедији
• 16. 2. - Тома Максимовић, комесар за избеглице у Недићевој влади (* 1895)
• 26. 2. - Филип Лукас, ранији предсједник Матице хрватске, емигрант (* 1871)
• 27. 2. - Харрy Цохн, филмски продуцент у Цолумбиа-и (* 1891)
• 1. 3. - Тома Росандић, вајар, српски академик (* 1878)
• 11. 3. - Оле Кирк Цхристиансен, оснивач фирме Лего (* 1891)
• 22. 3. - Мике Тодд, филмски продуцент, супруг Елизабетх Таyлор (* 1909)
• 28. 3. - W. C. Хандy, амерички композитор, познат као "Отац блуеса" (* 1873.)

Април/Травањ – Јун/Липањ

• 5. 4. - Исидора Секулић, српска књижевница (* 1877)
• 16. 4. - Росалинд Франклин, кристалографиња, радила на ДНК (* 1920)
• 20. 5. - Ђуро Салај, члан ЦК СКЈ (* 1889)
• 16. 6. - Имре Нагy, бивши премијер Мађарске (* 1896.)
• 20. 6. - Курт Алдер, хемичар, нобеловац (* 1902)
• 25. 6. - Душан Поповић, адвокат, бивши политичар (* 1877)
• 26. 6. - Андрија Штампар, хрватски лијечник, специјалист хигијене и социјалне медицине (* 1888.)

Јул/Српањ – Септембар/Рујан

• 5. 7. - Патријарх српски Викентије (* 1890)
• 14. 7. - Фејсал II, краљ Ирака (* 1935)
• 17. 7. - Хенри Фарман, авијатичар и произвођач авиона (* 1874)
• 27. 7. - Цлаире Лее Цхеннаулт, генерал авијације САД (* 1893)
• 10. 8. - Душан Шијачки, новинар и књижевник (* 1882)
• 14. 8. - Фрéдéриц Јолиот-Цурие, физичар, нобеловац (* 1900)
• 21. 8. - Стеван Христић, српски композитор (* 1885)
• 24. 8. - Ружа Петровић, жртва фашизма (* 1911)
• 27. 8. - Ернест Лаwренце, физичар, нобеловац (* 1901)
• 16. 9. - Фрањо Дурст, хрватски гинеколог (* 1875)

Октобар/Листопад – Децембар/Просинац

• 9. 10. - Пио XII, папа (* 1876)
• 11. 10. - Маурице де Вламинцк, сликар (* 1876)
• 22. 10. - Петар Палавичини, вајар (* 1887)
• 4. 11. - Сам Зимбалист, филмски продуцент (* 1904)
• 15. 11. - Тyроне Поwер, глумац (* 1914)
• 19. 11. - Витторио Амбросио, италијански генерал (* 1879)
• 19. 11. - Александар Угреновић, академик ЈАЗУ, професор ЗС (* 1883)
• 26. 11. - Марио Шименц, оперски певач, тенор (* 1896)
• 12. 12. - Милутин Миланковић, српски геофизичар, климатолог и астроном (* 1879)
• 12. 12. - Слободан Јовановић, српски правник, историчар, политичар, академик (* 1869)
• 15. 12. - Wолфганг Паули, физичар, нобеловац (* 1900)
• 21. 12. - Лион Феуцхтwангер, књижевник (* 1884)

Кроз годину

• Иво Перовић, бивши краљевски намесник (* 1882)

Нобелова награда за 1958. годину

• Физика: Павел Черенков, Иља Франк и Игор Там (откриће и тумачење Черенковљевог ефекта)
• Кемија: Фредерицк Сангер (рад на структури протеина, нарочито инсулина)
• Физиологија и медицина: Георге Wеллс Беадле, Едwард Лаwрие Татум (откриће да гени делују регулисањем дефинитивних хемијских догађаја, → Хипотеза један ген један ензим) и Јосхуа Ледерберг (открића у вези генетске рекомбинације и организације генетског материјала бактерија, → бактеријска конјугација)
• Књижевност: Борис Пастернак (важно достигнуће у савременој лирској поезији и на пољу велике руске епске традиције)
• Мир: Георгес Пире (хуманитарна помоћ, нарочито европским избеглицама)

Литература

• Оса Арцхивум Цаталог Архивирано 2022-04-09 на Wаyбацк Мацхине-у. ХУ ОСА; Рецордс оф Радио Фрее Еуропе/Радио Либертy Ресеарцх Институте: Публицатионс Департмент: Бацкгроунд Репортс; Опен Социетy Арцхивес ат Централ Еуропеан Университy, Будапест.

Вањске везе

• "Социал Инсуранце ин Yугославиа", 13 Децембер 1958. ХУ ОСА 300-8-3-9386
• "Пост-Wар Yугослав Фореигн Траде", 1 Новембер 1958. ХУ ОСА 300-8-3-15526
• "Мао вс. Тито", 7 Маy 1958. ХУ ОСА 300-8-3-14166
• "Импрессионс оф Yугославиа", 30 Јулy 1958. ХУ ОСА 300-8-3-14170