Пређи на садржај

Тамнице и змајеви

С Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Dungeons & Dragons)

Dungeons & Dragons
Разрађена партија D&D у току. Међу приказаним помагалима за игру су коцкице, разне минијатуре и тамничка диорама.
Дизајнер(и)Гари Гајгакс
Дејв Арнесон
Издавач(и)
Датум издавања
Жанр(ови)Фантастика
Време играњаВарира
Насумичка шансаБацање коцкица
Потребне вештинеИграње улога, импровизација, тактика, аритметика
Веб-сајтwww.dndbeyond.com

Dungeons & Dragons (често скраћено D&D или DnD)[2] је фантастична стона игра улога (енгл. tabletop role-playing game, TTRPG) коју су првобитно осмислили и дизајнирали Гари Гајгакс и Дејв Арнесон.[3][4][5] Игра је први пут објављена 1974. године од стране Tactical Studies Rules (TSR).[5] Од 1997. објављује је Wizards of the Coast, касније подружница Hasbroа. Игра је проистекла из ратних игара са минијатурама, при чему је варијација игре Chainmail из 1971. послужила као почетни систем правила.[4][6] Објављивање D&D-а се обично сматра почетком модерних игара улога и индустрије игара улога,[5][7] а што је такође дубоко утицало на видео-игре, посебно на жанр игара улога.[8][9][10]

D&D се разликује од традиционалних ратних игара по томе што сваком играчу омогућава да створи сопственог лика за игру уместо војне формације. Ови ликови крећу у авантуре унутар фантастичног окружења. Вођа тамнице (енгл. Dungeon Master, DM) служи као судија и приповедач игре, истовремено одржавајући окружење у коме се авантуре одвијају и играјући улогу становника света игре, познатих као неиграчки ликови (енгл. non-player characters, NPC-ови). Ликови формирају групу и ступају у интеракцију са становницима окружења и међусобно. Заједно решавају проблеме, упуштају се у битке, истражују и сакупљају благо и знање. Током тог процеса, ликови играча зарађују искуствене поене (XP) како би напредовали на нивоима и постајали све моћнији кроз низ одвојених играчких сесија.[3][7][11] Играчи бирају класу када стварају свог лика, што им даје посебне погодности и способности на сваких неколико нивоа.

Рани успех D&D-а довео је до пролиферације сличних система игара. Упркос конкуренцији, D&D је остао лидер на тржишту индустрије игара улога.[12][13] Године 1977. игра је подељена у две гране: релативно једноставан систем правила основних Dungeons & Dragons-а и структурисанији, комплекснији систем Advanced Dungeons & Dragons (скраћено AD&D).[14][15][16] AD&D 2. издање објављено је 1989. Године 2000. изашао је нови систем као D&D 3. издање, настављајући нумерацију од AD&D-а; ревидирана верзија 3.5 објављена је у јуну 2003. Ова правила 3. издања чинила су основу d20 система, који је доступан под Лиценцом отворене игре (OGL) за коришћење од стране других издавача. D&D 4. издање објављено је у јуну 2008.[17] 5. издање D&D-а, најновије, објављено је током друге половине 2014.[13]

Године 2004. D&D је остао најпознатија[18] и најпродаванија[19] игра улога у САД, са процењених 20 милиона људи који су играли игру и више од милијарду америчких долара продаје књига и опреме широм света.[3] Година 2017. имала је „највећи број играча у својој историји – 12 до 15 милиона само у Северној Америци“.[20] Продаја D&D 5. издања „порасла је 41 одсто у 2017. у односу на претходну годину, а затим скочила још 52 одсто у 2018., што је била највећа година продаје игре до тада“.[13] Игра је допуњена бројним унапред припремљеним авантурама, као и комерцијалним окружењима за кампање погодним за употребу од стране редовних играчких група.[21] D&D је познат изван саме игре по другим производима са брендом D&D, референцама у популарној култури и неким од контроверзи које су га окруживале, посебно моралној паници 1980-их која је покушала да га повеже са сатанизмом и самоубиством.[3][22][23] Игра је освојила више награда и преведена на многе језике.

Преглед игре

[уреди | уреди извор]
Коцкице на врху листа лика
Играчи користе и коцкице и листове ликова током играчке сесије.
Играчи окупљени око стола за сесију игре Dungeons and Dragons
Сесија игре Dungeons & Dragons са мапом, минијатурама, коцкицама и листовима ликова

Dungeons & Dragons је структурисана, али отворена игра улога.[24] Обично један играч преузима улогу Вође тамнице (енгл. Dungeon Master, DM) или Вође игре (енгл. Game Master, GM), док остали контролишу по једног лика, представљајући појединца у измишљеном окружењу.[24] Када раде заједно као група, ликови играча (енгл. player characters, PC) се често описују као „дружина“ авантуриста, при чему сваки члан често има своју област специјализације која доприноси успеху групе као целине.[25][26] Током игре, сваки играч усмерава поступке свог лика и његове интеракције са другим ликовима у игри.[7] Ова активност се изводи вербалним опонашањем ликова од стране играча, уз употребу различитих друштвених и других корисних когнитивних вештина, као што су логика, основна математика и машта.[27] Игра се често наставља кроз низ сусрета како би се завршила једна авантура, а затим и дужи низ повезаних играчких авантура, назван „кампања“.[7][28][29]

Резултате избора дружине и укупну причу игре одређује Вођа тамнице према правилима игре и сопственом тумачењу тих правила.[29][30] Вођа тамнице бира и описује различите неиграчке ликове (NPC-ове) са којима се дружина сусреће, окружења у којима се ове интеракције дешавају и исходе тих сусрета засноване на изборима и акцијама играча.[7][25] Сусрети често попримају облик борби са „чудовиштима“ – генерички термин који се у D&D-у користи за описивање потенцијално непријатељских бића као што су животиње, аберантна бића или митска створења.[29] Поред драгуља и златника, магични предмети чине део блага које играчи често траже у тамници.[31] Магични предмети се углавном налазе у гомилама блага или се узимају од поражених противника; понекад је моћан или важан магични предмет предмет потраге.[32] Обимна правила игре – која покривају различите теме као што су друштвене интеракције,[30] употреба магије,[33] борба,[30] и утицај окружења на ликове играча[34] – помажу Вођи тамнице да донесе ове одлуке. Вођа тамнице може да одступи од објављених правила[30] или да смисли нова ако сматра да је то потребно.[35]

Најновије верзије правила игре детаљно су описане у три основне књиге правила: Player's Handbook, Dungeon Master's Guide и Monster Manual.[21][36] Једини предмети потребни за играње игре су књиге правила, лист лика за сваког играча и одређени број полиедарских коцкица. Многи играчи такође користе минијатурне фигуре на мрежној мапи као визуелно помагало ако желе, посебно током борбе. Нека издања игре претпостављају такву употребу. Доступни су многи опциони додаци за побољшање игре, као што су проширене књиге правила, унапред осмишљене авантуре и разна окружења за кампање.[21][25]

Механика игре

[уреди | уреди извор]
Главни чланци: Dungeons & Dragons gameplay и Character class (Dungeons & Dragons)
D&D користи полиедарске коцкице за решавање догађаја у игри. Оне се скраћују словом 'd' иза кога следи број страна. Приказане су слева надесно: d20, d12, d%, d10, d8, d6 и d4. d% и d10 се могу бацати заједно да би се добио број између 1 и 100.

Пре него што игра почне, сваки играч ствара свог лика играча и бележи детаље (описане доле) на листу лика. Прво, играч одређује карактеристике свог лика, које се састоје од Снаге, Спретности, Грађе, Интелигенције, Мудрости и Харизме. Свако издање игре је нудило различите методе одређивања ових карактеристика.[37] Затим играч бира врсту,[а] класу лика, поредак и друге особине како би заокружио способности и позадину лика, које су се разликовале по природи кроз различита издања.[25][40][39][41]

Током игре, играчи описују Вођи тамнице намераване акције својих ликова, који затим описује резултат или одговор.[42] Тривијалне радње, попут подизања писма или отварања откључаних врата, обично су аутоматски успешне. Исходи сложенијих или ризичнијих акција, попут пењања уз литицу или обијања браве, одређују се бацањем коцкица.[43] Различите полиедарске коцкице се користе за различите радње. На пример, двадесетострана коцкица се користи за одређивање да ли је погодак постигнут у борби, док се друге коцкице, попут четвоространих, шестостраних, осмостраних, десетостраних или чак дванаестостраних, користе за одређивање колико је штете нанета.[44] Фактори који доприносе исходу укључују карактеристике лика, вештине и тежину задатка.[45] У околностима у којима лик покушава да избегне негативан исход, попут избегавања замке или одупирања дејству чини, заштитни бацај се може користити за одређивање да ли се резултујући ефекат смањује или избегава.[46][47] У овом случају на шансе за успех утичу класа, нивои и карактеристике лика.[46][48] У околностима када лик покушава да изврши задатак као што је обијање браве, деактивирање замке или гурање камена, мора се постићи или премашити Класа тежине. Релевантни бонуси способности се додају како би помогли играчима да успеју.[49]

Како игра напредује, сваки лик играча се мења током времена и углавном повећава своје способности. Ликови стичу (или понекад губе) искуство, вештине[50] и богатство, а могу чак и променити свој поредак[51] или стећи додатне класе ликова, што се назива „вишекласност“.[52] Кључни начин на који ликови напредују је зарађивање искуствених поена (XP), што се дешава када победе непријатеља или изврше тежак задатак.[53] Стицање довољно XP-а омогућава лику да напредује на нивоу, што му даје побољшане особине класе, способности и вештине.[54] XP се може изгубити у неким околностима, као што су сусрети са створењима која црпе животну енергију, или коришћењем одређених магичних моћи које долазе са трошком XP-а.[55]

Животни бодови (HP) су мера виталности и здравља лика и одређују се класом, нивоом и Грађом сваког лика. Они се могу привремено изгубити када лик задобије ране у борби или на други начин буде повређен, а губитак HP-а је најчешћи начин да лик умре у игри.[56] Смрт такође може наступити услед губитка кључних карактеристика[57] или нивоа лика.[58] Када лик играча умре, често је могуће да се мртви лик оживи магијом, иако се могу наметнути неке казне као последица. Ако оживљавање није могуће или пожељно, играч уместо тога може створити новог лика да би наставио игру.[59]

Авантуре и кампање

[уреди | уреди извор]
Главни чланци: Adventure (Dungeons & Dragons) и Dungeons & Dragons campaign settings
Свеска Вође тамнице са авантуром прилагођеног дизајна

Типична игра Dungeons & Dragons састоји се од „авантуре“, што је отприлике еквивалентно једној причи или потрази.[60] Вођа тамнице може или да осмисли оригиналну авантуру или да прати једну од многих унапред направљених авантура (такође познатих као „модули“) које су објављиване током историје Dungeons & Dragons-а. Објављене авантуре обично укључују позадинску причу, илустрације, мапе и циљеве које играчи треба да постигну. Неке могу укључивати описе локација и штампане материјале, иако нису потребни за игру. Иако је мала авантура под називом „Temple of the Frog“ била укључена у додатак правила Blackmoor 1975. године, први самостални D&D модул који је објавио TSR био је Steading of the Hill Giant Chief из 1978. године, који је написао Гајгакс.

Повезани низ авантура се обично назива „кампања“.[61] Локације на којима се ове авантуре дешавају, као што су град, држава, планета или читав измишљени универзум, називају се „окружења кампање“ или „светови“.[62] D&D окружења су заснована на различитим фантастичним жанровима и садрже различите нивое и типове магије и технологије.[63] Популарна комерцијално објављена окружења кампања за Dungeons & Dragons укључују Greyhawk, Dragonlance, Forgotten Realms, Mystara, Spelljammer, Ravenloft, Dark Sun, Planescape, Birthright и Eberron.

Алтернативно, Вође тамница могу развити сопствене измишљене светове за коришћење као окружења кампања, било планирајући авантуру унапред или је проширујући како играчи напредују.

Минијатурне фигуре

[уреди | уреди извор]
Главни чланак: Miniature model (gaming)
Датотека:Dungeons & Dragons Miniatures 2.jpg
Минијатурне фигуре за Dungeons & Dragons. Подлога са мрежом испод користи квадрате од једног инча, при чему дужина странице сваког квадрата обично представља или 5 or 10 ft (1,5 or 3,0 m).

Ратне игре из којих је еволуирао Dungeons & Dragons користиле су минијатурне фигуре за представљање бораца. D&D је у почетку наставио употребу минијатура на начин сличан својим директним претходницима. Оригинални D&D сет из 1974. захтевао је коришћење минијатурне игре Chainmail за решавање борбе.[64] До објављивања издања игре из 1977. године, борба се углавном решавала вербално. Стога минијатуре више нису биле потребне за игру, иако су их неки играчи наставили користити као визуелну референцу.[65]

Током 1970-их, бројне компаније су почеле да продају минијатурне фигуре специфично за Dungeons & Dragons и сличне игре. Лиценцирани произвођачи минијатура који су производили званичне фигуре укључују Grenadier Miniatures (1980–1983),[66] Citadel Miniatures (1984–1986),[67] -{Ral Partha},[68] и сам TSR.[69] Већина ових минијатура користила је размеру 25 мм.

Повремено се Dungeons & Dragons враћао својим коренима из ратних игара са допунским системима правила за минијатурне ратне игре. Додаци попут Battlesystem-а (1985. и 1989.) и новог издања Chainmail-а (2001.)[70] пружили су системе правила за вођење битака између војски користећи минијатуре.

Извори и утицаји

[уреди | уреди извор]

Непосредни претходник Dungeons & Dragons-а био је сет правила за средњовековне минијатуре који је написао Џеф Перен. Проширио их је Гари Гајгакс, чији додаци су укључивали фантастични додатак, пре него што је игра објављена као Chainmail. Када је Дејв Везли отишао у војску 1970. године, његов пријатељ и колега из наполеонских ратних игара Дејв Арнесон започео је средњовековну варијацију Везлијевих Braunstein игара, где играчи контролишу појединце уместо војски.[71] Арнесон је користио Chainmail за решавање борбе.[6] Како се игра развијала, Арнесон је додао иновације као што су класе ликова, искуствени поени, напредовање на нивоима, класа оклопа и друге.[71] Пошто је претходно сарађивао са Гајгаксом на игри Don't Give Up the Ship!, Арнесон је упознао Гајгакса са својом игром Блекмур и њих двојица су затим сарађивали на развоју „Фантастичне игре“, игре која је постала Dungeons & Dragons, при чему је коначно писање и припрему текста обавио Гајгакс.[72][73][74] Име је одабрала Гајгаксова двогодишња ћерка Синди; када јој је представљено неколико могућих имена, узвикнула је: „О, тата, највише ми се свиђа Dungeons & Dragons!“, иако мање распрострањене верзије приче приписују заслуге његовој тадашњој супрузи Мери Џо.[75]‍:101

Многи елементи Dungeons & Dragons-а појављују се у хобијима средине до касног 20. века. На пример, играње улога засновано на ликовима може се видети у импровизационом позоришту.[76] Симулације светова игре биле су добро развијене у ратним играма. Фантастична окружења специфично дизајнирана за играње могла су се видети у друштвеним играма Глоранте, између осталих.[77] На крају, међутим, Dungeons & Dragons представља јединствен спој ових елемената.

Свет D&D-а био је под утицајем светске митологије, историје, шунд литературе и савремених фантастичних романа, како је навео Гајгакс у Додатку N оригиналног Dungeon Master's Guide-а. Значај дела Џ. Р. Р. Толкина Господар прстенова и Хобит као утицаја на D&D је контроверзан. Присуство у игри полутана, вилењака, полувилењака, патуљака, оркова, чувара и сличних, као и конвенција разноврсних авантуриста који формирају групу,[78] повлаче паралеле са овим делима. Сличност је била још ближа пре него што је претња тужбом за ауторска права од стране Tolkien Enterprises навела на промену имена хобита у 'полутан', ента у 'треант', и балрога у 'балор'. Дуги низ година, Гајгакс је умањивао Толкинов утицај на развој игре.[79][80][81] Међутим, у интервјуу 2000. године признао је да је Толкиново дело имало „снажан утицај“ иако је такође рекао да је списак других утицајних аутора дуг.[82]

Систем магије D&D-а, у коме чаробњаци памте чини које се троше након бацања и морају се поново научити следећег дана, био је под јаким утицајем прича и романа Умирућа Земља Џека Венса.[83] Оригинални систем поретка (који је груписао све ликове и створења у 'Закон', 'Неутралност' и 'Хаос') изведен је из романа Три срца и три лава Пола Андерсона.[84][85] Трол описан у овом делу утицао је на дефиницију тог чудовишта у D&D-у.[80] Писац и дизајнер игара Грејем Дејвис видео је Лавиринт грчког мита о Минотауру као инспирацију за употребу тамница у игри као јазбина чудовишта.[86]

Остали утицаји укључују дела Роберта Е. Хауарда, Едгара Рајса Бароуза, А. Мерита, Х. Ф. Лавкрафта, Фрица Лајбера, Л. Спрејга де Кемпа, Флечера Прата, Роџера Зелазнија и Мајкла Муркока.[87] Чудовишта, чини и магични предмети коришћени у игри инспирисани су стотинама појединачних дела као што су „Црни уништитељ“ А. Е. ван Вогта, Coeurl (звер измештач), „Џабервоки“ Луиса Керола (ворпал мач) и Књига постања (свештеничка чин 'Баријера сечива' била је инспирисана „пламеним мачем који се витлао на све стране“ на капијама Едена).[84]

Историја развоја

[уреди | уреди извор]
Види још: Editions of Dungeons & Dragons

Dungeons & Dragons је прошао кроз неколико ревизија. Паралелне верзије и неконзистентна пракса именовања могу отежати разликовање између различитих издања.

Оригинална игра

[уреди | уреди извор]

Оригинални Dungeons & Dragons, сада познат као OD&D,[88] је мали комплет три књижице објављен 1974. Са веома ограниченим продукцијским буџетом од само 2000 долара — са само 100 долара предвиђених за илустрације[89]‍:26 — аматерске је израде и претпоставља да је играч упознат са ратним играма. Без обзира на то, брзо је стекао популарност, прво међу играчима ратних игара, а затим се проширио на ширу публику студената и средњошколаца. Отприлике 1.000 примерака игре продато је у првој години, затим 3.000 1975. године, и много више у наредним годинама.[90] Овај први сет је доживео многа штампања и допуњен је са неколико званичних додатака, као што су оригинални додаци Greyhawk и Blackmoor (оба из 1975.),[91] као и чланци у званичним публикацијама TSR-а и многи фанови магазини.

Двокрака стратегија

[уреди | уреди извор]

Почетком 1977. TSR је створио први елемент двокраке стратегије која ће поделити D&D скоро две деценије. Представљено је Dungeons & Dragons Basic Set издање у кутији које је средило презентацију основних правила, учинило систем разумљивим широј јавности и продавало се у паковању које се могло наћи у продавницама играчака.[74] Касније 1977. објављен је први део Advanced Dungeons & Dragons (AD&D),[74] који је објединио различита објављена правила, опције и исправке, а затим их проширио у дефинитивну, јединствену игру за хобисте. TSR их је пласирао као уводну игру за нове играче и сложенију за искусне; Основни сет је упућивао играче који су исцрпели могућности те игре да пређу на напредна правила.

Као резултат овог паралелног развоја, основна игра садржи многа правила и концепте који су били у супротности са упоредивим у AD&D-у. Џон Ерик Холмс, уредник основне игре, преферирао је лакши тон са више простора за личну импровизацију. С друге стране, AD&D је дизајниран да створи чвршћи, структурисанији систем игре у односу на лабави оквир оригиналне игре.[14] Између 1977. и 1979. објављене су три књиге правила у тврдом повезу, уобичајено зване „основне књиге правила“: Player's Handbook (PHB), Dungeon Master's Guide (DMG) и Monster Manual (MM). Неколико допунских књига објављено је током 1980-их, посебно Unearthed Arcana (1985), која је укључивала велики број нових правила.[74] Да додатно збуни ствари, оригинални D&D комплет у кутији остао је у издању до 1979. године, пошто се и даље добро продавао за TSR.[77]

Ревидирана издања

[уреди | уреди извор]

Током 1980-их, правила за Advanced Dungeons & Dragons и „основни“ Dungeons & Dragons остала су одвојена, развијајући се свако својим путем. Године 1981. основну верзију Dungeons & Dragons-а ревидирао је Том Молдвеј како би била још приступачнија почетницима. Промовисана је као наставак оригиналног D&D тона, док је AD&D промовисан као унапређење механике.[14] Пратећи Expert Set, који је првобитно написао Дејвид „Зеб“ Кук, омогућава играчима да наставе да користе једноставнији скуп правила и након раних нивоа играња. Године 1983. објављене су ревизије тих сетова од стране Френка Менцера, ревидирајући презентацију правила у формату више налик туторијалу. Затим су уследили сетови Companion (1983), Master (1985) и Immortals (1986).[92][93] Сваки сет покрива играње за моћније ликове од претходног.[94] Прва четири сета су компајлирана 1991. у једну књигу са тврдим повезом, Dungeons & Dragons Rules Cyclopedia, која је објављена заједно са новим уводним комплетом у кутији.

Advanced Dungeons & Dragons 2. издање објављено је 1989.[74] поново као три основне књиге правила; главни дизајнер био је Дејвид „Зеб“ Кук. Monster Manual је замењен са Monstrous Compendium, регистратором са лабавим листовима који је касније замењен књигом са тврдим повезом Monstrous Manual 1993. Године 1995. основне књиге правила су благо ревидиране, иако их је TSR и даље називао 2. издањем,[95] а серија приручника Player's Option објављена је као опционе књиге правила.[74]

Издање AD&D 2. издања намерно је искључило неке аспекте игре који су привукли негативан публицитет. Уклоњене су референце на демоне и ђаволе, сексуално сугестивна уметничка дела и типови ликова злог поретка за игру – попут убица и полуоркова.[96] Издање се удаљило од теме фантастике „мач и магија“ из 1960-их и 1970-их ка мешавини средњовековне историје и митологије.[97] Правила су претрпела мање измене, укључујући додавање неборбених вештина – способности налик вештинама које се појављују у додацима првог издања. Магијске чини су подељене у школе и сфере.[72] Велика разлика била је промоција различитих окружења за игру изван традиционалне фантастике. То је укључивало мешање фантастике са другим жанровима, попут хорора (Ravenloft), научне фантастике (Spelljammer) и апокалиптичног (Dark Sun), као и алтернативна историјска и неевропска митолошка окружења.[98]

Wizards of the Coast

[уреди | уреди извор]

Године 1997. скоро банкротирани TSR купио је Wizards of the Coast.[99] Након три године развоја, Dungeons & Dragons 3. издање објављено је 2000. године.[100] Ново издање је спојило основну и напредну линију назад у јединствену игру. Била је то највећа ревизија D&D правила до тада и послужила је као основа за систем игара улога са више жанрова дизајниран око двадесетостраних коцкица, назван d20 System.[101] Правила 3. издања су дизајнирана да буду интерно конзистентна и мање рестриктивна од претходних издања игре, дозвољавајући играчима више флексибилности да креирају ликове које желе да играју.[102] Вештине и подвизи су уведени у основна правила како би подстакли даље прилагођавање ликова.[103] Нова правила су стандардизовала механику решавања акција и борбе.[104] Године 2003. Dungeons & Dragons v.3.5 је објављен као ревизија правила 3. издања. Ово издање је укључило стотине измена правила, углавном мањих, и проширило основне књиге правила.[104]

Почетком 2005. године, тим за истраживање и развој Wizards of the Coast-а почео је да развија Dungeons & Dragons 4. издање, подстакнут углавном повратним информацијама добијеним од D&D заједнице и жељом да игра буде бржа, интуитивнија и са бољим искуством играња него у 3. издању. Нова игра је развијена кроз неколико фаза дизајна у периоду од маја 2005. до њеног објављивања.[105] Dungeons & Dragons 4. издање најављено је на Gen Con-у у августу 2007., а прве три основне књиге објављене су 6. јуна 2008.[106] 4. издање је поједноставило игру у упрошћени облик и увело бројне промене правила. Многе способности ликова су реструктуриране у „Моћи“. Ово је изменило класе које користе магију додавањем способности које се могу користити по жељи, по сусрету или по дану. Слично томе, класе које не користе магију добиле су паралелне скупове опција. Софтверски алати, укључујући програме за ликове играча и стварање чудовишта, постали су главни део игре.[107] Ово издање је додало програм D&D Encounters; недељни догађај који се одржава у локалним продавницама осмишљен да врати играче игри пружајући „заузетом играчу шансу да игра D&D једном недељно како им распоред дозвољава. У прошлости, D&D игре су могле трајати месецима, чак годинама, и играчи су углавном морали да присуствују свакој сесији како ток приче не би био прекинут. Са Encounters-ом, играчи могу долазити и одлазити како желе, а нови играчи се лако могу интегрисати у континуитет приче.“[108]

5. издање

[уреди | уреди извор]

Дана 9. јануара 2012. Wizards of the Coast је објавио да ради на 5. издању игре.[109] Компанија је планирала да прихвати предлоге играча и омогући им да тестирају правила.[110][111] Јавно тестирање је почело 24. маја 2012.[112] На Gen Con-у 2012. у августу, Мајк Мирлс, ководећи програмер за 5. издање, рекао је да је Wizards of the Coast добио повратне информације од више од 75.000 тестера, али да ће цео процес развоја трајати две године, додајући: „Не могу довољно да нагласим... веома смо озбиљни у вези са узимањем времена које нам је потребно да ово урадимо како треба.“[113] Објављивање 5. издања, које се поклопило са 40. годишњицом D&D-а, догодило се у другој половини 2014.[114]

Од изласка 5. издања, објављено је на десетине књига о Dungeons & Dragons-у, укључујући нове књиге правила, водиче за кампање и модуле авантура.[115] Година 2017. имала је „највећи број играча у својој историји — 12 до 15 милиона само у Северној Америци“.[20] Мери Пајлон, за Bloomberg, известила је да је продаја 5. издања Dungeon & Dragons-а „порасла 41 одсто у 2017. у односу на претходну годину, и скочила још 52 одсто у 2018., што је била највећа година продаје игре до тада. [...] Године 2017, 9 милиона људи је гледало друге како играју D&D на Twitch-у, урањајући у свет игре без потребе да икада узму коцкицу или баце чин.“[13] Године 2018. Wizards of the Coast је организовао масиван догађај уживо, Поток многих очију (Stream of Many Eyes), где је десет сесија Dungeons & Dragons-а уживо изведено на Twitch-у током три дана.[116][117] Овај догађај је освојио награду Института за маркетинг садржаја 2019. за најбољу „Стратегију маркетинга садржаја уживо (догађај)“.[118] Dungeons & Dragons је наставио да има снажно присуство на Twitch-у током 2019. године; то је укључивало све већи број славних играча и водитеља тамница, као што су Џо Манганијело, Дебора Ен Вол и Стивен Колбер.[119] Wizards of the Coast је креирао, продуцирао и спонзорисао више веб серија са Dungeons & Dragons-ом. Ове емисије су се обично емитовале на званичним Dungeons & Dragons Twitch и YouTube каналима.[120][121][116][122]

Године 2020. Wizards of the Coast је објавио да је Dungeons & Dragons имао своју 6. узастопну годину раста у 2019. са „повећањем продаје својих уводних комплета у кутији од 300 процената, као и повећањем продаје од 65% у Европи, што је стопа која се више него учетворостручила од 2014. године“.[123] У погледу демографије играча у 2019. години, 39% се изјаснило као жене, а 61% као мушкарци. 40% играча сматра се Генерацијом Z (24 године или млађи), 34% играча је у старосном распону од 25–34 године, а 26% играча има 35+ година.[123] У јануару 2021. Los Angeles Times је известио да је према речима Лиз Шу, шефице издаваштва и лиценцирања за Dungeons & Dragons, „приход порастао за 35% у 2020. у поређењу са 2019., што је седма узастопна година раста“, а у 2020, током пандемије ковида 19, „виртуелно играње је порасло за 86% [...] потпомогнуто онлајн платформама као што су Roll20 и Fantasy Grounds“.[124] Сара Парвини, за Los Angeles Times, написала је: „играчи и научници приписују поновну популарност игре не само дугим данима пандемије, већ и њеном поновном појављивању у поп култури — у Нетфликс серији Чудније ствари, чији главни ликови играју D&D у подруму; у ситкому Штребери; или преко мноштва славних који показују своју љубав према игри онлајн“.[124]

Након извињења које је упутио Wizards of the Coast за увредљив и расистички материјал укључен у Spelljammer: Adventures in Space и најављених ревизија производа у септембру 2022, Крис Перкинс — архитекта дизајна игара у Wizardsу — најавио је нови процес прегледа инклузије са спољним културним консултантима за студио Dungeons & Dragons у новембру 2022.[125][126][127][128] Претходни процес је укључивао културне консултанте само по дискрецији вође пројекта. Сви производи који се прештампавају такође ће проћи кроз овај нови процес прегледа и бити ажурирани по потреби.[129][126][128] Академкиња Емили Фридман, пишући за Los Angeles Review of Books 2023. године, приметила је да је „до 2022. Wizards повукао финансијску подршку за последње званичне стриминг емисије“, укључујући „дугогодишњу Rivals of Waterdeep [(2018–22)] и The Black Dice Society (2021–22), преусмеравајући се на повремено финансирање минисерија и самосталних 'једнократних' епизода.“[130]

Ревизија 2024. и дигитална експанзија

[уреди | уреди извор]
Види још: One D&D и D&D Beyond

У септембру 2021. најављено је да ће повратно компатибилна „еволуција“ 5. издања бити објављена 2024. како би се обележила 50. годишњица игре.[131][132] У августу 2022, Wizards је објавио да ће се следећа фаза великих промена за Dungeons & Dragons одвијати у оквиру иницијативе One D&D која укључује јавно тестирање следеће верзије Dungeons & Dragons-а и предстојећи симулатор виртуелног стола (VTT) са 3Д окружењима развијеним помоћу Unreal Engine-а.[133][134][135] Ревидирана издања Player's Handbook-а, Monster Manual-а и Dungeon Master's Guide-а била су планирана за објављивање 2024. године;[135][136] ревидирани Player's Handbook и Dungeon Master's Guide објављени су 2024. године, док је Monster Manual објављен у фебруару 2025.[137]

У априлу 2022. Hasbro је објавио да ће Wizards купити дигитални скуп алата и пратилац игре D&D Beyond од Fandomа;[138][139] званични пренос на Wizards догодио се у мају 2022.[140][141] На Hasbroовом инвеститорском догађају у октобру 2022. објављено је да је Ден Росон, бивши главни оперативни директор Microsoft Dynamics 365, именован на новостворену позицију вишег потпредседника за бренд Dungeons & Dragons; Росон ће деловати као нови шеф франшизе.[142][143] Чејс Картер из Dicebreaker-а је истакао да је Росонова улога „део Wizardsових планова да уложи више ресурса у дигиталну страну D&D-а“ након куповине D&D Beyond од стране Hasbroа раније те године.[144] Извршна директорка Wizards of the Coast-а Синтија Вилијамс и извршни директор Hasbroа Крис Кокс, на Hasbroовом веб семинару фокусираном на инвеститоре у децембру 2022, назвали су бренд Dungeons & Dragons „недовољно монетизованим“.[145][146] Истакли су висок ангажман фанова са брендом, међутим, већину потрошње чине Водитељи тамница који су тек око 20% базе играча. Вилијамс је коментарисала да ће повећано улагање у дигитално „откључати тип понављајуће потрошње какав видите у дигиталним играма“.[145][146]

На Hasbroовом инвеститорском састанку у јулу 2024. Кокс је изјавио „да дигитални приход на D&D Beyond 'чини више од половине'“ укупне зараде од Dungeons & Dragons-а.[147] Картер, сада за Rascal, је прокоментарисао да „знамо да се физичке књиге слабо продају, и чак и ако су преднаруџбине за основне књиге из 2024. 'солидне', према речима извршног директора, очигледно је да Hasbro нема много вере да ће аналогне игре зауставити крварење новца на другим местима у структури компаније.“[147] 3Д виртуелни сто Sigil покренут је као део D&D Beyond у марту 2025.[148] Касније тог месеца, отприлике 90% развојног тима је отпуштено; у интерној комуникацији, виши потпредседник Hasbro Direct-а Ден Росон изјавио је да „наше аспирације за Sigil као велику, самосталну игру са јасним путем монетизације неће бити остварене“.[149][150] Sigil је угашен у октобру 2026.[151][152]

5.5 издање

[уреди | уреди извор]

Након објављивања основних књига правила за ревизију из 2024. године, креативни директор Dungeons & Dragons Крис Перкинс и директор игре Џереми Крафорд најавили су своје одласке из Wizards of the Coast-а. Кристијан Хофер, за Screen Rant, истакао је да су обојица „били део дизајнерског тима Dungeons & Dragons-а деценијама и били су два главна дизајнера“ 5. издања.[153] Поводом ове промене у вођству игре, приметио је да је потпредседница за франшизу и производ (Dungeons & Dragons) Џес Ланзиљо „поменула да ће Џејмс Вајат и Вес Шнајдер, главни дизајнери који су део D&D тима годинама, имати 'веће место за столом'“ и да ће „други дизајнери, укључујући Џастиса Армана, такође имати прогресивне лидерске улоге“.[153] У јуну 2025. Перкинс и Крафорд су објавили да су се придружили издавачкој кући за стоне игре Darrington Press у власништву Critical Role Productions-а.[154][155][156] Лин Кодига из Rascal-а приметила је да је „током протекле две године, титан стоних игара изгубио велики део свог ветеранског талента“ и да то сада укључује одласке Ланзиљо и вишег стратега за маркетинг садржаја Тода Кенрека.[156]

У марту 2026. D&D Beyond је почео да наводи садржај ревизије из 2024. као 5.5е како би одражавао номенклатуру заједнице фанова.[157][158] Такође у марту 2026. Wizards of the Coast је најавио нови сезонски формат садржаја за Dungeons & Dragons; изворне књиге и други повезани додатни производи одговараће теми сезоне. Прва сезона, Сезона хорора, била је заказана да траје од априла 2026. до јуна 2026.[159][160][161] У априлу 2026. Wizards of the Coast је покренуо нови стварни пренос под називом Dungeon Masters како би представио предстојећи D&D садржај.[162][163] Након најаве емисије, Polygon је приметио да је прошло „годинама откако је D&D имао текући, званични стварни пренос, продуциран и вођен од стране“ Wizards of the Coast-а.[163] На Gen Con-у 2026. Wizards of the Coast је најавио званичан повратак више окружења – 2027. године Dark Sun ће бити представљен у Сезони преживљавања, а Greyhawk у Сезони мача и магије.[164] Друга окружења ће добити званична проширења од лиценцираних партнера.[165] Wizards of the Coast је такође најавио линију D&D Icons са Џоом Манганијелом као главним креативним директором; линија ће садржати ново окружење Манганијела, као и друге радове креатора попут Лука Гајгакса, Маргарет Вајс, Трејсија Хикмана и Р. А. Салватореа.[164][166]

Лиценцирање

[уреди | уреди извор]

У раној историји игре, TSR није предузимао мере против производње D&D-компатибилног материјала од стране малих издавача и чак је лиценцирао Judges Guild да производи D&D материјале неколико година, као што је City State of the Invincible Overlord.[167] Овај став се променио средином 1980-их када је TSR предузео правне мере како би покушао да спречи друге да објављују компатибилан материјал. То је разљутило многе фанове и довело до огорчења других компанија за игре.[77] Иако је TSR предузео правне мере против неколико издавача у покушају да ограничи употребу трећих страна, никада није довео ниједан судски случај до краја, уместо тога се нагодио ван суда у сваком случају.[168] Сам TSR је имао проблема са законом о интелектуалној својини у неколико случајева.[169]

Лиценца отворене игре, друге лиценце и Creative Commons

[уреди | уреди извор]
Главни чланци: Open Game License и Game System License

Са покретањем 3. издања Dungeons & Dragons-а, Wizards of the Coast је учинио d20 систем доступним под Лиценцом отворене игре (OGL) и лиценцом заштитног знака d20 система. Под овим лиценцама, аутори су могли слободно да користе d20 систем приликом писања игара и додатака за игре.[170] OGL је омогућио широк спектар незваничних комерцијалних дериватних дела заснованих на механици Dungeons and Dragons-а која се производе од 2000. године;[171] заслужан је за повећање тржишног удела d20 производа[172] и довео до „бума у RPG индустрији раних 2000-их“.[173] Током 2000-их и 2010-их, такође је постојао тренд ка оживљавању и рекреирању старијих издања D&D-а, познат као Old School Revival. То је, заузврат, инспирисало стварање „ретро-клонова“, игара које ближе рекреирају оригиналне скупове правила, користећи материјал стављен под OGL заједно са некопирајтним механичким аспектима старијих правила како би се створила нова презентација игара.[174][175][176]

Wizards of the Coast је такође лиценцирао разна окружења званичним партнерима. Године 2000. The Kingdoms of Kalamar од Kenzer & Company постало је званично окружење за 3. издање; лиценцу су држали до 2007.[177][178] Одељење Arthaus компаније White Wolf Publishing лиценцирало је Gamma World 2001. и Ravenloft 2002.; обе лиценце су истекле 2005.[178] Такође 2002. године, Sovereign Press Маргарет Вајс и Дона Перина креирао је Dragonlance Campaign Setting (2003) за Wizards of the Coast; након тога су лиценцирали окружење Dragonlance за даљи развој до 2007.[178] Шенон Еплклајн, у књизи Designers & Dragons (2014), написао је да је до 2007. „изгледало да Wizards позива све лиценце кући“ што је довело до спекулација да је ново издање Dungeons & Dragons-а у развоју.[178]‍:175

Са објављивањем 4. издања 2008. Wizards of the Coast је представио своју Game System License, која је представљала значајно ограничење у поређењу са веома отвореним политикама отелотвореним у OGL-у. Делимично као одговор на ово, неки издавачи (као што је Paizo Publishing са својом игром Pathfinder Roleplaying Game) који су претходно производили материјале у подршци D&D линији производа, одлучили су да наставе да подржавају правила 3. издања, директно се такмичећи са Wizards of the Coast-ом. Други, попут Kenzer & Company, вратили су се пракси објављивања нелиценцираних додатака и тврдњи да закон о ауторским правима не дозвољава Wizards of the Coast-у да ограничи употребу трећих страна.[178][179] Еплклајн је коментарисао да је „d20 заједница била тешко оштећена након d20 краха 2003. године“ и да је „Wizards толико лоше водио и конструкцију и објављивање своје нове лиценце да су је скоро убили“, напомињући да је „до 2010. вероватно било више књига произведених под Paizo-вом Pathfinder лиценцом него под Wizards of the Coast-овом GSL лиценцом“.[178]‍:180

Објављивање 5. издања 2014. садржало је званичне изворне књиге дизајниране са другим издавачима: књиге Tyranny of Dragons (2014) биле су од Kobold Pressа, Princes of the Apocalypse (2015) од Sasquatch Game Studios, а и Out of the Abyss (2015) и Sword Coast Adventurer's Guide (2015) од Green Ronin Publishingа.[180] На Gen Con-у 2026. Wizards of the Coast је најавио лиценциране партнере за званично проширење D&D окружења новим изворним књигама – Ghostfire Gaming ће развијати Ravenloft, Visionary Productions and Design Eberron, а Kobold Press Forgotten Realms.[165]

Верзија 5.2 Референтног документа система, објављена 2025.

Заједно са објављивањем 5. издања, Wizards of the Coast је успоставио двокраки приступ лиценцирању. Срж правила 5. издања учињена је доступном под OGL; издавачи и независни ствараоци су такође могли да креирају лиценциране материјале користећи интелектуалну својину Dungeons & Dragons-а у оквиру програма названог DM's Guild.[181] DM's Guild не функционише под OGL-ом и користи другачији споразум заједнице.[181]

Између новембра и децембра 2022. појавиле су се спекулације да Wizards планира да укине OGL за Dungeons & Dragons на основу непотврђених цурења информација.[182][183][184][185] У одговору, Wizards је изјавио да ће наставити да подржава „садржај трећих страна за D&D са објављивањем One D&D 2024. године“.[184] Ограничени детаљи о ажурирању OGL-а, укључујући додавање извештавања о приходима и потребних ауторских накнада, објављени су од стране Wizardsа у децембру 2022.[186][187][185] Линда Кодига, за Io9 у јануару 2023, известила је о детаљима из процурелог пуног примерка OGL 1.1, укључујући ажуриране услове као што је више неовлашћивање употребе OGL1.0.[188] Кодига је истакла да „ако оригинална лиценца заиста више није важећа, сваки лиценцирани издавач ће бити погођен новим споразумом“, напомињући да овај процурели нацрт указује да Wizards „држи моћ близу себе“.[188] Недељу дана након цурења, Wizards је издао одговор у коме је одустао од неколико промена OGL-а.[189][190][191] The Motley Fool је истакао да је „Hasbro нагло променио став и натерао своју подружницу D&D Beyond да објави mea culpa на свом веб-сајту“.[192] Дана 27. јануара 2023, након повратних информација добијених током периода отворених коментара за нацрт OGL1.2, Wizards of the Coast је објавио да ће Референтни документ система 5.1 (SRD 5.1) бити објављен под неопозивом Creative Commons лиценцом (CC BY 4.0) са тренутним ступањем на снагу и да Wizards више неће настојати да деауторизује OGL1.0a.[193][194][195] SRD је затим ревидиран како би одражавао ревизију из 2024. скупа правила 5. издања; Референтни документ система 5.2 (SRD 5.2) објављен је под Creative Commons лиценцом 22. априла 2025.[196][197][198]

Остала интелектуална својина

[уреди | уреди извор]

Почетком 2000-их, Wizards of the Coast је имао лиценцу за креирање стоне игре улога Звездани ратови; Star Wars Roleplaying Game, први пут објављена 2000. године, користила је њихов d20 System.[178][199] Шенон Еплклајн је објаснио да је ова игра користила „све основне системе D&D-а“ и додала „опсежна правила о Сили и правила за свемирске бродове, возила и другу технологију“.[178]‍:160 Еплклајн је приметио да је ова игра била „добро подржана до 2004. године“.[178]‍:160 Од 2007. до 2010. игра је ажурирана Сага издањем.[178][199][200] Ова итерација је утицала на развој 4. издања Dungeons & Dragons-а јер су дизајнерски тимови размењивали идеје. Еплклајн је написао да су многе механике 4. издања дебитовале у игри Звездани ратови, као што су „моћнији ликови на првом нивоу, поједностављене вештине, поједностављени заштитни бацаји“, као и „прве итерације система за 'окрвављен' статус, налете излечења, па чак и моћи за сусрете“.[178]‍:185

Wizards of the Coast је затим објавио производе за 5. издање који се повезују са другим интелектуалним својинама — као што је Magic: The Gathering са изворним књигама Guildmasters' Guide to Ravnica (2018) и Mythic Odysseys of Theros (2020).[201][202] Два почетна сета у кутији за 5. издање заснована на ТВ серијама, Чудније ствари и Рик и Морти, објављена су 2019.[203][204] Изворне књиге засноване на серијама стварног преноса Dungeons & Dragons такође су објављене кроз званична партнерства: Acquisitions Incorporated (2019), Explorer's Guide to Wildemount (2020) и Critical Role: Call of the Netherdeep (2022).[205][206]

Универзуми изван

[уреди | уреди извор]

На Gen Con-у 2026. Wizards of the Coast је најавио нови програм Универзуми изван (Universes Beyond) за лиценцирана партнерства. Овај програм је сличан програму Универзуми изван компаније Wizards of the Coast за Magic: The Gathering.[207][208] Шеф D&D-а Ден Ајуб описао је Универзуме изван као „додатну“ линију производа и „још један начин да људи доживе“ D&D.[209] Ајуб је изјавио да не планирају да смање основну D&D линију и да теже „равнотежи“ између линија производа.[209] Вилијам Хјуз из The A.V. Club-а истакао је успех Hasbroа са „његовим брендирањем Универзуми изван у Magic: The Gathering-у“, сматрајући да је овај нови програм „сјајан, скуп начин да се много препознатљивих имена и ликова угура у D&D екосистем, дозвољавајући компанији да опсежно наплаћује лагано преправљен садржај заснован на обећању да ћете играти као ваш омиљени Ноћни вилењак или Сестра Ноћи у најпопуларнијем RPG систему на свету“.[210]

Ова издања Универзума изван биће део нове сезонске структуре за 5.5 издање – Сезону шампиона предводиће предстојећа изворна књига Dungeons & Dragons: World of Warcraft (2026), заснована на масовно вишеиграчкој онлајн игри улога (MMORPG) World of Warcraft;[208] Сезона побуне садржаће изворну књигу на тему Звезданих ратова 2027. године.[207] Хјуз је такође приметио да су обе ове интелектуалне својине раније добиле више адаптација за стоне игре улога.[210]

Пријем

[уреди | уреди извор]

Ерик Голдберг је рецензирао Dungeons & Dragons у Ares Magazine-у #1 (март 1980), оценивши га са 6 од 9, и прокоментарисао: „Dungeons and Dragons је импресивно достигнуће засновано само на концепту, и такође му се мора одати признање за учвршћивање брака између фантастичног жанра и игара.“[211] Голдберг је поново рецензирао Dungeons & Dragons у Ares Magazine-у #3 и прокоментарисао: „D&D је FRP игра која се најчешће игра на већини места.“[212] У књизи The Complete Book of Wargames из 1980. године, дизајнер игара Џон Фримен упитао је: „Шта се може рећи о феномену? Осим Tactics II и евентуално PanzerBlitz-а (прве модерне тактичке ратне игре), ово је најзначајнија ратна игра још од Х. Џ. Велса.“ Међутим, Фримен је имао значајне примедбе на игру, истичући: „С друге стране, почетни ликови су без изузетка досадни, практично немоћни и тако крхки“ што није било охрабрујуће за „новајлије“. Такође је назвао систем магије „глупим“ сматрајући да су многе чини „сувишне“ и „ефекти већине су безнадежно нејасни“. Сматрао је да су основни елементи попут заштитних бацаја, животних бодова и искуствених поена „недефинисани или лоше објашњени; однос суштине према 'рупама' неповољан је у поређењу са главом тениског рекета“. Такође је приметио да су правила „представљена у најнеписменијем приказу лоше граматике, правописних и штампарских грешака у професионалном wargaming-у“. Упркос свим овим проблемима, Фримен је закључио: „Како је рођена, фасцинантна је, али деформисана; у својим најбољим инкарнацијама, можда је најузбудљивији и најатрактивнији живи примерак.“[213]

Игра је имала преко три милиона играча широм света до 1981. године,[214] а примерци правила су се продавали по стопи од око 750.000 годишње до 1984. године.[215] Почевши од издања на француском језику 1982. године, Dungeons & Dragons је преведен на многе језике поред оригиналног енглеског.[72][74] До 1992. игра је преведена на 14 језика и продата у преко 2 милиона примерака у 44 земље широм света.[216] До 2004. потрошачи су потрошили више од 1 billion долар на производе Dungeons & Dragons-а, а игру је играло више од 20 милиона људи.[217] Чак шест милиона људи играло је игру 2007. године.[107] Дејвид М. Еволт је у својој књизи Of Dice and Men (2013) похвалио да игра омогућава лично фантастично искуство и изјавио: „иако је измишљено, катарза је стварна.“[218]

Признања

[уреди | уреди извор]

Различита издања Dungeons & Dragons-а освојила су многе Origins награде, укључујући Свевремена најбоља правила за играње улога 1977., Најбоља правила за играње улога 1989., Најбоља игра улога 2000. и Најбоља игра улога и најбољи додатак за играње улога 2014. за главна издања игре.[219] И Dungeons & Dragons и Advanced Dungeons & Dragons су чланови Origins Куће славних игара јер су сматрани довољно различитим да заслуже одвојено укључивање у различитим приликама.[220][221] Независни часопис Games ставио је Dungeons & Dragons на своју листу Games 100 од 1980. до 1983. године, а затим је игру увео у Кућу славних часописа 1984. године.[222][223] Часопис Games укључио је Dungeons & Dragons у својих „100 најбољих игара 1980.“, наводећи: „Што више играча, то веселије.“[224] Advanced Dungeons & Dragons рангиран је на 2. место у анкети читалаца часописа Arcane 1996. године за одређивање 50 најпопуларнијих игара улога свих времена.[225] Dungeons & Dragons је уведен у Националну кућу славних играчака 2016. и у Кућу славних научне фантастике и фантастике 2017. године.[226][227]

Каснија издања

[уреди | уреди извор]

Каснија издања довела су до неизбежних поређења између серија игара. Скот Тејлор за Black Gate 2013. године оценио је Dungeons & Dragons као број 1 у првих десет игара улога свих времена, рекавши: „Прадеда свих игара, D&D једноставно наставља да траје, и иако можда увек постоје 'ратови издања' међу играчима, то само говори да ефикасно остаје у свести више генерација играча као релевантан комад забаве.“[228]

Грифин Макелрој, за Polygon 2014. године, написао је: „Игра се мењала у протекле четири деценије, осцилирајући између различитих скупова правила, филозофија и метода игре. Играње улога, прилагођавање ликова и стварно импровизационо приповедање одувек су били у сржи игре, али начин на који те идеје тумачи систем игре драстично се мењао од издања до издања.“[229] Дитер Бон, за The Verge 2014. године, написао је: „Сваких неколико година постоји нова верзија D&D-а која покушава да реши недостатке претходне верзије и такође се учини прихватљивијом за своје доба. [...] Треће издање је стекло репутацију (коју није нужно заслужило) да је превише сложено и фокусирано на правила. Четврто издање је стекло репутацију (коју није нужно заслужило) да је превише фокусирано на минијатуре и мреже, превише механичко. У међувремену, компанија која поседује D&D објавила је гомилу свог старог материјала бесплатно као услугу фановима, а део тога је надограђен у конкурентску игру звану Pathfinder. Pathfinder је на крају постао популарнији, по неким параметрима, од самог D&D-а.“ Бон је истакао да је 5. издање „дизајнирано са једном сврхом: да врати D&D својим коренима и поврати све оне који су отишли током ратова издања“.[230]

Хенри Глашин, за SLUG Magazine 2015. године, истакао је да се након напуштања током ере 4. издања вратио Dungeons & Dragons-у са 5. издањем[231] и сматра га „новим златним стандардом за стоне RPG-ове засноване на D20“.[232] Глашин је написао: „Пето издање је убедљив разлог да се поново узбудите због D&D-а“ и „док ће неки поздравити једноставност, потпуно очекујем да ће доста људи остати при оном систему који им највише одговара. Међутим, ово издање ми је лако омиљено, рангирано чак и изнад D&D 3.5, моје прве љубави у D&D-у.“[231]

Кристијан Хофер, за ComicBook.com 2022. године, истакао је континуирану дебату фанова о тренутним издањима Dungeons & Dragons-а и Pathfinder-а која се усредсређује на тржишну доминацију Dungeons & Dragons 5. издања. Хофер је написао: „Реалност је да је Dungeons & Dragons Fifth Edition вероватно најпопуларнија стона игра улога икада направљена, чак и више од претходних издања игара. 5E је довела милионе нових играча у стоне игре улога. Многи од тих новијих играча никада нису чули за друге игре улога, чак ни за популарне попут Vampire: The Masquerade или Cyberpunk или Pathfinder. [...] Многи креатори садржаја и издавачи виде 5E као свој главни пут ка опстанку и релевантности, чак и ако то није њихов пожељни систем игре.“[233]

У децембру 2023. Џејмс Витбрук из Gizmodo-а истакао је „континуирани друштвени утицај D&D-а“ са објављивањем повезаних медија као што су филм Honor Among Thieves, Dungeons & Dragons: Adventures FAST канал и видео-игра Baldur's Gate 3 чији се „блокбастер успех“ приписује „заслугама за повећање зараде Wizards of the Coast-а од 40% у односу на 2022.“.[234] Међутим, Витбрук је сматрао да чак ни ови успеси „нису могли да спасу Dungeons & Dragons од похлепе његових власника“ са контроверзом око OGL-а и великим отпуштањима од стране Hasbroа која су заокружила „оно што је требало да буде једна од највећих година за Dungeons & Dragons коју је игра икада видела — популарнија него икад, доступнија него икад, културно релевантнија него икад — и тиме је трансформисала у златну еру укаљану тамним мрљама, засењену мрачним оградама, одраз да они са највише моћи у овим просторима никада заиста не науче лекције за које су тврдили да су их извукли из својих грешака“.[234]

Године 2025. Харви Рендал из PC Gamer-а рекао је да има „мало поверења“ у Hasbro и његово вођство да знају „шта да раде са било којом од својих [Dungeons & Dragons] победа“.[235] О ревизији правила за 5. издање, Рендал је прокоментарисао: „чињеница да се WoTC није осећао довољно самоуверено да поново осмисли готово ништа после 10 година сигнализира колико је парализована цела операција постала [...]. После деценије успеха, и након што масовна контроверза на нивоу хобија наизглед није могла да је потопи, следећи велики потез D&D-а био је да вас опреми у суштини истом игром за следећих 10 година. Без иновација, без напретка, само мало другачији угао точкова који се окрећу у прљавштини.“[235]

Морална паника

[уреди | уреди извор]
Главни чланак: Dungeons & Dragons controversies § Concerns about Satanism and suicide

У различитим периодима своје историје, Dungeons & Dragons је добијао негативан публицитет, посебно од неких хришћанских група, због наводног промовисања пракси попут обожавања ђавола, вештичарства, самоубиства и убиства, и због присуства голих груди на цртежима женских хуманоида у оригиналним AD&D приручницима (углавном чудовишта попут харпија, сукуба итд.).[22][236] Ове контроверзе навеле су TSR да уклони многе потенцијално контроверзне референце и илустрације приликом објављивања 2. издања AD&D-а.[96] Многе од ових референци, укључујући употребу имена „ђаволи“ и „демони“, поново су уведене у 3. издању.[237] Морална паника око игре довела је до проблема за фанове D&D-а који су се суочавали са друштвеним остракизмом, неправедним третманом и лажним повезивањем са окултизмом и сатанизмом, без обзира на стварну верску припадност и веровања појединачног фана.[8][238] Међутим, контроверза је такође била корисна изазивајући Страјсендов ефекат дајући игри широку озлоглашеност која је значајно повећала продају раних 1980-их упркос моралној паници.[239]

Dungeons & Dragons је био предмет гласина о играчима који имају потешкоћа у раздвајању фантазије од стварности, што чак доводи до психотичних епизода.[8][240] Најпознатија од њих била је сага о Џејмсу Даласу Егберту III,[241] чињенице о којој су фикционализоване у роману Mazes and Monsters и касније претворене у ТВ филм 1982. године са Томом Хенксом у главној улози.[236][242] Вилијам Дир, приватни истражитељ кога је породица Егберт унајмила да пронађе њиховог сина када је нестао на колеџу, написао је књигу под насловом The Dungeon Master (1984) побијајући било какву везу са D&D-ом и Егбертовим личним проблемима. Игра је окривљена за неке од поступака Криса Причарда, који је 1990. осуђен за убиство свог очуха. Истраживања разних психолога,[243] почевши од Арманда Сајмона, закључила су да нису повезани штетни ефекти са играњем D&D-а.[244] Dungeons & Dragons је такође навођен као подстицај људима да се друже недељно или двонедељно,[245] подучавајући вештинама решавања проблема, које могу бити корисне у одраслом добу, и подучавајући позитивним моралним одлукама.[246]

Касније критике

[уреди | уреди извор]
Види још: Dungeons & Dragons controversies § Cultural representations and racism и Open Game License § Reception

D&D је неповољно упоређиван са другим играма улога свог времена. Пишући за Slate 2008. године, Ерик Софџ прави неповољна поређења између насилних подстицаја D&D-а и свестранијег искуства играња улога у GURPS-у. Он тврди да „деценијама, играчи тврде да, пошто је D&D настао први, његов јадни, морално одбојни систем искуства може бити опроштен. Али штета се још увек наноси: Нове генерације играча се упознају са RPG-овима као нешто мало више од колективне фантазије о масакру.“[247] Ова критика изазвала је реакцију фанова D&D-а. Пишући за Ars Technica, Бен Кучера је одговорио да је Софџ искусио „малограђанског Вођу тамнице који је само желео да убија ствари“ и да су боља искуства игре могућа.[248]

Године 2020. Polygon је известио да је „D&D тим најавио да ће правити измене у деловима своје линије производа за 5. издање које су фанови прозвали неосетљивим“.[249] Себастијан Модак, за The Washington Post, известио је да је заједница стоних игара нашироко одобрила ове промене. Модак је написао да је „у својој изјави која се бави грешкама у вези са приказивањем различитих народа у D&D универзуму, Wizards of the Coast истакао своје недавне напоре у довођењу разноврснијих гласова за креирање нових D&D изворних књига које излазе 2021. [...] Ови разговори – о приказима раса и наводном третману запослених маргинализованих позадина и идентитета – охрабрили су играче да траже друга стона RPG искуства.“[250] Метју Голт, за Wired, позитивно је известио о дискусијама за округлим столом које је Wizards of the Coast организовао са фановима и лидерима заједнице о разноврсности и инклузији. Међутим, Голт је такође истакао да су други напори, попут ревизија старог материјала и објављивања новог материјала, били мање сјајни и понекад минимални. Голт је написао: „Изгледа да WotC покушава да промени ствари, али непрестано посрће, а често су фанови ти који купе делове. [...] WotC покушава да направи промене, али то често делује као празне речи. [...] Најгласнији гласови који тренутно критикују D&D то чине из љубави. Не желе да га виде уништеним, желе да се мења са временима.“[251] Међутим, 2022. године, академик Кристофер Фергусон изјавио је да игра „није била повезана са већим етноцентризмом (једним аспектом расизма) ставовима“ након што је спровео анкетно истраживање на 308 одраслих особа (38,2% небелаца и 17% играча Dungeons and Dragons-а). Фергусон је закључио да Wizards of the Coast можда реагује на моралну панику сличну оној око сатанизма 1990-их.[252] У ажурирању за 5e из 2024. „раса“ лика (као што су патуљак, вилењак или човек) промењена је у „врста“.[38]

Између новембра и децембра 2022. године појавиле су се спекулације да Wizards планира да укине Лиценцу отворене игре за Dungeons & Dragons на основу непотврђених цурења.[253][183][184][185] Након првобитног одговора Wizardsа на спекулације у новембру 2022,[184] компанија је објавила ограничене детаље о ажурирању OGL-а у децембру 2022.[186][254][185] Линда Кодига, пишући за Io9, известила је о детаљима из процурелог пуног примерка OGL 1.1 5. јануара 2023.[188] Кодига је истакла да ће „сваки лиценцирани издавач бити погођен новим споразумом. [...] Главни закључак из процурелог нацрта документа OGL 1.1 је да WotC држи моћ близу себе“.[188] ICv2 је прокоментарисао да је процурели OGL имао неколико контроверзних делова.[255] Након овог цурења, бројни новински и индустријски медији известили су о негативним реакцијама и фанова и професионалних креатора садржаја.[б]

TheStreet је истакао да су се „главни конкуренти компаније“ брзо удаљили од OGL-а у времену које је Wizards утрошио да се одлучи за одговор.[264] Starburst је прокоментарисао да „историјски када власници Dungeons and Dragons-а покушају да ограниче шта људи могу да раде са игром, то доводи до бума других стоних игара улога. То се управо дешава.“[265] TheStreet је такође прокоментарисао да је Wizards ујединио своју „целокупну базу играча“ против себе; и TheStreet[264] и Io9 истакли су покрет за бојкот D&D Beyond и масовна отказивања претплата, при чему је Io9 навео да су „непосредне финансијске последице“ приморале Wizards на одговор.[266] Io9 је известио да је интерна порука Wizards-а о одговору на цурење била да је ово претерана реакција фанова.[266] У наредним недељама, Wizards је повукао промене OGL-а и затражио јавне повратне информације[в] пре него што је одустао од OGL-а и објавио Референтни документ система 5.1 (SRD 5.1) под неопозивом лиценцом креативне заједнице (CC BY 4.0).[г] Едвин Еванс-Терлвел из The Washington Post-а написао је да је „одбијање фанова, који су критиковали одговор WotCа као далеко од извињења и одбацивање њихових легитимних брига, навело WotC да додатно одступи“ и да је компанија „изгледа починила неповратан чин самосаботаже покушавајући да замени [OGL] — проћердавши престиж нагомилан током 20 година за неколико недеља“.[272] И Io9 и ComicBook.com назвали су велике уступке – објављивање SRD 5.1 под креативном заједницом и одустајање од деауторизације OGL1.0a – које је најавио Wizards „огромном победом“ за заједницу Dungeons & Dragons-а.[273][195]

Заоставштина и утицај

[уреди | уреди извор]

Dungeons & Dragons је била прва модерна игра улога и успоставила је многе конвенције које су доминирале жанром.[274] Посебно су значајни употреба коцкица као механике игре, листови ликова, употреба нумеричких атрибута и групна динамика усредсређена на водитеља игре.[275] У року од неколико месеци од објављивања Dungeons & Dragons-а, нови писци и издавачи игара улога почели су да објављују сопствене игре улога, од којих је већина била у фантастичном жанру. Неке од најранијих других игара улога инспирисаних D&D-ом укључују Tunnels & Trolls (1975),[276] Empire of the Petal Throne (1975) и Chivalry & Sorcery (1976).[277] Комерцијални успех игре био је фактор који је довео до тужби у вези са расподелом ауторских хонорара између оригиналних стваралаца Гајгакса и Арнесона.[278][279] Гајгакс је касније био уплетен у политичку борбу за контролу над TSR-ом која је кулминирала судском битком и Гајгаксовом одлуком да прода свој власнички удео у компанији 1985. године.[280]

Покрет играња улога који је покренуо D&D довео је до објављивања научнофантастичне игре Traveller (1977), фантастичне игре RuneQuest (1978) и каснијих система игара као што су Chaosium-ов Call of Cthulhu (1981), Champions (1982), GURPS (1986),[281] и Vampire: The Masquerade (1991).[77][282] Dungeons & Dragons и игре на које је утицао вратиле су се у порекло жанра – минијатурне ратне игре – са стратешким играма борбе попут Warhammer Fantasy Battles-а.[283] D&D је такође имао велики утицај на модерне видео-игре.[284]

Режисер Џон Фавро приписује Dungeons & Dragons-у заслуге што му је дао „... заиста снажну основу у машти, приповедању, разумевању како створити тон и осећај равнотеже.“[285] НД Стивенсон и екипа серије She-Ra and the Princesses of Power били су под јаким утицајем Dungeons & Dragons-а, при чему је Стивенсон назвао серију у основи D&D кампањом, са Адором, Глимер и Боу који спадају у „специфичне класе у D&D-у“.[286] D&D кампања која се одржавала међу особљем id Softwareа раних 1990-их укључивала је демонску инвазију, ратника по имену Quake и магични предмет по имену Daikatana. Џон Ромеро је заслуге за кампању приписао инспирацији за многе његове видео-игре тог доба, укључујући Doom, Quake и Daikatana.[287]

Стварни пренос

[уреди | уреди извор]
Главни чланак: Actual play

Године 2020. Сара Витен са CNBC-а изјавила је да је поновни успон Dungeons & Dragons-а почео објављивањем новог 5. издања 2014. године које се укрстило са жанром „Хајде да играмо“ онлајн видео записа.[288] Веб серије и подкастови стварног преноса, попут The Adventure Zone (2014), Critical Role (2015) и Dimension 20 (2018), сматрани су кључним делом раста игре.[289][290][291][292][293] Године 2024. Time је навео да „како је D&D еволуирао од маргиналног хобија у мејнстрим медиј, идеја да људи гледају друге како играју стону игру уместо да сами играју експлодирала је на сличан начин“, напомињући да су неке емисије распродале стадионске наступе.[294] Академкиња Ема Френч, у књизи Real Life in Real Time: Live Streaming Culture (2023), прокоментарисала је утицај стварног преноса на ширу културу играња Dungeons & Dragons-а – „медији стварног преноса заобилазе изоловане или искључиве аспекте D&D-а, удаљавајући се од 'штребера из подрума' у корист умреженог, глобалног фандома. Пренос уживо је сада средство за упознавање појединаца са игром, доводећи је у мејнстрим у време када су и друге штреберске потраге такође постигле ширу видљивост и популарност.“[295]‍:213 Према речима извршног директора Hasbro-а Брајана Голднера, гледаоци на Twitch-у и YouTube-у провели су преко 150 милиона сати гледајући D&D играње 2020. године.[296] Френч је истакла да 2020. године „ниједан пренос уживо стварног преноса који је организовао званични DnD канал није имао потпуно мушку глумачку поставу – што показује огроман помак у односу на амбасадоре бренда које је Wizards of the Coast раније подржавао.“[297]

Кертис Д. Карбонел, у књизи Dread Trident: Tabletop Role-Playing Games and the Modern Fantastic из 2019. године, написао је: „Негативна повезаност са ранијом нишом 'штреберске' културе се преокренула. 5e је постало инклузивно у свом досегу играча, након година фокусирања на белу, мушку демографију. [...] На најједноставнијем нивоу, систем игре сада подстиче различите типове особа да формирају групу не само да би се борили против зла [...] већ да би се упустили у било који број сценарија авантура.“[298]‍:82–83 Френч је тврдила да не само да је приступачнији и инклузивнији пејзаж стварног преноса утицао на културу играња, већ је утицао и на сам производ Dungeons & Dragons од промотивне кампање за Tasha's Cauldron of Everything која је укључивала „разноврсне штреберске славне личности“ до „директне акције предузете против претходног искључивог понашања“ како се види у изјавама Wizards of the Coast-а о разноврсности и Dungeons & Dragons-у.[299] Френч је написала: „како преноси уживо стварног преноса проширују спектар купаца којима се D&D може пласирати, то може донети стварне, тектонске промене у мејнстрим перцепцији штреберског идентитета и допринети притиску за разноврсну заступљеност унутар штреберске субкултуре у целини.“[300]

У другим медијима

[уреди | уреди извор]
Главни чланак: Dungeons & Dragons in other media

Комерцијални успех D&D-а довео је до многих других повезаних производа, укључујући часописе Dragon и Dungeon,[301] анимирану телевизијску серију,[302] филмску серију,[303][304] оф-Бродвеј сценску продукцију,[305] званични саундтрек за играње улога,[306] романе,[307][308] и текуће и ограничене серије лиценцираних стрипова,[309] и бројне компјутерске и видео игре.[310][311][312] Продавнице хобија и играчака продају коцкице, минијатуре, авантуре и друга помагала за игру повезана са D&D-ом и његовим изданцима.[313][314]

У новембру 2023. Hasbroов Entertainment One покренуо је Dungeons & Dragons Adventures FAST канал, доступан на платформама као што су Amazon Freevee и Plex, који приказује нове веб серије стварног преноса, репризе анимиране серије Dungeons & Dragons и репризе других веб серија о Dungeons & Dragons.[315][316]

У популарној култури

[уреди | уреди извор]
Главни чланак: Dungeons & Dragons in popular culture

D&D је стекао популарност током касних 1970-их и 1980-их. Бројне игре, филмови и културне референце засноване на D&D-у или фантазијама, ликовима или авантурама сличним D&D-у свеприсутне су од краја 1970-их. Играчи D&D-а су (понекад пежоративно) приказивани као оличење штреберлука,[317] и постали су основа великог дела штреберског и гејмерског хумора и сатире.[318][319]

Познати играчи D&D-а укључују добитника Пулицерове награде Хунота Дијаза, професионалног кошаркаша Тима Данкана, комичара Стивена Колбера и глумце Вина Дизела и Робина Вилијамса.[320][321][322][323][324]

Види још

[уреди | уреди извор]

Напомене

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Пре 2024. ово се звало раса.[38][39]
  2. ^ Као што су:Financial Times,[256] Vice,[257] The Guardian,[258] CNBC,[259] NME,[260] IGN,[261] ICv2,[255] Inverse[262] и ComicBook.com.[263]
  3. ^ OGL1.2, са отвореним периодом за повратне информације, најављен је 13. јануара 2023.[267][268][191]
  4. ^ Референтни документ система 5.1 најављен је и ступио на снагу одмах 27. јануара 2023. Поред тога, Wizards је најавио да више неће тежити деауторизацији OGL1.0a.[269][270][195][271]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „D&D Basic Set”. Rulebooks and Sets. acaeum.com. Архивирано из оригинала 24. 6. 2011. г. Приступљено 16. 5. 2013. 
  2. ^ „D&D: The 'What does that stand for?' list”. Geek Native (на језику: енглески). 18. 2. 2019. Архивирано из оригинала 25. 2. 2020. г. Приступљено 25. 2. 2020. 
  3. ^ а б в г Waters, Darren (26. 4. 2004). „What happened to Dungeons and Dragons?”. BBC News (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 27. 12. 2019. г. Приступљено 25. 2. 2020. 
  4. ^ а б D'Anastasio, Cecilia (26. 8. 2019). „Dungeons & Deceptions: The First D&D Players Push Back On The Legend Of Gary Gygax”. Kotaku (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 29. 6. 2020. г. Приступљено 25. 2. 2020. 
  5. ^ а б в Michaud, Jon (2. 11. 2015). „The Tangled Cultural Roots of Dungeons & Dragons”. The New Yorker (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 9. 3. 2020. г. Приступљено 25. 2. 2020. 
  6. ^ а б Birnbaum 2004
  7. ^ а б в г д Williams, J. Patrick; Hendricks, Sean Q.; Winkler, W. Keith (2006). Gaming as Culture, Essays on Reality, Identity and Experience in Fantasy Games. Jefferson, N.C.: McFarland & Company. стр. 1–14, 27. ISBN 0-7864-2436-2. OCLC 63122794. 
  8. ^ а б в Kogod, Theo (30. 9. 2020). „11 Ways Dungeons & Dragons Influenced Video Games”. TheGamer (на језику: енглески). Приступљено 6. 8. 2022. 
  9. ^ „The influence of role-playing in video games”. www.gametopiastudios.com (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 6. 8. 2022. г. Приступљено 6. 8. 2022. 
  10. ^ „The Influence of Dungeons and Dragons on Video Games”. The Strong National Museum of Play (на језику: енглески). 6. 5. 2011. Приступљено 6. 8. 2022. 
  11. ^ Jahromi, Neima (24. 10. 2017). „The Uncanny Resurrection of Dungeons & Dragons”. The New Yorker (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 19. 6. 2020. г. Приступљено 25. 2. 2020. 
  12. ^ "Frankly, the difference in sales between Wizards and all other producers of roleplaying games is so staggering that even saying there is an 'RPG industry' at all may be generous." Cook, Monte. „The Open Game License as I See It – Part II”. Архивирано из оригинала 28. 3. 2006. г. Приступљено 28. 5. 2019. 
  13. ^ а б в г Pilon, Mary (8. 7. 2019). „The Rise of the Professional Dungeon Master”. Bloomberg Businessweek. Архивирано из оригинала 10. 7. 2019. г. Приступљено 25. 2. 2020. 
  14. ^ а б в Gygax; "From the Sorcerer's Scroll" in The Dragon #26.
  15. ^ Vehovec, Doug (23. 8. 2018). „Is There a Best Edition of D&D? Absolutely”. Nerdarchy (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 1. 7. 2020. г. Приступљено 25. 2. 2020. 
  16. ^ Appelcline, Shannon. „Players Handbook (1e) - Product History”. Dungeon Masters Guild (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 25. 2. 2020. г. Приступљено 25. 2. 2020. 
  17. ^ Harold Johnson; Steve Winter; Peter Adkison; Ed Stark; Peter Archer; WA (2004). 30 Years of Adventure: A Celebration of Dungeons & Dragons. Renton: Wizards of the Coast. стр. 253. ISBN 0-7869-3498-0. OCLC 56961559. 
  18. ^ Према анкети из 1999. у Сједињеним Државама, 6% особа узраста од 12 до 35 година играло је игре улога. Од оних који играју редовно, две трећине игра D&D. (Dancey; Adventure Game Industry Market Research Summary)
  19. ^ Производи брендирани Dungeons & Dragons чинили су преко педесет посто RPG производа продатих 2005. (Hite; State of the Industry 2005)
  20. ^ а б Brodeur, Nicole (4. 5. 2018). „Behind the scenes of the making of Dungeons & Dragons”. The Seattle Times (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 13. 5. 2018. г. Приступљено 25. 2. 2020. 
  21. ^ а б в Heller, Emily (26. 5. 2018). „A beginner's guide to playing Dungeons and Dragons”. Polygon (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 11. 6. 2020. г. Приступљено 25. 2. 2020. 
  22. ^ McMartin Preschool: Anatomy of a Panic - Retro Report. The New York Times. Архивирано из оригинала 21. 9. 2022. г. Приступљено 31. 7. 2018.  Звучни запис
  23. ^ а б Waskul, Dennis; Lust, Matt (2004). „Role-Playing and Playing Roles: The Person, Player, and Persona in Fantasy Role-Playing”. Symbolic Interaction (на језику: енглески). 27 (3): 333—356. ISSN 1533-8665. doi:10.1525/si.2004.27.3.333. 
  24. ^ а б в г Slavicsek, Bill; Baker, Richard W (2005). Dungeons and Dragons for Dummies. Hoboken, N.J.: Wiley. стр. 105—217 ,268, 293, 363. ISBN 0-7645-8459-6. OCLC 57574631. 
  25. ^ Bethke, Erik (2003). Game development and production. Wordware Game Developer's Library. Wordware Publishing, Inc.. стр. 12. ISBN 1-55622-951-8. 
  26. ^ Spade, Joan Z; Ballantine, Jeanne H. (2011). „Meso-Level Agents of Gender Socialization”. Schools and Society: A Sociological Approach to Education (4 изд.). Pine Forge Press. стр. 294. ISBN 978-1-4129-7924-5. 
  27. ^ "Encounters are to adventures what adventures are to campaigns" (Cook, Williams, Tweet; Dungeon Master's Guide v3.5., p. 129)
  28. ^ а б в Rouchart, Sandy; Aylett, Ruth (2003). „Solving the Narrative Paradox in VEs — Lessons from RPGs”. Intelligent Virtual Agents: 4th International Workshop. Berlin: Springer. стр. 245—246. ISBN 978-3-540-39396-2. OCLC 166468859. 
  29. ^ а б в г Cook, Monte; Tweet, Jonathan; Williams, Skip (2005). Dungeon Master's Guide: Core Rulebook II (3.5). Renton, WA: Wizards of the Coast. стр. 4, 98, 114. ISBN 0-7869-1551-X. OCLC 45052801. 
  30. ^ Fine, Gary Alan (1983). Shared Fantasy: Role Playing Games as Social Worlds. University of Chicago Press. стр. 16. ISBN 0-226-24944-1. 
  31. ^ Livingstone, Ian (1982). Dicing with Dragons. Routledge. стр. 80. ISBN 0-7100-9466-3. 
  32. ^ Gygax, Gary (1979). Dungeon Masters Guide. Lake Geneva, WI: TSR. стр. 114. ISBN 0-935696-02-4. OCLC 13642005. 
  33. ^ Mohan, Kim (1986). Wilderness Survival Guide. TSR. ISBN 0-88038-291-0. OCLC 14766400. 
  34. ^ Tweet, Jonathan (2004). Dungeons & Dragons Basic Game. Renton, WA.: Wizards of the Coast. стр. 32. ISBN 0-7869-3409-3. OCLC 63137737. 
  35. ^ Russell, Mollie (12. 3. 2025). „All DnD 5e books in order of release”. Wargamer (на језику: енглески). Приступљено 31. 7. 2026. 
  36. ^ Оригинална игра је користила 3d6 редоследом бацања (Gygax, Arneson; Dungeons & Dragons). Од тада су укључене варијанте (Gygax; Dungeon Masters Guide, стр. 11), а стандард за новија издања је „бацање четири шестостране коцкице, занемаривање најниже и сабирање преостале три“ (Tweet, Cook, Williams; Player's Handbook [3.0], стр. 4), распоређивање резултата жељеним редоследом. Новија издања такође дозвољавају систем „куповине поена“.
  37. ^ а б Parkin, Jeff (17. 9. 2024). „What's changed in Dungeons and Dragons 5e 2024”. Polygon (на језику: енглески). Приступљено 25. 9. 2024. 
  38. ^ а б Cote, Amanda; Saidel, Emily (5. 5. 2024). „'Race' And Race: Longitudinal Trends in Dungeons & Dragons Character Creation”Неопходна новчана претплата. Fifty Years of Dungeons & Dragons (на језику: енглески). MIT Press: 231—258. doi:10.7551/mitpress/15175.003.0022. 
  39. ^ Slavicsek, Bill; Baker, Richard (15. 7. 2008). Dungeons and Dragons 4th Edition For Dummies. For Dummies. Wiley. стр. 109—228. ISBN 9780470406397. 
  40. ^ Linward, Timothy (30. 6. 2026). „Five easy tips to create D&D characters with fantastic backstories”. Wargamer (на језику: енглески). Приступљено 1. 8. 2026. 
  41. ^ Tweet; Dungeons & Dragons Basic Game стр. 24
  42. ^ Williams, Hendricks & Winkler 2006 harvnb грешка: више циљева (2×): CITEREFWilliamsHendricksWinkler2006 (help) "The Role-Playing Game and the Game of Role-Playing"
  43. ^ „Dungeons & Dragons Dice”. dicedragons.co.uk. 4. 4. 2023. Архивирано из оригинала 13. 1. 2024. г. Приступљено 13. 1. 2024. 
  44. ^ Tweet, Cook, Williams; Player's Handbook v3.5, стр. 62
  45. ^ а б Tweet, Cook, Williams; Player's Handbook v3.5, стр. 136
  46. ^ "Generally, when you are subject to an unusual or magical attack, you get a saving throw to avoid or reduce the effect." Постоји идентичан текст у одељцима под називом 'Saving Throws' у (Tweet 2000:119).
  47. ^ Tweet, Cook, Williams; Player's Handbook (3.0), стр. 119–120
  48. ^ The Player's Handbook. Wizards of the Coast. 2014. 
  49. ^ Cook, Williams, Tweet; Dungeon Master's Guide v3.5., стр. 197
  50. ^ Рана издања нису дозвољавала или су имала строге казне за промену поретка (Gygax; Dungeon Masters Guide, стр. 24), али новије верзије су попустљивије према промени. (Cook, Williams, Tweet; Dungeon Master's Guide v3.5., стр. 134)
  51. ^ Tweet, Cook, Williams; Player's Handbook v3.5, стр. 59
  52. ^ Gygax; Dungeon Masters Guide, стр. 84
  53. ^ Tweet, Cook, Williams; Player's Handbook v3.5, стр. 58
  54. ^ Cook, Williams, Tweet; Dungeon Master's Guide v3.5., стр. 46
  55. ^ Tweet, Cook, Williams; Player's Handbook v3.5, стр. 145
  56. ^ Cook, Williams, Tweet; Dungeon Master's Guide v3.5., стр. 289
  57. ^ Cook, Williams, Tweet; Dungeon Master's Guide v3.5., стр. 296
  58. ^ Cook, Williams, Tweet; Dungeon Master's Guide v3.5., стр. 41
  59. ^ Cook, Williams, Tweet; Dungeon Master's Guide v3.5., стр. 43
  60. ^ "A D&D campaign is an organized framework... to provide a realistic setting for a series of fantastic adventures." (Allston; Rules Cyclopedia, стр. 256)
  61. ^ "It is important to distinguish between a campaign and a world, since the terms often seem to be used interchangeably ... A world is a fictional place in which a campaign is set. It's also often called a campaign setting." (Cook, Williams, Tweet; Dungeon Master's Guide v3.5., стр. 129)
  62. ^ Williams; Dungeon Master Option: High Level Campaigns, стр. 45
  63. ^ Johnson, et al.; 30 Years of Adventure, стр. 23
  64. ^ Први Dungeon Masters Guide дао је само четвртину странице од укупно 240 страница за дискусију о опционој употреби минијатура. (Gygax; Dungeon Masters Guide, стр. 10)
  65. ^ Pope; Grenadier Models
  66. ^ Scott; Otherworld
  67. ^ Pope; Ral Partha
  68. ^ Pope; TSR
  69. ^ Academy of Adventure Gaming Arts & Design; List of Winners (2002)
  70. ^ а б Arneson; "My Life and Role Playing" у Different Worlds #3
  71. ^ а б в Mead, Malcomson; Dungeons & Dragons FAQ
  72. ^ Kushner; Dungeon Master: The Life and Legacy of Gary Gygax
  73. ^ а б в г д ђ е Wizards of the Coast; The History of TSR
  74. ^ Witwer, Michael (2015). Empire of the Imagination: Gary Gygax and the Birth of Dungeons & Dragons. New York: Bloomsbury Publishing. ISBN 978-1-63286-279-2. 
  75. ^ Grigg; Albert Goes Narrative Contracting
  76. ^ а б в г Schick; Heroic Worlds, стр. 17–34
  77. ^ Ewalt, David M. (2013). Of Dice and Men: The Story of Dungeons & Dragons and the People Who Play It. New York: Scribner. стр. 103—104. ISBN 978-1-4516-4050-2. OCLC 800031925. 
  78. ^ Kuntz; "Tolkien in Dungeons & Dragons" у Dragon #13
  79. ^ а б Gygax; "On the Influence of J. R. R. Tolkien on the D&D and AD&D games" у Dragon #95
  80. ^ Drout; "J.R.R. Tolkien Encyclopedia", стр. 229
  81. ^ „Gary Gygax - Creator of Dungeons & Dragons”. TheOneRing. Архивирано из оригинала 6. 12. 2013. г. Приступљено 10. 1. 2014. 
  82. ^ Gygax; "The Dungeons and Dragons Magic System" у The Strategic Review, 2  (V):
  83. ^ а б DeVarque; Literary Sources of D&D
  84. ^ Di Filippo, Laurent (2018). „La mythologie nordique dans Donjons & Dragons - Entre réception et stéréotypes” [Norse mythology in Dungeons & Dragons - Between reception and stereotypes]. Les clichés dans l'histoire. Fest'Ain d'Histoire (на језику: француски). Chazey-sur-Ain: Didaskalie. стр. 83. Архивирано из оригинала 6. 11. 2021. г. Приступљено 25. 9. 2023. 
  85. ^ Davis, Graeme (2014). Theseus and the Minotaur. Osprey Publishing. стр. 34—35. ISBN 978-1-4728-0405-1. 
  86. ^ Првих седам наведених овде су „најнепосреднији утицаји“. (Gygax; Dungeon Masters Guide, стр. 224)
  87. ^ Carroll, Bart; Winter, Steve (6. 2. 2009). „Name Level”. Dragon (372). Wizards of the Coast. Архивирано из оригинала 15. 4. 2012. г.. 
  88. ^ Witwer, Michael; Newman, Kyle; Witwer, Sam (2018). Dungeons & Dragons Art & Arcana: A Visual History. Ten Speed Press. ISBN 9780399580949. 
  89. ^ Peterson, Jon (2012). Playing at the World. Unreason. стр. 496. ISBN 978-0-615-64204-8. 
  90. ^ Schick; Heroic Worlds, стр. 132–153
  91. ^ „Basic set”. Acaeum.com. Архивирано из оригинала 24. 6. 2011. г.. 
  92. ^ Schick; Heroic Worlds, стр. 133
  93. ^ Gygax, Gary (фебруар 1979). „Dungeons & Dragons: What It Is and Where It Is Going”. The Dragon #22. TSR. III (8): 29—30. ISSN 1062-2101. 
  94. ^ "This is not AD&D 3rd edition" Winter, Steven (у предговору за Cook; Player's Handbook).
  95. ^ а б Ward; "The Games Wizards: Angry Mothers From Heck (And what we do about them)" у Dragon #154
  96. ^ Cook; Player's Handbook (1989), стр. 25–41
  97. ^ Pryor, Herring, Tweet, Richie; Creative Campaigning
  98. ^ Appelcline, Shannon (3. 8. 2006). „Wizards of the Coast: 1990 – present”. A Brief History of Game. RPGnet. Архивирано из оригинала 24. 8. 2006. г. Приступљено 1. 9. 2006. 
  99. ^ "After ... the idea of acquiring TSR began to swim in my mind it took me maybe thirty seconds to decide, We've got to do a third edition of Dungeons & Dragons." (Adkison, Peter у Johnson, et al.; 30 Years of Adventure, стр. 250).
  100. ^ Johnson, et al.; 30 Years of Adventure, стр. 273
  101. ^ Johnson, et al.; 30 Years of Adventure, стр. 255–263
  102. ^ "Countdown to 3rd Edition: Feats and Fighters" у Dragon #270
  103. ^ а б Tweet, Cook, Williams; Player's Handbook v3.5, стр. 4
  104. ^ Carter, et al.; Wizards Presents: Races and Classes, стр. 6–9
  105. ^ Slavicsek, Bill (19. 10. 2007). „Ampersand: Exciting News!”. Wizards of the Coast. Архивирано из оригинала 19. 6. 2009. г. Приступљено 22. 10. 2007. 
  106. ^ а б Svensson; Dungeons & Dragons reborn
  107. ^ „Dungeons & Dragons tries to lure back players - CNN.com”. CNN (на језику: енглески). 8. 6. 2010. Архивирано из оригинала 11. 6. 2010. г. Приступљено 26. 2. 2021. 
  108. ^ Harnish, MJ (9. 1. 2012). „5th Edition D&D Is in Development — Should We Care?”. Wired. Архивирано из оригинала 31. 5. 2014. г. Приступљено 9. 1. 2012. 
  109. ^ Gilsdorf, Ethan (9. 1. 2012). „Players Roll the Dice for Dungeons & Dragons Remake”. The New York Times. стр. 2. Архивирано из оригинала 10. 1. 2012. г. Приступљено 9. 1. 2012. 
  110. ^ Mearls, Mike (9. 1. 2012). „Charting the Course for D&D: Your Voice, Your Game”. Wizards of the Coast. Архивирано из оригинала 25. 12. 2012. г. Приступљено 9. 1. 2012. 
  111. ^ „Dungeons & Dragons Roleplaying Game Official Home Page - Article (News on D&D Next)”. Архивирано из оригинала 20. 7. 2014. г.. 
  112. ^ Ewalt, David M (20. 8. 2012). „What's Next With Dungeons And Dragons?”. Forbes. Архивирано из оригинала 25. 8. 2012. г. Приступљено 26. 8. 2012. 
  113. ^ Frum, Larry (19. 5. 2014). „40 years later, 'Dungeons & Dragons' still inspiring gamers”. CNN. Архивирано из оригинала 14. 2. 2018. г. Приступљено 13. 2. 2018. 
  114. ^ Wizards of the Coast”. Penguin Random House Canada (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 8. 7. 2019. г. Приступљено 8. 7. 2019. 
  115. ^ а б Gramuglia, Anthony (4. 5. 2020). „Stream of Many Eyes: D&D's Most Ambitious (and Fun) Event, Explained”. CBR (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 9. 7. 2021. г. Приступљено 2. 11. 2020. 
  116. ^ „Stream of Many Eyes”. Wizards of the Coast. Архивирано из оригинала 9. 11. 2020. г. Приступљено 2. 11. 2020. 
  117. ^ „2019 Finalists and Winners”. Content Marketing Awards (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 23. 10. 2020. г. Приступљено 2. 11. 2020. 
  118. ^ Rios, Joshua (31. 7. 2019). „How Dungeons & Dragons Is Finding New Life on Twitch and Beyond”. Adweek (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 7. 11. 2020. г. Приступљено 2. 11. 2020. 
  119. ^ Hall, Charlie (9. 7. 2018). „'Actual play' RPG experiences like Critical Role, Adventure Zone are having a moment”. Polygon (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 8. 3. 2022. г. Приступљено 8. 7. 2021. 
  120. ^ „Rivals of Waterdeep is Dungeons & Dragons' Flagship Show”. ComicBook.com (на језику: енглески). 21. 7. 2020. Архивирано из оригинала 21. 6. 2020. г. Приступљено 7. 7. 2021. 
  121. ^ „Learning The Shape Of Dungeons & Dragons in 2019 at A Livestream Event”. pastemagazine.com (на језику: енглески). 3. 6. 2019. Архивирано из оригинала 9. 7. 2021. г. Приступљено 8. 7. 2021. 
  122. ^ а б „2019 Was D&D's Best Year Ever”. Screen Rant (на језику: енглески). 22. 4. 2020. Архивирано из оригинала 1. 5. 2020. г. Приступљено 26. 4. 2020. 
  123. ^ а б Parvini, Sarah (13. 1. 2021). „Turning to Dungeons & Dragons to escape a real life monster — COVID-19”. Los Angeles Times. Архивирано из оригинала 13. 1. 2021. г. Приступљено 10. 2. 2021. 
  124. ^ Hall, Charlie (10. 11. 2022). „D&D will use cultural consultants to prevent racist content in all of its books”. Polygon (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 11. 11. 2022. г. Приступљено 11. 11. 2022. 
  125. ^ а б „Dungeons & Dragons implements new cultural review following Spelljammer's racist inclusions”. Dicebreaker (на језику: енглески). 11. 11. 2022. Архивирано из оригинала 28. 7. 2024. г. Приступљено 11. 11. 2022. 
  126. ^ Murray, Sean (10. 11. 2022). „Dungeons & Dragons To Require Cultural Consultants For Every Release Following Spelljammer Hadozee Controversy”. TheGamer (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 11. 11. 2022. г. Приступљено 11. 11. 2022. 
  127. ^ а б Perkins, Christopher (10. 11. 2022). „Leveling Up Our Creative Process: Learnings From Spelljammer”. D&D Beyond (Press release) (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 11. 11. 2022. г. Приступљено 11. 11. 2022. 
  128. ^ Hoffer, Christian (10. 11. 2022). „Dungeons & Dragons Announces New Inclusivity Processes After Spelljammer Revisions”. ComicBook.com (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 28. 7. 2024. г. Приступљено 11. 11. 2022. 
  129. ^ Friedman, Emily C. (8. 4. 2023). „Who Owns Dungeons & Dragons?”. Los Angeles Review of Books (на језику: енглески). Приступљено 11. 4. 2023. 
  130. ^ „Dungeons & Dragons Announces Next "Evolution" of Game Coming in 2024”. ComicBook.com (на језику: енглески). 26. 9. 2021. Архивирано из оригинала 26. 9. 2021. г. Приступљено 27. 9. 2021. 
  131. ^ „D&D 5th Edition Rules Being Upgraded For 50th Anniversary”. Screen Rant (на језику: енглески). 27. 9. 2021. Архивирано из оригинала 27. 9. 2021. г. Приступљено 27. 9. 2021. 
  132. ^ Johnson, Xavier (18. 8. 2022). „Dungeons and Dragons brings huge changes to fifth edition rules under One D&D initiative”. Dot Esports (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 1. 11. 2022. г. Приступљено 18. 8. 2022. 
  133. ^ Nelson, Samantha (18. 8. 2022). „One D&D includes a new virtual tabletop and digital book bundles”. Polygon (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 4. 10. 2022. г. Приступљено 18. 8. 2022. 
  134. ^ а б Plante, Corey (18. 8. 2022). „One D&D is so much more than Dungeons & Dragons 6th Edition”. Inverse (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 18. 8. 2022. г. Приступљено 18. 8. 2022. 
  135. ^ „Dungeons & Dragons: One D&D Reveal Trailer”. IGN. 18. 8. 2022. Архивирано из оригинала 18. 8. 2022. г. Приступљено 18. 8. 2022. 
  136. ^ Melzer, Jenny (4. 2. 2025). „The D&D 5e 2025 Monster Manual Is Here – And It's Glorious”. CBR (на језику: енглески). Приступљено 5. 3. 2025. 
  137. ^ Vlessing, Etan (13. 4. 2022). „Hasbro Buys D&D Beyond for $146.3M in Gaming Expansion”. The Hollywood Reporter (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 17. 4. 2022. г. Приступљено 14. 4. 2022. 
  138. ^ Vanjani, Karishma. „Hasbro Pushes for Digital Growth of Dungeons & Dragons With $146M Acquisition”. www.barrons.com (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 19. 4. 2022. г. Приступљено 14. 4. 2022. 
  139. ^ „Change of D&D Beyond Ownership”. D&D Beyond (Press release) (на језику: енглески). 22. 4. 2022. Архивирано из оригинала 14. 5. 2022. г. Приступљено 11. 5. 2022. 
  140. ^ Zambrano, J. R. (11. 5. 2022). „D&D Beyond Officially Changes Hands May 18th”. Bell of Lost Souls (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 5. 10. 2022. г. Приступљено 11. 5. 2022. 
  141. ^ „Hasbro Announces New Dungeons & Dragons Head”. ComicBook.com (на језику: енглески). 4. 10. 2022. Архивирано из оригинала 5. 10. 2022. г. Приступљено 5. 10. 2022. 
  142. ^ „Hasbro Adds SVP of 'D&D', Strengthening Online Side of Brand”. ICv2 (на језику: енглески). 5. 10. 2022. Архивирано из оригинала 5. 10. 2022. г. Приступљено 5. 10. 2022. 
  143. ^ Carter, Chase (5. 10. 2022). „Wizards of the Coast appoints former Microsoft e-commerce veteran as new senior VP of Dungeons & Dragons”. Dicebreaker (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 5. 10. 2022. г. Приступљено 5. 10. 2022. 
  144. ^ а б Carter, Chase (9. 12. 2022). „Dungeons & Dragons executives think "the brand is really under monetised"”. Dicebreaker (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 11. 1. 2023. г. Приступљено 12. 1. 2023. 
  145. ^ а б „D&D CEO Thinks Hobby Is 'Under Monetized' Compared To Video Games”. Kotaku (на језику: енглески). 12. 12. 2022. Архивирано из оригинала 12. 1. 2023. г. Приступљено 12. 1. 2023. 
  146. ^ а б Carter, Chase (26. 7. 2024). „Hasbro will need more than video game execs before "going all in" on digital play”Неопходна новчана претплата. Rascal News (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 28. 7. 2024. г. Приступљено 28. 7. 2024. 
  147. ^ Machkovech, Sam (12. 3. 2025). „After years in development, D&D's Unreal-powered virtual tabletop still feels off”. Polygon (на језику: енглески). Приступљено 23. 3. 2025. 
  148. ^ Carter, Chase (19. 3. 2025). „Wizards of the Coast shutters Sigil virtual tabletop project, lays off 30 staff”Неопходна слободна регистрација. Rascal News (на језику: енглески). Приступљено 23. 3. 2025. 
  149. ^ Hall, Charlie (19. 3. 2025). „D&D suffers more layoffs as Wizards cuts Sigil VTT staff by 90%”. Polygon (на језику: енглески). Приступљено 23. 3. 2025. 
  150. ^ „Closing the Chapter on Sigil, and Thanking the Community”. D&D Beyond (Press release) (на језику: енглески). 24. 10. 2025. Приступљено 24. 10. 2025. 
  151. ^ Codega, Lin (27. 10. 2025). „Sigil suffered a slow, ignoble death”. Rascal News (на језику: енглески). Приступљено 28. 10. 2025. 
  152. ^ а б Hoffer, Christian (11. 4. 2025). „Jeremy Crawford and Chris Perkins to Leave Dungeons & Dragons' Design Team”. Screen Rant (на језику: енглески). Приступљено 11. 4. 2025. 
  153. ^ Phillips, Jevon (16. 6. 2025). „Why Dungeons & Dragons storytelling duo signed with Critical Role”. Los Angeles Times (на језику: енглески). Приступљено 16. 6. 2025. 
  154. ^ McWhertor, Michael (16. 6. 2025). „Top D&D designers join Critical Role after quitting Wizards of the Coast”. Polygon (на језику: енглески). Приступљено 16. 6. 2025. 
  155. ^ а б Codega, Lin (17. 6. 2025). „Darrington Press snag veteran D&D talent in surprise double hiring”. Rascal News (на језику: енглески). Приступљено 17. 6. 2025. 
  156. ^ Russell, Mollie (3. 3. 2026). „Wizards finally calls it D&D 5.5e, ending five years of bizarre branding”. Wargamer (на језику: енглески). Приступљено 3. 3. 2026. 
  157. ^ Randall, Harvey (4. 3. 2026). „D&D's clunkily-named 2024 ruleset, a revamp of 5e, finally throws up its hands and goes fine, we'll call it 5.5e on D&D Beyond, you win”. PC Gamer (на језику: енглески). Приступљено 4. 3. 2026. 
  158. ^ Connolly, Denny (26. 3. 2026). „Dungeons and Dragons Seasons Explained - Everything To Know About the 2026 Release Schedule”. Vice (на језику: енглески). Приступљено 31. 7. 2026. 
  159. ^ Dohm-Sanchez, Jeffrey (3. 3. 2026). „GAMA Expo 2026 News: Wizards of the Coast Unveils 'D&D' Roadmap”. ICv2 (на језику: енглески). Приступљено 15. 4. 2026. 
  160. ^ Oaks, Amanda Kay (3. 3. 2026). „Dungeons & Dragons 2026 Roadmap Reveals Return to An Iconic Campaign Setting & New Seasonal Approach”. ComicBook.com (на језику: енглески). Приступљено 15. 4. 2026. 
  161. ^ Maas, Jennifer (16. 4. 2026). „‘Dungeons & Dragons’ Maker Launches Official Actual-Play Show Amid Growing Popularity of ‘Critical Role,’ ‘Dimension 20’ (EXCLUSIVE)”. Variety (на језику: енглески). Приступљено 16. 4. 2026. 
  162. ^ а б Cacciatore, Francesco (16. 4. 2026). „D&D finally launches new comeback show with an all-star cast — and it's great”. Polygon (на језику: енглески). Приступљено 16. 4. 2026. 
  163. ^ а б Harte, Charles (30. 7. 2026). „Everything D&D Announced At Gen Con, Including A Huge World of Warcraft Collab, Star Wars Crossover, And The New Psion Class”. Game Informer (на језику: енглески). Приступљено 31. 7. 2026. 
  164. ^ а б Cannon, Trent (31. 7. 2026). „D&D admits it can't keep up with fans' appetites, and is deputizing other companies to create official add-on content”. Popverse (на језику: енглески). Приступљено 31. 7. 2026. 
  165. ^ Cacciatore, Francesco (30. 7. 2026). „D&D is bringing back some of its most iconic storytellers for new adventures”. Polygon (на језику: енглески). Приступљено 31. 7. 2026. 
  166. ^ Sacco, Ciro Alessandro. „The Ultimate Interview with Gary Gygax”. thekyngdoms.com. Архивирано из оригинала 23. 12. 2011. г. Приступљено 2. 9. 2014. 
  167. ^ Appelcline, Shannon (16. 7. 2008). „Games & The Law, Part Seven: The D&D Dilemma”. Архивирано из оригинала 4. 5. 2009. г. Приступљено 7. 7. 2009. 
  168. ^ Сукоби око ауторских права са Tolkien Enterprises довели су до уклањања референци на Хобите, Енте и друге. (Hallford, Hallford; Swords & Circuitry)
  169. ^ Wizards of the Coast; The d20 System
  170. ^ Walsh, Kit (10. 1. 2023). „Beware the Gifts of Dragons: How D&D's Open Gaming License May Have Become a Trap for Creators”. Electronic Frontier Foundation (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 12. 1. 2023. г. Приступљено 12. 1. 2023. 
  171. ^ Demil, Benoît; Lecocq, Xavier (15. 5. 2014). „The Rise and Fall of an Open Business Model”. Revue d'économie industrielle (на језику: енглески) (146): 85—113. ISSN 0154-3229. S2CID 145373814. doi:10.4000/rei.5803 Слободан приступ. Архивирано из оригинала 11. 1. 2023. г. Приступљено 12. 1. 2023. 
  172. ^ Seaman, Christopher B.; Tran, Thuan (2022). „Intellectual Property and Tabletop Games”. Iowa Law Review. 107 (4): 1615—1683. Архивирано из оригинала 11. 1. 2023. г. Приступљено 12. 1. 2023. 
  173. ^ Maliszewski, James (21. 8. 2009). „Full Circle: A History of the Old School Revival” (на језику: енглески). Escapist Magazine. Архивирано из оригинала 24. 6. 2021. г. Приступљено 24. 6. 2021. 
  174. ^ Bebergal, Peter (6. 5. 2013). „Old School Dungeons & Dragons: Wizards of the Coast's Problem Child”. Boing Boing. Архивирано из оригинала 6. 5. 2013. г. Приступљено 24. 6. 2021. 
  175. ^ Appelcline, Shannon (2014). Designers & Dragons: The '00s. Evil Hat Productions. стр. 96—96. ISBN 978-1-61317-087-8. 
  176. ^ „Kingdoms of Kalamar Campaign Setting Becomes Official Dungeons & Dragons World”. Wizards of the Coast. 1. 11. 2000. Архивирано из оригинала 11. 2. 2003. г.. 
  177. ^ а б в г д ђ е ж з и ј Appelcline, Shannon (2014). Designers & Dragons: The 90s. Evil Hat Productions. стр. 36—37, 127—204, 244—249, 364—365. ISBN 978-1-61317-084-7. 
  178. ^ „Kenzer & Co, D&D, and Trademarks”. Robertson Games. 9. 7. 2008. Архивирано из оригинала 18. 1. 2010. г. Приступљено 7. 7. 2009. 
  179. ^ Mappin, Don (6. 2. 2016). „Reviewed: Dungeons & Dragons 5th edition”. Ars Technica (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 6. 8. 2020. г. Приступљено 20. 8. 2020. 
  180. ^ а б Montgomery, Jeff. „Ownership and License (OGL) Questions”. Dungeon Masters Guild (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 15. 2. 2018. г. Приступљено 13. 2. 2018. 
  181. ^ Law, Eric (14. 11. 2022). „Rumor: One D&D Might Be Killing Third-Party Homebrew Content”. Game Rant (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 13. 1. 2023. г. Приступљено 26. 11. 2022. 
  182. ^ а б Chancey, Tyler (22. 11. 2022). „Wizards Clarifies One D&D Third Party Support”. TechRaptor (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 13. 1. 2023. г. Приступљено 26. 11. 2022. 
  183. ^ а б в г „Dungeons & Dragons Clarifies Support for Third-Party Material as New Edition Draws Near”. ComicBook.com (на језику: енглески). 21. 11. 2022. Архивирано из оригинала 13. 1. 2023. г. Приступљено 26. 11. 2022. 
  184. ^ а б в г „The Dungeons & Dragons Open Gaming License Isn't Going Anywhere”. Gizmodo (на језику: енглески). 21. 12. 2022. Архивирано из оригинала 21. 12. 2022. г. Приступљено 21. 12. 2022. 
  185. ^ а б „OGLs, SRDs, & One D&D”. D&D Beyond (на језику: енглески). 21. 12. 2022. Архивирано из оригинала 21. 12. 2022. г. Приступљено 21. 12. 2022. 
  186. ^ „Dungeons & Dragons Announces Changes to OGL, Some Third-Party Creators Must Report Revenue and Potentially Pay Royalties”. ComicBook.com (на језику: енглески). 21. 12. 2022. Архивирано из оригинала 21. 12. 2022. г. Приступљено 21. 12. 2022. 
  187. ^ а б в г Codega, Linda (5. 1. 2023). „Dungeons & Dragons' New License Tightens Its Grip on Competition”. Gizmodo (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 11. 1. 2023. г. Приступљено 12. 1. 2023. 
  188. ^ „An Update on the Open Game License (OGL)”. D&D Beyond (на језику: енглески). Wizards of the Coast. 13. 1. 2023. Архивирано из оригинала 13. 1. 2023. г. Приступљено 13. 1. 2023. 
  189. ^ „Dungeons & Dragons Releases Statement on New OGL, Retracts Royalties and License Back Language”. ComicBook.com (на језику: енглески). 13. 1. 2023. Архивирано из оригинала 13. 1. 2023. г. Приступљено 13. 1. 2023. 
  190. ^ а б „Wizards of the Coast Breaks Their Silence on the Dungeons & Dragons OGL”. Gizmodo (на језику: енглески). 13. 1. 2023. Архивирано из оригинала 13. 1. 2023. г. Приступљено 13. 1. 2023. 
  191. ^ Smith, Rich (17. 1. 2023). „A Big Change Could Be Coming for Hasbro: Should Investors Worry?”. The Motley Fool (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 17. 1. 2023. г. Приступљено 17. 1. 2023. 
  192. ^ Brink, Kyle (27. 1. 2023). „OGL 1.0a & Creative Commons”. D&D Beyond (Press release) (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 27. 1. 2023. г. Приступљено 27. 1. 2023. 
  193. ^ Hall, Charlie (27. 1. 2023). „D&D won't change the OGL, handing fans and third-party publishers a massive victory”. Polygon (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 27. 1. 2023. г. Приступљено 27. 1. 2023. 
  194. ^ а б в „Dungeons & Dragons Scraps Plans to Update Its Open Game License”. Gizmodo (на језику: енглески). 27. 1. 2023. Архивирано из оригинала 27. 1. 2023. г. Приступљено 27. 1. 2023. 
  195. ^ „Coming April 22: Publish Your Own Creations Using the 2024 Core Rules”. D&D Beyond (Press release) (на језику: енглески). 16. 4. 2025. Приступљено 16. 4. 2025. 
  196. ^ Oaks, Amanda Kay (16. 4. 2025). „New D&D Errata Revise 2024 5e Rules Ahead of SRD 5.2 Update”. ComicBook.com (на језику: енглески). Приступљено 16. 4. 2025. 
  197. ^ Dohm-Sanchez, Jeffrey (23. 4. 2025). „Wizards of the Coast Updates 'D&D' System Reference Document”. ICv2 (на језику: енглески). Приступљено 24. 4. 2025. 
  198. ^ а б Linward, Timothy (31. 7. 2026). „The new Star Wars D&D RPG could be the best thing Wizards of the Coast does all decade”. Wargamer (на језику: енглески). Приступљено 31. 7. 2026. 
  199. ^ Cacciatore, Francesco (31. 7. 2026). „Star Wars is coming to D&D, and perhaps to Magic: The Gathering too”. Polygon (на језику: енглески). Приступљено 31. 7. 2026. 
  200. ^ Hall, Charlie (23. 7. 2018). „Dungeons & Dragons gets a major crossover with Magic: The Gathering this fall”. Polygon (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 9. 11. 2020. г. Приступљено 26. 4. 2020. 
  201. ^ „Dungeons and Dragons is Set to Crossover with Magic the Gathering”. Screen Rant (на језику: енглески). 28. 2. 2020. Архивирано из оригинала 1. 11. 2020. г. Приступљено 26. 4. 2020. 
  202. ^ Hall, Charlie (14. 2. 2019). „The Stranger Things-themed D&D Starter Set is real, includes Mike's homebrew campaign”. Polygon (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 13. 4. 2020. г. Приступљено 26. 4. 2020. 
  203. ^ Ryan, Jon (19. 11. 2019). „The D&D vs Rick and Morty Game is Just as Wild as You'd Expect”. IGN. Архивирано из оригинала 23. 4. 2020. г. Приступљено 26. 4. 2020. 
  204. ^ Plante, Corey (13. 1. 2020). „D&D 'Explorer's Guide to Wildemount' makes Critical Role & dunamancy canon”. Inverse (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 1. 12. 2021. г. Приступљено 26. 4. 2020. 
  205. ^ Spangler, Todd (12. 10. 2021). „Critical Role Official D&D Book 'Call of the Netherdeep' Due Out in Early 2022”. Variety (на језику: енглески). Приступљено 15. 3. 2022. 
  206. ^ а б Fedak, Tanya (30. 7. 2026). „'Dungeons & Dragons' Reveals Star Wars, 'World of Warcraft'-Themed Tabletop Roleplaying Games as Part of New ‘Universes Beyond’ Collection”. Variety (на језику: енглески). Приступљено 31. 7. 2026. 
  207. ^ а б Nelson, Sam (30. 7. 2026). „Magic’s controversial money-making strategy is officially coming to D&D”. Polygon (на језику: енглески). Приступљено 31. 7. 2026. 
  208. ^ а б Bassil, Matt (30. 7. 2026). „D&D's Universes Beyond is "just yet another way for people to experience" the game, says Dan Ayoub”. Wargamer (на језику: енглески). Приступљено 31. 7. 2026. 
  209. ^ а б Hughes, William (30. 7. 2026). „IP-hungry Dungeons & Dragons to gorge itself on Star Wars and World Of Warcraft”. The A.V. Club (на језику: енглески). Приступљено 31. 7. 2026. 
  210. ^ Goldberg, Eric (март 1980). „A Galaxy of Games”. Ares Magazine. Simulations Publications, Inc. (1): 33. 
  211. ^ Goldberg, Eric (јул 1980). „Games”. Ares Magazine. Simulations Publications, Inc. (3): 34. 
  212. ^ Freeman, Jon (1980). The Complete Book of Wargames. New York: Simon & Schuster. 
  213. ^ Stewart Alsop II (1. 2. 1982). „TSR Hobbies Mixes Fact and Fantasy”. Архивирано из оригинала 21. 9. 2013. г. Приступљено 17. 4. 2012. 
  214. ^ Gilligan, Eugene (1. 5. 1984). „Keeping Pace with Packaging”. Playthings. Архивирано из оригинала 14. 5. 2013. г. Приступљено 6. 9. 2012 — преко HighBeam Research. 
  215. ^ Kastre, Michael F. (пролеће 1992). „An Industry of the Mind: Examining Today's Video Game Industry”. Hispanic Engineer & IT. Career Communications Group. 8 (1): 22—28 (27). Архивирано из оригинала 28. 7. 2024. г. Приступљено 3. 2. 2021. 
  216. ^ Waters; What happened to Dungeons and Dragons?
  217. ^ Ewalt, David M. (2013). Of Dice and Men: The Story of Dungeons & Dragons and the People Who Play It. New York: Scribner. стр. 201. ISBN 978-1-4516-4050-2. OCLC 800031925. 
  218. ^ Academy of Adventure Gaming Arts & Design; Archive of List of Origins Award Winners
  219. ^ „Origins Award Winners (1996)”. Academy of Adventure Gaming Arts & Design. Архивирано из оригинала 21. 12. 2007. г. Приступљено 2. 11. 2007. 
  220. ^ Academy of Adventure Gaming Arts and Design; Hall of Fame
  221. ^ Schick; Heroic Worlds, стр. 414–418
  222. ^ Games Magazine Online; Hall of Fame
  223. ^ „Top 100 Games of 1980”. Games. бр. 20. новембар—децембар 1980. стр. 46. 
  224. ^ Pettengale, Paul (Божић 1996). „Arcane Presents the Top 50 Roleplaying Games 1996”. Arcane. Future Publishing (14): 25—35. 
  225. ^ „Today, Dungeons & Dragons was inducted into the National Toy Hall of Fame at the Strong Museum for Play”. Архивирано из оригинала 18. 9. 2020. г. Приступљено 25. 6. 2020. 
  226. ^ „20th ANNIVERSARY SCIENCE FICTION & FANTASY HALL OF FAME Inductees Are…”. Архивирано из оригинала 14. 12. 2019. г. Приступљено 25. 6. 2020. 
  227. ^ Taylor, Scott (10. 6. 2013). „ART OF THE GENRE: THE TOP 10 ROLE-PLAYING GAMES OF ALL-TIME”. Black Gate. Архивирано из оригинала 28. 7. 2024. г. Приступљено 17. 8. 2023. 
  228. ^ McElroy, Griffin (9. 7. 2014). „Here's how Dungeons & Dragons is changing for its new edition”. Polygon (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 14. 8. 2020. г. Приступљено 19. 8. 2020. 
  229. ^ Bohn, Dieter (18. 8. 2014). „Slaying the demons of 'Dungeons & Dragons'”. The Verge (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 7. 9. 2020. г. Приступљено 19. 8. 2020. 
  230. ^ а б Glasheen, Henry (12. 2. 2015). „D&D Fifth Edition: Player's Handbook Review”. SLUG Magazine (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 29. 10. 2020. г. Приступљено 26. 4. 2020. 
  231. ^ Glasheen, Henry (26. 2. 2015). „D&D Fifth Edition: Dungeon Master's Guide Review”. SLUG Magazine (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 21. 6. 2020. г. Приступљено 26. 4. 2020. 
  232. ^ Hoffer, Christian (21. 6. 2022). „The Dungeons & Dragons vs. Pathfinder Discourse Is Heating Up Again”. ComicBook.com (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 22. 6. 2022. г. Приступљено 23. 6. 2022. 
  233. ^ а б Whitbrook, James (14. 12. 2023). „2023 Should Have Been D&D's Best Year, Until It Wasn't”. Gizmodo (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 28. 7. 2024. г. Приступљено 14. 12. 2023. 
  234. ^ а б Randall, Harvey (2. 4. 2025). „It's clear Hasbro, the custodians of D&D, have no idea what to do with Baldur's Gate 3's success—but that's nothing new, it's spent the past 10 years fumbling the bag”. PC Gamer (на језику: енглески). Приступљено 2. 4. 2025. 
  235. ^ а б Kreidler, Marc (1. 1. 1994). „The Attacks on Role-Playing Games”. Skeptical Inquirer. Архивирано из оригинала 25. 6. 2020. г. Приступљено 24. 6. 2020. 
  236. ^ Williams, Tweet, Cook; Monster Manual, стр. 41,47
  237. ^ Gagne, Kenneth Andrew (28. 9. 2018). „Moral panics over youth culture and video games.”. Digital WPI. Архивирано из оригинала 28. 7. 2024. г. Приступљено 24. 6. 2020. 
  238. ^ Haberman, Clyde (17. 4. 2016). „When Dungeons & Dragons Set Off a 'Moral Panic'”. The New York Times. Архивирано из оригинала 21. 4. 2016. г. Приступљено 4. 2. 2023. 
  239. ^ Darlington, Steve. „PTGPTB Issue 4: The History of Role-Playing, Part IV”. Places to Go, People to Be. Архивирано из оригинала 26. 6. 2020. г. Приступљено 24. 6. 2020. 
  240. ^ Hately, Shaun (19. 8. 1979). „PTGPTB Issue 7: The Disappearance of James Dallas Egbert III (Part II)”. Places to Go, People to Be. Архивирано из оригинала 22. 2. 2020. г. Приступљено 24. 6. 2020. 
  241. ^ O'Connor, John J. (28. 12. 1982). „TV: 'Mazes and Monsters,' Fantasy”. The New York Times. Архивирано из оригинала 19. 11. 2018. г. Приступљено 24. 6. 2020. 
  242. ^ Svitavsky, William L. (2001). „Geek culture: An annotated interdisciplinary bibliography”. Bulletin of Bibliography. 58 (2): 101—108. 
  243. ^ Simón, Armando (1987). „Emotional stability pertaining to the game of Dungeons & Dragons”. Psychology in the Schools. Wiley. 24 (4): 329—332. ISSN 0033-3085. doi:10.1002/1520-6807(198710)24:4<329::AID-PITS2310240406>3.0.CO;2-9. 
  244. ^ Adams, Aubrey S. (2013). „Needs Met Through Role-Playing Games: A Fantasy Theme Analysis of Dungeons & Dragons.”. Kaleidoscope: A Graduate Journal of Qualitative Communication Research. 12. 
  245. ^ Wright, Jennifer Cole (2017). „Imaginative Role-Playing as a Medium for Moral Development.”. Journal of Humanistic Psychology. 
  246. ^ Sofge, Erik (10. 3. 2008). „With Dungeons & Dragons, Gary Gygax created a monster.”. Slate Magazine (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 11. 6. 2020. г. Приступљено 11. 6. 2020. 
  247. ^ Kuchera, Ben (11. 3. 2008). „Slate editorial bashes D&D, but we know the truth”. Ars Technica (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 11. 6. 2020. г. Приступљено 11. 6. 2020. 
  248. ^ Hall, Charlie; Polo, Susana (25. 6. 2020). „The game and comics industries are grappling with widespread allegations of harassment and abuse”. Polygon (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 18. 5. 2021. г. Приступљено 26. 6. 2020. 
  249. ^ Modak, Sebastian (24. 7. 2020). „Amid a pandemic and a racial reckoning, 'D&D' finds itself at an inflection point”. The Washington Post (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 30. 7. 2020. г. Приступљено 25. 7. 2020. 
  250. ^ Gault, Matthew (31. 12. 2020). „Dungeons, Dragons, and Diversity”. Wired (на језику: енглески). ISSN 1059-1028. Архивирано из оригинала 25. 8. 2021. г. Приступљено 31. 12. 2020. 
  251. ^ Ferguson, Christopher J. (4. 1. 2022). „Are orcs racist? Dungeons and Dragons, ethnocentrism, anxiety, and the depiction of "evil" monsters”Неопходна новчана претплата. Current Psychology (на језику: енглески). 42 (15): 12400—12408. ISSN 1936-4733. S2CID 245653994. doi:10.1007/s12144-021-02551-4. Архивирано из оригинала 4. 9. 2022. г. Приступљено 5. 1. 2022. 
  252. ^ Law, Eric (14. 11. 2022). „Rumor: One D&D Might Be Killing Third-Party Homebrew Content”. Game Rant (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 13. 1. 2023. г. Приступљено 26. 11. 2022. 
  253. ^ „Dungeons & Dragons Announces Changes to OGL, Some Third-Party Creators Must Report Revenue and Potentially Pay Royalties”. ComicBook.com (на језику: енглески). 21. 12. 2022. Архивирано из оригинала 21. 12. 2022. г. Приступљено 21. 12. 2022. 
  254. ^ а б „'Dungeons & Dragons' OGL 1.1 Furor”. ICv2 (на језику: енглески). 11. 1. 2023. Архивирано из оригинала 11. 1. 2023. г. Приступљено 11. 1. 2023. 
  255. ^ „Dungeons & Dragons & fear & loathing”Неопходна новчана претплата. Financial Times. 13. 1. 2023. Архивирано из оригинала 13. 1. 2023. г. Приступљено 13. 1. 2023. 
  256. ^ „Dungeons and Dragons Is Jeopardizing Its Greatest Strength: Its Ubiquity”. Vice.com (на језику: енглески). 12. 1. 2023. Архивирано из оригинала 12. 1. 2023. г. Приступљено 12. 1. 2023. 
  257. ^ „'People are leaving the game': Dungeons & Dragons fans revolt against new restrictions”. The Guardian (на језику: енглески). 13. 1. 2023. Архивирано из оригинала 13. 1. 2023. г. Приступљено 13. 1. 2023. 
  258. ^ Whitten, Sarah (13. 1. 2023). „Dungeons & Dragons open game license update delayed following fan backlash”. CNBC (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 17. 1. 2023. г. Приступљено 17. 1. 2023. 
  259. ^ Nattrass, J. J. (9. 1. 2023). „D&D content creators outraged over licensing changes, demand the game remain "open"”. NME (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 12. 1. 2023. г. Приступљено 10. 1. 2023. 
  260. ^ Northup, Travis (6. 1. 2023). „Wizards of the Coast OGL Change Draws Ire From Creators and Fans Alike: 'It's Not Right'”. IGN (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 12. 1. 2023. г. Приступљено 10. 1. 2023. 
  261. ^ Plante, Corey. „D&D's community is up in arms over a controversial change”. Inverse (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 13. 1. 2023. г. Приступљено 10. 1. 2023. 
  262. ^ „Dungeons & Dragons Community Holds Breath as Wizards of the Coast Prepares New OGL”. ComicBook.com (на језику: енглески). 6. 1. 2023. Архивирано из оригинала 10. 1. 2023. г. Приступљено 10. 1. 2023. 
  263. ^ а б Button, Danni (14. 1. 2023). „Hasbro Faces Criticism Over Dungeons & Dragons Rules Change”. TheStreet (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 16. 1. 2023. г. Приступљено 17. 1. 2023. 
  264. ^ „DUNGEONS & DRAGONS TV Show Announced Amid Controversy”. STARBURST Magazine (на језику: енглески). 10. 1. 2023. Архивирано из оригинала 11. 1. 2023. г. Приступљено 11. 1. 2023. 
  265. ^ а б „Cancelled D&D Beyond Subscriptions Forced Hasbro's Hand”. Gizmodo (на језику: енглески). 14. 1. 2023. Архивирано из оригинала 17. 1. 2023. г. Приступљено 17. 1. 2023. 
  266. ^ „An Update on the Open Game License (OGL)”. D&D Beyond (на језику: енглески). Wizards of the Coast. 13. 1. 2023. Архивирано из оригинала 13. 1. 2023. г. Приступљено 13. 1. 2023. 
  267. ^ „Dungeons & Dragons Releases Statement on New OGL, Retracts Royalties and License Back Language”. ComicBook.com (на језику: енглески). 13. 1. 2023. Архивирано из оригинала 13. 1. 2023. г. Приступљено 13. 1. 2023. 
  268. ^ Hall, Charlie (27. 1. 2023). „D&D won't change the OGL, handing fans and third-party publishers a massive victory”. Polygon (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 27. 1. 2023. г. Приступљено 27. 1. 2023. 
  269. ^ „Dungeons & Dragons Will Not De-Authorize Current OGL, Releases Full SRD Under Creative Commons License”. ComicBook.com (на језику: енглески). 27. 1. 2023. Архивирано из оригинала 27. 1. 2023. г. Приступљено 27. 1. 2023. 
  270. ^ „System Reference Document 5.1” (PDF). D&D Beyond. Wizards of the Coast. 27. 1. 2023. Архивирано (PDF) из оригинала 27. 1. 2023. г. Приступљено 27. 1. 2023. 
  271. ^ Evans-Thirlwell, Edwin (19. 1. 2023). „The D&D Open Game License controversy, explained”. The Washington Post. Архивирано из оригинала 19. 1. 2023. г. Приступљено 20. 1. 2023. 
  272. ^ Hoffer, Christian (27. 1. 2023). „Dungeons & Dragons Will Not De-Authorize Current OGL, Releases Full SRD Under Creative Commons License”. ComicBook.com (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 27. 1. 2023. г. Приступљено 27. 1. 2023. 
  273. ^ "Although we have come a long way since D&D, the essential concept is still the same, and is one that will endure." (Darlington; "A History of Role-Playing Part IX").
  274. ^ Rilstone; Role-Playing Games: An Overview
  275. ^ Schick; Heroic Worlds, стр. 223–244
  276. ^ Fine; Shared Fantasy, стр. 16–19
  277. ^ Judges Guild; "Interview with Dave Arneson" у Pegasus #1
  278. ^ Rausch; Dave Arneson Interview
  279. ^ Gygax; Gygax FAQ
  280. ^ Darlington; A History of Role-Playing Part V
  281. ^ Darlington; A History of Role-Playing Part VIII
  282. ^ Grady; In Genre
  283. ^ PC Gamer; How Dungeons & Dragons shaped the modern videogame
  284. ^ Boucher 2008
  285. ^ Marrongelli, Rocco (9. 11. 2018). „'She-Ra and the Princesses of Power' Producer Says It's Basically a D&D; Campaign”. Newsweek. Архивирано из оригинала 5. 3. 2020. г. Приступљено 21. 4. 2020. 
  286. ^ Romero, John (2023). DOOM Guy: Life in First Person. Abrams Press. стр. 126–145. ISBN 978-1419758119. 
  287. ^ Whitten, Sarah (14. 3. 2020). „How Critical Role helped spark a Dungeons & Dragons renaissance”. CNBC (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 12. 8. 2021. г. Приступљено 4. 4. 2023. 
  288. ^ Farough, Amanda (17. 3. 2021). „How tabletop RPG actual play shows are inspiring a new generation of fans – and products”. VentureBeat (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 18. 1. 2021. г. Приступљено 31. 8. 2021. 
  289. ^ Premeet, Sidhu; Marcus, Carter (2020). „The Critical Role of Media Representations, Reduced Stigma and Increased Access in D&D's Resurgence” (PDF). Proceedings of the 2020 DiGRA International Conference: Play Everywhere. Digital Games Research Association. Архивирано из оригинала (PDF) 4. 4. 2023. г. Приступљено 4. 4. 2023. 
  290. ^ Mitchel, Jenness (21. 12. 2024). „Tabletop gaming: The 'geeky' hobby that's a billion-pound industry and lifeline for those seeking friendship”. Sky News. Приступљено 7. 4. 2026. 
  291. ^ Alhadad, Zahra (2. 11. 2020). „What Is Actual Play? Why Watching Other People Play D&D Is So Interesting”. IGN Southeast Asia (на језику: енглески). Приступљено 7. 4. 2026. 
  292. ^ Francisco, Eric (1. 3. 2025). „Inside the Biggest Live Game of 'Dungeons & Dragons' Ever Played”. Rolling Stone (на језику: енглески). Приступљено 7. 4. 2026. 
  293. ^ Mifsud, Courtney (18. 9. 2024). „Live Performances of Dungeons & Dragons Are Filling Stadiums and Going Mainstream”. Time (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 6. 10. 2025. г. Приступљено 7. 4. 2026. 
  294. ^ French, Emily (2023). „13: "We Play Dungeons & Dragons!": How Actual Play Live Streams Have (Re)shaped the D&D Gaming Community”. Real Life in Real Time: Live Streaming Culture. The MIT Press. стр. 203—216. ISBN 9780262374750. doi:10.7551/mitpress/14526.003.0020. 
  295. ^ Whitten, Sarah (14. 3. 2020). „How Critical Role helped spark a Dungeons & Dragons renaissance”. CNBC (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 12. 8. 2021. г. Приступљено 25. 4. 2023. 
  296. ^ French 2023, стр. 209
  297. ^ Carbonell, Curtis D. (2019). „Chapter 3: Dungeons and Dragons Multiverse”. Dread Trident: Tabletop Role-Playing Games and the Modern Fantastic. Liverpool: Oxford University Press. стр. 80—108. ISBN 978-1-78962-468-7. OCLC 1129971339. 
  298. ^ French 2023, стр. 213–214
  299. ^ French 2023, стр. 214
  300. ^ Peterson, Jon. „History: Forty Years of Adventure”. Dungeons & Dragons. Архивирано из оригинала 9. 2. 2015. г. Приступљено 25. 2. 2020. 
  301. ^ Shaffer, R.L. (28. 8. 2009). „Dungeons and Dragons: The Animated Series - Beginnings DVD Review”. IGN. Архивирано из оригинала 3. 12. 2017. г. Приступљено 25. 2. 2020. 
  302. ^ Baird, Scott (3. 12. 2017). „15 Things You Didn't Know About The Disastrous Dungeons & Dragons Movie”. Screen Rant (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 25. 2. 2020. г. Приступљено 25. 2. 2020. 
  303. ^ Mancuso, Vinnie (30. 7. 2019). „'Game Night' Directors Eyed to Helm 'Dungeons & Dragons' Movie”. Collider (на језику: енглески). Приступљено 25. 2. 2020. 
  304. ^ Vincentelli, Elisabeth (17. 5. 2024). „'Dungeons & Dragons' Review: Community Building One Dice Roll at a Time”. The New York Times. Приступљено 7. 9. 2024. 
  305. ^ „Reviews Archive - Dungeons & Dragons CD”. Midnight Syndicate (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 25. 2. 2020. г. Приступљено 25. 2. 2020. 
  306. ^ „The first Dragonlance novels gave Dungeons & Dragons a new dimension”. Games (на језику: енглески). 13. 6. 2014. Приступљено 25. 2. 2020. 
  307. ^ Maher, John (4. 9. 2018). „R.A. Salvatore reflects on 30 years of writing Drizzt and an ever-changing fandom”. Polygon (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 9. 11. 2020. г. Приступљено 25. 2. 2020. 
  308. ^ „Dungeons & Dragons”. IDW Publishing. Архивирано из оригинала 26. 1. 2011. г. Приступљено 22. 1. 2011. 
  309. ^ Favis, Elise (12. 12. 2019). „Dungeons & Dragons has a long history in video games. Dark Alliance wants to take that further.”. The Washington Post (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 4. 1. 2020. г. Приступљено 25. 2. 2020. 
  310. ^ Williams, Ian (27. 4. 2015). „The 10 Greatest Dungeons and Dragons Videogames”. Paste (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 14. 9. 2016. г. Приступљено 25. 2. 2020. 
  311. ^ Macgregor, Jody (15. 12. 2019). „There are "seven or eight" Dungeons & Dragons videogames in the works”. PC Gamer (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 28. 7. 2024. г. Приступљено 25. 2. 2020. 
  312. ^ „From classic board games to role-playing, take your game to the table”. The Buffalo News (на језику: енглески). 13. 2. 2020. Архивирано из оригинала 25. 2. 2020. г. Приступљено 25. 2. 2020. 
  313. ^ Allan, Patrick (9. 2. 2015). „The Surprising Benefits of Role-Playing Games (and How to Get Started)”. Lifehacker (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 25. 2. 2020. г. Приступљено 25. 2. 2020. 
  314. ^ Spangler, Todd (11. 5. 2023). „Dungeons & Dragons Free 24-Hour Streaming Channel Set to Launch This Summer (EXCLUSIVE)”. Variety (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 11. 5. 2023. г. Приступљено 11. 5. 2023. 
  315. ^ „Dungeons & Dragons' FAST Channel Launches Today”. Gizmodo (на језику: енглески). 14. 11. 2023. Архивирано из оригинала 14. 11. 2023. г. Приступљено 14. 11. 2023. 
  316. ^ Currell, Latasha (2004). „Dungeons & Dragons—30 Years and Going Strong”. The Golden Gate Press Online. Архивирано из оригинала 30. 4. 2011. г.. 
  317. ^ „Bill Gates Grants Self 18 Dexterity, 20 Charisma”. The Onion (на језику: енглески). 18. 6. 1997. Архивирано из оригинала 28. 7. 2024. г. Приступљено 25. 2. 2020. 
  318. ^ Gilsdorf, Ethan (13. 11. 2019). „In a Chaotic World, Dungeons & Dragons Is Resurgent”. The New York Times (на језику: енглески). ISSN 0362-4331. Архивирано из оригинала 12. 3. 2022. г. Приступљено 25. 2. 2020. 
  319. ^ Manson, Marilyn; Strauss, Neil (1999). The Long Hard Road Out of Hell. HarperCollins. стр. 26. ISBN 0-06-098746-4. 
  320. ^ Diesel, Colbert, Lillard: Tonjes; Interview with Charles Ryan on the 2005 Worldwide Dungeons & Dragons Game Day
  321. ^ Diesel, Williams, Moby, Lillard, Colbert: Shanafelt; The growing chic of geek
  322. ^ Briggs; Duncan's unusual hobby and more unusual request
  323. ^ Diesel contributed the introduction, and both Colbert and Wheaton page personal reflections to Johnson, et al.; 30 Years of Adventure

Литература

[уреди | уреди извор]

Непознати аутор

Даља литература

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Преузето са „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Тамнице_и_змајеви&oldid=31827215”